10 Milagres de Jesus na Bíblia: Lista com versículos e explicação

Svadba u Kani galilejskoj

1 Trećeg dana je bila svadba u Kani galilejskoj. Tamo je bila i Isusova majka. 2 Isus i njegovi učenici su takođe bili pozvani na svadbu. 3 Kada je ponestalo vina, reče Isusu njegova majka: „Nemaju više vina."

4 „Nije tvoje da mi govoriš šta da činim – reče joj Isus. Moj čas još nije došao."

5 Isusova majka reče slugama: „Radite sve što vam kaže."

6 Tamo je bilo šest kamenih posuda za vodu, koje su po judejskim propisima služile za obredno pranje. U svaku je moglo da stane oko dva ili tri metrita*.

7 Isus reče slugama: „Napunite posude vodom." Oni ih napuniše do vrha.

8 Zatim im reče: „Zahvatite sad i odnesite trpezaru da okusi."

Oni mu odnesoše. 9 Trpezar je okusio vino koje je postalo od vode, ali nije znao odakle je. To su znale sluge koje su zahvatile vodu. Trpezar je onda pozvao mladoženju 10 i rekao mu: „Svaki domaćin prvo iznosi dobro vino, a kad se gosti opiju, onda slabije. A ti si čuvao dobro vino sve do sada."

11 U Kani galilejskoj je Isus učinio svoj prvi znak i tako pokazao svoju slavu. Tu su njegovi učenici poverovali u njega.

Isceljenje slepog od rođenja

1 Kada je izašao iz hrama video je čoveka slepog od rođenja. 2 Njegovi učenici ga upitaše: „Učitelju, zašto se ovaj čovek rodio slep? Da li je zgrešio on ili njegovi roditelji?"

3 Isus odgovori: „Nije on slep zato što je zgrešio on ili njegovi roditelji, već da bi Bog na njemu pokazao delovanje svoje sile. 4 Dok je dan, treba da činimo delo onoga koji me je poslao. Jer dolazi noć kada niko neće moći da radi. 5 Dok sam na svetu, ja sam svetlost svetu."

6 Rekavši ovo, pljunuo je na zemlju i od pljuvačke načinio blato, pa je tim blatom namazao čovekove oči. 7 Onda mu je rekao: „Idi i umij se u Siloamskoj banji!" (Siloam u prevodu znači „poslan".) Čovek ode, umi se i vrati se sa zdravim vidom.

8 Njegovi susedi i oni koji su ga videli kako prosi, rekli su: „Nije li to onaj koji je tu sedeo i prosio?" 9 Jedni su govorili: „Da, to je taj!" – a drugi opet: „Ne, nije, nego samo liči na njega!"

On tada reče: „Ja sam taj!"

10 Onda ga upitaše: „Kako si progledao?"

11 On odgovori: „Čovek koji se zove Isus je napravio blato, namazao moje oči i rekao mi: ’Idi u Siloamsku banju i umij se!’ Otišao sam, umio se i progledao."

12 Oni ga upitaše: „Gde je on?"

„To ne znam" – odgovori on.

Isus hrani pet hiljada ljudi

13 Kada je Isus to čuo, povukao se odande brodićem na pusto mesto, da bude nasamo. Ipak, narod je to čuo, pa je pešice krenuo iz gradova za njim. 14 Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, sažali se na njih, te izleči bolesne u narodu. 15 Kada je palo veče, pristupiše mu njegovi učenici i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod neka ode do okolnih sela da kupi sebi nešto za jelo." 16 A Isus im reče: „Ne treba da idu. Dajte im vi da jedu." 17 Oni mu rekoše: „Mi nemamo ovde ništa drugo osim pet hlebova i dve ribe." 18 On im reče: „Donesite mi ih ovamo." 19 I pošto je naredio narodu da poseda po travi, uzeo je onih pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima, a učenici narodu. 20 Svi su jeli i nasitili se. A učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalih komada. 21 Onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada muškaraca, ne računajući žene i decu.

Isus stišava buru

35 Istog dana uveče, Isus im reče: „Pređimo na drugu stranu jezera." 36 Raspustivši narod, učenici su ga poveli brodićem u kome je on već bio. Pratili su ga i drugi brodići. 37 Međutim, podiže se velika bura, tako da su talasi plavili lađicu, te je bila skoro pod vodom. 38 A Isus je spavao na krmi, na uzglavlju. Oni ga probudiše govoreći: „Učitelju, zar ne mariš što propadamo?!"

39 Isus ustade i zapreti vetru: „Prestani!" Onda reče talasima: „Umirite se!" Vetar prestade i nasta velika tišina.

40 Onda im Isus reče: „Zašto ste se uplašili? Zar nemate vere?"

41 Obuzeti silnim strahom, učenici su počeli da pitaju jedni druge: „Pa ko je, onda, ovaj da mu se i vetar i jezero pokoravaju?"

25 Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od izliva krvi. 26 Ona je mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala. Ipak, ništa joj nije pomoglo. U stvari, bivalo joj je sve gore. 27 Kada je čula za Isusa, prišla mu je s leđa i dotakla njegovu odeću. 28 Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću." 29 Istog časa je krvarenje prestalo, i ona je osetila u telu da se rešila svoje muke. 30 Isus je odmah osetio da je iz njega izašla sila, pa se okrenuo mnoštvu i upitao: „Ko je dotakao moju odeću?"

31 Njegovi učenici mu odgovoriše: „Vidiš i sam koliko se naroda gura oko tebe. Zašto onda pitaš: ’Ko me je dotakao?’" 32 Ali Isus je i dalje gledao oko sebe da vidi onu koja je to učinila. 33 Uplašena i uzdrhtala žena je znala šta se dogodilo. Istupila je napred, pala ničice pred Isusa, i rekla mu celu istinu. 34 Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti."

Isus šalje nečiste duhove u krdo svinja

1 Zatim su stigli na suprotnu obalu jezera u gedarinsku oblast. 2 Čim je Isus izašao iz lađice, iz groblja istrča pred njega čovek koji je bio opsednut nečistim duhom. 3 On je živeo po grobovima. Njega čak ni lancima niko više nije mogao da drži svezanog. 4 Mnogo puta je bio vezan okovima i lancima, ali bi on pokidao lance i polomio okove. Niko nije mogao da ga obuzda. 5 Danju i noću je tumarao po grobovima i brdima, urlajući i udarajući se kamenjem.

6 Kada je izdaleka ugledao Isusa, potrčao je i pao ničice pred njim. 7 Onda je kriknuo i rekao: „Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine najuzvišenijeg Boga? Zaklinjem te Bogom, nemoj me mučiti!" 8 (Isus mu je, naime, već rekao: „Nečisti duše, izlazi iz ovog čoveka!")

9 Isus ga upita: „Kako ti je ime?"

Nečisti duh mu odgovori: „Ime mi je Legija, jer nas je mnogo." 10 On je preklinjao Isusa da ih ne istera iz tog kraja.

11 A tamo je, pod brdom, paslo veliko krdo svinja. 12 „Pošalji nas da uđemo u te svinje" – zamoliše ga. 13 Isus im je to dozvolio. Nečisti dusi izađoše iz čoveka i uđoše u svinje. Istog časa, krdo svinja, oko dve hiljade, sjuri se niz obronak u more i podavi se.

14 Na to su se svinjari razbežali i javili to ljudima u gradu i po selima. Narod je došao da vidi šta se dogodilo. 15 Kad su došli k Isusu, ugledali su čoveka koji je bio opsednut mnoštvom zlih duhova kako sedi, odeven i pri zdravoj pameti. To ih je uplašilo. 16 Očevici su ispričali drugima šta se zbilo sa opsednutim čovekom i svinjama. 17 Tada su počeli da mole Isusa da ode iz njihovog kraja.

18 A kada je Isus ulazio u lađicu, zamoli ga čovek koji je bio opsednut zlim duhovima da pođe sa njim. 19 Međutim, Isus mu to nije dozvolio. Rekao mu je: „Vrati se svojoj kući, k svojima, i reci šta ti je Gospod učinio i kako ti se smilovao." 20 Čovek je otišao i počeo da govori po Dekapolju šta mu je Isus učinio. Svi su bili zadivljeni.

Jairova ćerka i isceljenje bolesne žene

21 Isus se vratio lađicom na drugu obalu jezera. Ponovo se oko njega okupilo veliko mnoštvo ljudi. Dok je stajao uz jezero, 22 priđe mu čovek po imenu Jair, starešina tamošnje sinagoge, i pade pred njegove noge. 23 Saletao ga je molbama: „Moja ćerka je na samrti. Dođi i položi ruke na nju, da bi ozdravila i živela." 24 Isus pođe za njim.

Mnogo naroda je išlo za njim gurajući ga. 25 Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od izliva krvi. 26 Ona je mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala. Ipak, ništa joj nije pomoglo. U stvari, bivalo joj je sve gore. 27 Kada je čula za Isusa, prišla mu je s leđa i dotakla njegovu odeću. 28 Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću." 29 Istog časa je krvarenje prestalo, i ona je osetila u telu da se rešila svoje muke. 30 Isus je odmah osetio da je iz njega izašla sila, pa se okrenuo mnoštvu i upitao: „Ko je dotakao moju odeću?"

31 Njegovi učenici mu odgovoriše: „Vidiš i sam koliko se naroda gura oko tebe. Zašto onda pitaš: ’Ko me je dotakao?’" 32 Ali Isus je i dalje gledao oko sebe da vidi onu koja je to učinila. 33 Uplašena i uzdrhtala žena je znala šta se dogodilo. Istupila je napred, pala ničice pred Isusa, i rekla mu celu istinu. 34 Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti."

35 Dok je on još govorio, dođu glasnici iz kuće Jaira, starešine sinagoge, govoreći Jairu: „Tvoja ćerka je umrla. Zašto da i dalje zamaraš učitelja?"

36 Isus se nije obazreo na njihove reči, već je rekao starešini: „Ne boj se, samo veruj!" 37 Nikome nije dozvolio da pođe sa njim, osim Petru, Jakovu, Jovanu, bratu Jakovljevom. 38 Zatim su došli u kuću starešine Jaira. Isus je video pometnju i čuo plač i naricanje. 39 On uđe u kuću i upita okupljene: „Zašto ste uznemireni? Zašto plačete? Dete nije umrlo, nego spava." 40 Oni su mu se, pak, podsmevali.

Isus je zatim udaljio prisutne, pa je poveo sa sobom oca i majku deteta i svoje pratioce, i ušao tamo gde je bilo dete. 41 Onda ju je uzeo za ruku i rekao joj: „Talita, kum!" (što u prevodu znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!") 42 Ona je istog trenutka ustala i počela da hoda (bilo joj je dvanaest godina). Prisutni su bili veoma začuđeni i zapanjeni. 43 Isus im je onda strogo zapovedio da ne pričaju drugima o ovome i rekao im da daju devojčici da jede.

Isus hoda po vodi

22 Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, dok on ne raspusti narod. 23 Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se nasamo moli. Spustilo se i veče, a on je još uvek tamo bio sam. 24 A brodić sa učenicima je već bio na velikoj udaljenosti od obale, šiban talasima usled protivnog vetra.

25 Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. 26 Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su preplašeni govorili: „To je utvara!", i od straha povikaše. 27 Isus im odmah reče: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!" 28 A Petar reče: „Gospode, ako si to ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi." 29 Isus mu reče: „Dođi!" Petar izađe iz brodića te, hodajući po vodi, krene prema Isusu. 30 Ali, videvši jačinu vetra, uplaši se, te poče da tone. On povika: „Gospode, spasi me!" 31 Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i reče mu: „O, maloverni, zašto si posumnjao?" 32 Kada su ušli u brodić, vetar se umirio. 33 Oni u brodiću pokloniše mu se i rekoše: „Ti si zaista Sin Božiji!"

Isus isceljuje oduzetog čoveka

1 Posle nekoliko dana, Isus se vratio u Kafarnaum. Ljudi su to dočuli, 2 pa su se u tolikom broju sjatili u kuću gde je Isus bio, da ni pred vratima više nije bilo mesta. Isus im je onda objavljivao svoje učenje. 3 Uto dođu četvorica ljudi noseći jednog oduzetog čoveka. 4 Pošto zbog mnoštva nisu mogli da ga donesu pred Isusa, napravili su otvor na krovu iznad mesta gde je bio Isus, kroz koji su spustili nosila na kojima je ležao oduzeti. 5 Isus, videvši njihovu veru, reče oduzetome: „Sinko, opraštaju ti se gresi!"

6 Tu su sedeli i neki od znalaca Svetog pisma i razmišljali u sebi: 7 „Šta to ovaj priča? On vređa Boga! Ko može opraštati grehe osim samoga Boga?"

8 Isus je svojim duhom odmah prozreo njihovo umovanje, pa ih je upitao: „Zašto ovako razmišljate u srcu? 9 Šta je lakše reći oduzetome: ’Tvoji gresi su oprošteni’ ili: ’Ustani, uzmi svoja nosila i hodaj?’ 10 Ali, da znate: Sin Čovečiji ima vlast da oprašta grehe na zemlji." Onda reče oduzetome: 11 „Tebi kažem: ustani, uzmi svoja nosila i idi svojoj kući!" 12 Oduzeti se istog trenutka podiže i na očigled sveg naroda uze svoja nosila i ode. Zadivljeni time, ljudi su slavili Boga i govorili: „Ovo još nikada nismo videli!"

Lazareva smrt

1 Jednom se Lazar iz mesta Vitanija razboleo. U tom mestu su živele i njegove sestre, Marija i Marta. 2 Marija je bila ona žena koja je izlila mirisno ulje na Gospodove noge i obrisala ih svojom kosom. Lazar, koji je oboleo, bio je njen brat. 3 One su Isusu poslale poruku: „Gospode, bolestan je onaj koga ti voliš."

4 Čuvši ovo, Isus je rekao: „Ova se bolest neće završiti smrću. To je radi Božije slave, da se kroz nju proslavi Sin Božiji." 5 Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara. 6 Ipak, kada je čuo da je Lazar bolestan, ostao je u tom mestu još dva dana.

7 Onda je rekao svojim učenicima: „Hajdemo opet u Judeju!"

8 Učenici rekoše: „Učitelju, još nedavno su Jevreji hteli da te kamenuju, a ti opet hoćeš da ideš onamo?"

9 Isus odgovori: „Nema li dan dvanaest časova? Ko hoda danju, taj se ne spotiče, jer vidi svetlost koja obasjava svet. 10 Ko hoda noću, taj se spotiče, jer nema svetlosti u njemu."

11 Rekavši ovo, Isus je dodao: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali ja ću otići da ga probudim."

12 Učenici rekoše na to: „Gospode, ako je zaspao, oporaviće se." 13 U stvari, Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni su mislili da on govori o običnom snu.

14 Onda im je Isus otvoreno rekao: „Lazar je umro, 15 i zbog vas se radujem što nisam bio tamo, da biste vi mogli da verujete. Ali, hajdemo k njemu!"

16 Toma, zvani „Blizanac", reče ostalim učenicima: „Hajdemo i mi da umremo sa njim!"

Isus – vaskrsenje i život

17 Kad je Isus došao tamo, saznao je da je Lazar već četiri dana u grobu. 18 Pošto je Vitanija bila oko petnaest stadija* udaljena od Jerusalima, 19 mnogi Jevreji su došli k Marti i Mariji da ih uteše za bratom. 20 Kada je Marta čula da Isus dolazi, pošla mu je u susret, dok je Marija ostala kući.

21 Marta reče Isusu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro. 22 Ipak, sada znam da će ti Bog dati što god zatražiš od njega."

23 Isus joj reče: „Vaskrsnuće tvoj brat."

24 Marta mu odgovori: „Znam da će vaskrsnuti u Poslednji dan."

25 Isus joj odgovori: „Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u mene, živeće ako i umre. 26 I ko god živi i veruje u mene, neće doveka umreti. Veruješ li u to?"

27 Ona odgovori: „Da, Gospode, verujem da si ti Hristos, Sin Božiji, koji treba da dođe na svet."

28 Rekavši ovo, otišla je, pozvala u stranu svoju sestru Mariju i rekla joj: „Učitelj je ovde i zove te." 29 Kada je Marija to čula, brzo je ustala i otišla k njemu. 30 Isus još nije bio ušao u selo, nego je ostao na mestu na kome ga je Marta susrela. 31 A Jevreji koji su bili sa Marijom u kući i tešili je, kada su videli da je u žurbi ustala i izašla, pođu za njom, misleći da ide na grob da plače.

32 Marija je onda došla do mesta gde je bio Isus. Kada ga je videla, pala je ničice pred njega i rekla mu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro!"

33 Videvši Mariju i Jevreje koji su došli za njom kako plaču, Isus se silno potrese i uzbudi. 34 Onda ih je upitao: „Gde ste ga položili?"

Oni mu rekoše: „Gospode, dođi da vidiš."

35 Isusu navreše suze.

36 Jevreji rekoše: „Eto, koliko ga je voleo!"

37 Ali neki od njih rekoše: „Zar on, koji je vratio vid slepome, nije mogao da učini da Lazar ne umre?"

Isus podiže Lazara iz mrtvih

38 Tada je Isus, iznova potresen, otišao na grob. To je bila pećina na čijem ulazu je bio navaljen kamen. 39 Isus reče: „Odgurnite taj kamen!"

Reče mu Marta, pokojnikova sestra: „Gospode, već zaudara, jer je već četvrti dan u grobu!"

40 Isus joj na to reče: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti slavu Božiju ako veruješ?"

41 Odgurnuli su kamen. Isus je onda podigao pogled gore i rekao: „Oče, hvala ti što si me uslišio. 42 Ja znam da me ti uvek uslišavaš, ali to sam rekao zbog ovog naroda ovde, da bi poverovali da si me poslao."

43 Nakon što je ovo rekao, Isus snažno povika: „Lazare, izađi napolje!" 44 Mrtvac izađe. Ruke i noge su mu bile uvijene u pogrebne povoje, a lice obmotano ubrusom.

Isus im reče: „Razmotajte ga i pustite da ide!"