10 Milagres de Jesus na Bíblia: Lista com versículos e explicação

Свадба у Кани. Чишћење Храма.

1 И трећи дан би свадба у Кани галилејској, и онде беше мати Исусова. 2 А позван беше и Исус и ученици Његови на свадбу. 3 И кад неста вина, рече мати Исусова Њему: Немају вина. 4 Исус јој рече: Шта је мени до тебе жено? Још није дошао мој час. 5 Рече мати Његова слугама: Шта год вам рече учините.

6 А онде беше шест водених судова од камена, постављених по обичају јеврејског чишћења, који узимаху по два или по три ведра. 7 Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха. 8 И рече им: Захватите сад и носите куму. И однесоше. 9 А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знаше откуда је (а слуге знаху које су захватиле воду), зовну кум женика, 10 и рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино досле. 11 Ово учини Исус почетак чудесима у Кани галилејској, и показа славу своју; и ученици Његови вероваше Га.

Исцељење слепог од рођења у Суботу. Фарисеји испитују исцељеног.

1 И пролазећи виде човека слепог од рођења. 2 И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп? 3 Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. 4 Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити. 5 Док сам на свету видело сам свету. 6 Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме, 7 и рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући.

8 А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше? 9 Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам. 10 Тада му говораху: Како ти се отворише очи? 11 Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: Иди у бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах. 12 Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам.

13 И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова. 14 И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове. 15 А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. 16 А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу. 17 А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе. 18 А Он рече: Донесите ми их овамо. 19 И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу. 20 И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. 21 А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце.

35 И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране. 36 И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим. 37 И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни. 38 А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо? 39 И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика. 40 И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере. 41 И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?

25 И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви 26 и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили, 27 кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове. 28 Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу. 29 И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести. 30 И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина? 31 И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене? 32 И Он се обазираше да види ону која то учини. 33 А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину. 34 А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

Исусово чудо на човеку с духом нечистим. Чудо са женом која је боловала од течења крви и чудо са Јаировом кћери.

1 И дођоше преко мора у околину гадаринску. 2 И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим, 3 који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама; 4 јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити. 5 И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем. 6 А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се. 7 И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме. 8 Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека. 9 И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много. 10 И молише Га веома да их не шаље из оне околине. 11 А онде по брегу пасло је велико крдо свиња. 12 И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо. 13 И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.

14 А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било. 15 И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се. 16 А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња. 17 И почеше Га молити да иде из њихових крајева. 18 И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим. 19 А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова. 20 И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

21 И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора. 22 И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове. 23 И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи. 24 И пође с њим.

И за Њим иђаше народа много и туркаху Га. 25 И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви 26 и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили, 27 кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове. 28 Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу. 29 И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести. 30 И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина? 31 И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене? 32 И Он се обазираше да види ону која то учини. 33 А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину. 34 А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

35 Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља? 36 А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј. 37 И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог. 38 И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики. 39 И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава. 40 И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка. 41 И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани. 42 И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. 43 И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.

22 И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ. 23 И одступивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам. 24 А лађа беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар. 25 А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору. 26 И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше. 27 А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се.

28 А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води. 29 А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу. 30 Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај! 31 И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња? 32 И кад уђоше у лађу, преста ветар. 33 А који беху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји.

Излечење одузетог. Исус позива Матеја. О посту. Тргање класова у Суботу.

1 И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући. 2 И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч. 3 И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо. 4 И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше. 5 А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји. 6 А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: 7 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога? 8 И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим? 9 Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? 10 Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) 11 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома. 12 И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.

Лазарево васкрсење. Поглавари свештенички договарају се да убију Исуса.

1 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене. 2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.) 3 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је. 4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

5 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара. 6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше. 7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју. 8 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо? 9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света; 10 а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему. 11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим. 12 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће. 13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна. 14 Тада им Исус каза управо: Лазар умре. 15 И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему. 16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

17 А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу. 18 (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.) 19 И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим. 20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома. 21 Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро. 22 А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог. 23 Исус јој рече: Брат ће твој устати. 24 Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан. 25 А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће. 26 И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово? 27 Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.

28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те. 29 А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему. 30 Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта. 31 А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо. 32 А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат. 33 Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан. 34 И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш. 35 Ударише сузе Исусу. 36 Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше, 37 а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?

38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој. 39 Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро. 40 Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју? 41 Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио. 42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао. 43 И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље. 44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.