10 Milagres de Jesus na Bíblia: Lista com versículos e explicação

Свадба у Кани галилејској

1 Трећег дана је била свадба у Кани галилејској. Тамо је била и Исусова мајка. 2 Исус и његови ученици су такође били позвани на свадбу. 3 Када је понестало вина, рече Исусу његова мајка: „Немају више вина."

4 „Није твоје да ми говориш шта да чиним – рече јој Исус. Мој час још није дошао."

5 Исусова мајка рече слугама: „Радите све што вам каже."

6 Тамо је било шест камених посуда за воду, које су по јудејским прописима служиле за обредно прање. У сваку је могло да стане око два или три метрита*.

7 Исус рече слугама: „Напуните посуде водом." Они их напунише до врха.

8 Затим им рече: „Захватите сад и однесите трпезару да окуси."

Они му однесоше. 9 Трпезар је окусио вино које је постало од воде, али није знао одакле је. То су знале слуге које су захватиле воду. Трпезар је онда позвао младожењу 10 и рекао му: „Сваки домаћин прво износи добро вино, а кад се гости опију, онда слабије. А ти си чувао добро вино све до сада."

11 У Кани галилејској је Исус учинио свој први знак и тако показао своју славу. Ту су његови ученици поверовали у њега.

Исцељење слепог од рођења

1 Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2 Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?"

3 Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4 Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5 Док сам на свету, ја сам светлост свету."

6 Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7 Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!" (Силоам у преводу значи „послан".) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.

8 Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?" 9 Једни су говорили: „Да, то је тај!" – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!"

Он тада рече: „Ја сам тај!"

10 Онда га упиташе: „Како си прогледао?"

11 Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао."

12 Они га упиташе: „Где је он?"

„То не знам" – одговори он.

Исус храни пет хиљада људи

13 Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15 Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело." 16 А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу." 17 Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе." 18 Он им рече: „Донесите ми их овамо." 19 И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20 Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21 Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.

Исус стишава буру

35 Истог дана увече, Исус им рече: „Пређимо на другу страну језера." 36 Распустивши народ, ученици су га повели бродићем у коме је он већ био. Пратили су га и други бродићи. 37 Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. 38 А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!"

39 Исус устаде и запрети ветру: „Престани!" Онда рече таласима: „Умирите се!" Ветар престаде и наста велика тишина.

40 Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?"

41 Обузети силним страхом, ученици су почели да питају једни друге: „Па ко је, онда, овај да му се и ветар и језеро покоравају?"

25 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26 Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27 Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу." 29 Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30 Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?"

31 Његови ученици му одговорише: „Видиш и сам колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’" 32 Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33 Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести."

Исус шаље нечисте духове у крдо свиња

1 Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. 2 Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. 3 Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. 4 Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. 5 Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.

6 Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. 7 Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!" 8 (Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!")

9 Исус га упита: „Како ти је име?"

Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много." 10 Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.

11 А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. 12 „Пошаљи нас да уђемо у те свиње" – замолише га. 13 Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.

14 На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. 15 Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 16 Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. 17 Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.

18 А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. 19 Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао." 20 Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.

Јаирова ћерка и исцељење болесне жене

21 Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, 22 приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23 Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела." 24 Исус пође за њим.

Много народа је ишло за њим гурајући га. 25 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26 Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27 Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу." 29 Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30 Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?"

31 Његови ученици му одговорише: „Видиш и сам колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’" 32 Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33 Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести."

35 Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?"

36 Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!" 37 Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. 38 Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39 Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава." 40 Они су му се, пак, подсмевали.

Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41 Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!" (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!") 42 Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. 43 Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.

Исус хода по води

22 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. 24 А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.

25 Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26 Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!", и од страха повикаше. 27 Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!" 28 А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води." 29 Исус му рече: „Дођи!" Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30 Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!" 31 Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?" 32 Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33 Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!"

Исус исцељује одузетог човека

1 После неколико дана, Исус се вратио у Кафарнаум. Људи су то дочули, 2 па су се у толиком броју сјатили у кућу где је Исус био, да ни пред вратима више није било места. Исус им је онда објављивао своје учење. 3 Уто дођу четворица људи носећи једног одузетог човека. 4 Пошто због мноштва нису могли да га донесу пред Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус, кроз који су спустили носила на којима је лежао одузети. 5 Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!"

6 Ту су седели и неки од зналаца Светог писма и размишљали у себи: 7 „Шта то овај прича? Он вређа Бога! Ко може опраштати грехе осим самога Бога?"

8 Исус је својим духом одмах прозрео њихово умовање, па их је упитао: „Зашто овако размишљате у срцу? 9 Шта је лакше рећи одузетоме: ’Твоји греси су опроштени’ или: ’Устани, узми своја носила и ходај?’ 10 Али, да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи." Онда рече одузетоме: 11 „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!" 12 Одузети се истог тренутка подиже и на очиглед свег народа узе своја носила и оде. Задивљени тиме, људи су славили Бога и говорили: „Ово још никада нисмо видели!"

Лазарева смрт

1 Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2 Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3 Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш."

4 Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији." 5 Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6 Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.

7 Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!"

8 Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?"

9 Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10 Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему."

11 Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим."

12 Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се." 13 У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.

14 Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15 и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!"

16 Тома, звани „Близанац", рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!"

Исус – васкрсење и живот

17 Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18 Пошто је Витанија била око петнаест стадија* удаљена од Јерусалима, 19 многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20 Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.

21 Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22 Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега."

23 Исус јој рече: „Васкрснуће твој брат."

24 Марта му одговори: „Знам да ће васкрснути у Последњи дан."

25 Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26 И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?"

27 Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет."

28 Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те." 29 Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30 Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31 А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.

32 Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!"

33 Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34 Онда их је упитао: „Где сте га положили?"

Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш."

35 Исусу навреше сузе.

36 Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!"

37 Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?"

Исус подиже Лазара из мртвих

38 Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39 Исус рече: „Одгурните тај камен!"

Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!"

40 Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?"

41 Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42 Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао."

43 Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!" 44 Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.

Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!"