10 Milagres de Jesus na Bíblia: Lista com versículos e explicação

Svadba u Kani. Čišćenje Hrama.

1 I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova. 2 A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu. 3 I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina. 4 Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas. 5 Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite.

6 A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra. 7 Reče im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha. 8 I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše. 9 A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika, 10 i reče mu: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rđavije; a ti si čuvao dobro vino dosle. 11 Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.

Isceljenje slepog od rođenja u Subotu. Fariseji ispituju isceljenog.

1 I prolazeći vide čoveka slepog od rođenja. 2 I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Ravi! Ko sagreši, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slep? 3 Isus odgovori: Ni on sagreši ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Božija na njemu. 4 Meni valja raditi dela Onog koji me posla dok je dan: doći će noć kad niko ne može raditi. 5 Dok sam na svetu videlo sam svetu. 6 Rekavši ovo pljunu na zemlju i načini kao od pljuvačke, i pomaza kalom oči slepome, 7 i reče: Idi umij se u banji siloamskoj (koje znači poslan). Otide, dakle, i umi se, i dođe gledajući.

8 A susedi i koji ga behu videli pre da beše slep govorahu: Nije li ovo onaj što seđaše i prošaše? 9 Jedni govorahu: On je; a drugi: Nalik je na nj. A on govoraše: Ja sam. 10 Tada mu govorahu: Kako ti se otvoriše oči? 11 On odgovori i reče: Čovek koji se zove Isus načini kao, i pomaza oči moje, i reče mi: Idi u banju siloamsku i umij se. A kad otidoh i umih se, progledah. 12 Tada mu rekoše: Gde je on? Reče: Ne znam.

13 I čuvši Isus, otide odande u lađi u pusto mesto nasamo. A kad to čuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova. 14 I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove. 15 A pred veče pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Ovde je pusto mesto, a dockan je već; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane. 16 A Isus reče im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu. 17 A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe. 18 A On reče: Donesite mi ih ovamo. 19 I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu. 20 I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih. 21 A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.

35 I reče im onaj dan uveče: Hajdemo na one strane. 36 I otpustivši narod uzeše Ga kako beše u lađi; a i druge lađe behu s Njim. 37 I postade velika oluja; i valovi tako zalivahu u lađu da se već napuni. 38 A On na krmi spavaše na uzglavlju; i probudiše Ga, i rekoše Mu: Učitelju! Zar Ti ne mariš što ginemo? 39 I ustavši zapreti vetru, i reče moru: Ćuti, prestani. I utoli vetar, i postade tišina velika. 40 I reče im: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vere. 41 I uplašiše se vrlo, i govorahu jedan drugom: Ko je Ovaj, dakle, da Ga i vetar i more slušaju?

25 I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi 26 i veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili, 27 kad je čula za Isusa, dođe u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove. 28 Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću. 29 I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti. 30 I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina? 31 I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene? 32 I On se obaziraše da vidi onu koja to učini. 33 A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu. 34 A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.

Isusovo čudo na čoveku s duhom nečistim. Čudo sa ženom koja je bolovala od tečenja krvi i čudo sa Jairovom kćeri.

1 I dođoše preko mora u okolinu gadarinsku. 2 I kad iziđe iz lađe, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim, 3 koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama; 4 jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti. 5 I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem. 6 A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se. 7 I povikavši glasno reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me. 8 Jer mu govoraše: Izađi, duše nečisti, iz čoveka. 9 I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo. 10 I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline. 11 A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja. 12 I moliše Ga svi đavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih uđemo. 13 I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi nečisti uđoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.

14 A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izađoše ljudi da vide šta je bilo. 15 I dođoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obučen i pametan; i uplašiše se. 16 A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja. 17 I počeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva. 18 I kad uđe u lađu, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim. 19 A Isus ne dade mu, već mu reče: Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova. 20 I ode i poče pripovedati u Deset gradova šta mu učini Isus; i svi se divljahu.

21 I kad pređe Isus u lađi opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora. 22 I gle, dođe jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove. 23 I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dođeš i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi. 24 I pođe s njim.

I za Njim iđaše naroda mnogo i turkahu Ga. 25 I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi 26 i veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili, 27 kad je čula za Isusa, dođe u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove. 28 Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću. 29 I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti. 30 I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina? 31 I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene? 32 I On se obaziraše da vidi onu koja to učini. 33 A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu. 34 A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.

35 Još On govoraše, a dođoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja? 36 A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj. 37 I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog. 38 I dođe u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki. 39 I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava. 40 I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i uđe gde ležaše devojka. 41 I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani. 42 I odmah usta devojka i hođaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim. 43 I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.

22 I odmah natera Isus učenike svoje da uđu u lađu i napred da idu na one strane dok On otpusti narod. 23 I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče beše onde sam. 24 A lađa beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar. 25 A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru. 26 I videvši Ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše. 27 A Isus odmah reče im govoreći: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se.

28 A Petar odgovarajući reče: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dođem k Tebi po vodi. 29 A On reče: Hodi. I izišavši iz lađe Petar iđaše po vodi da dođe k Isusu. 30 No videći vetar veliki uplaši se, i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj! 31 I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: Maloverni! Zašto se posumnja? 32 I kad uđoše u lađu, presta vetar. 33 A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše Mu se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji.

Izlečenje oduzetog. Isus poziva Mateja. O postu. Trganje klasova u Subotu.

1 I uđe opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući. 2 I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im reč. 3 I dođoše k Njemu s oduzetim koga su nosili četvoro. 4 I ne mogući približiti se k Njemu od naroda otkriše kuću gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše. 5 A Isus videvši veru njihovu reče uzetome: Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji. 6 A onde seđahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim: 7 Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga? 8 I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: Što tako pomišljate u srcima svojim? 9 Šta je lakše? Reći uzetome: Opraštaju ti se gresi, ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi? 10 No da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:) 11 Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma. 12 I usta odmah, i uzevši odar izađe pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreći: Nikada toga videli nismo.

Lazarevo vaskrsenje. Poglavari sveštenički dogovaraju se da ubiju Isusa.

1 Beše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, sestre njene. 2 (A Marija, koje brat Lazar bolovaše, beše ona što pomaza Gospoda mirom i otre noge Njegove svojom kosom.) 3 Onda poslaše sestre k Njemu govoreći: Gospode! Gle, onaj koji Ti je mio bolestan je. 4 A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.

5 A Isus ljubljaše Martu i sestru njenu i Lazara. 6 A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše. 7 A potom reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju. 8 Učenici Mu rekoše: Ravi! Sad Judejci htedoše da Te ubiju kamenjem, pa opet hoćeš da ideš onamo? 9 Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi videlo ovog sveta; 10 a ko ide noću spotiče se, jer nema videla u njemu. 11 Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. 12 Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće. 13 A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna. 14 Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre. 15 I milo mi je vas radi što nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo k njemu. 16 Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reče učenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim.

17 A kad dođe Isus nađe ga, a on već četiri dana u grobu. 18 (A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.) 19 I mnogi od Judejaca behu došli k Marti i Mariji da ih teše za bratom njihovim. 20 Kad Marta dakle ču da Isus ide, izađe preda Nj, a Marija seđaše doma. 21 Onda reče Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat umro. 22 A i sad znam da šta zaišteš u Boga daće ti Bog. 23 Isus joj reče: Brat će tvoj ustati. 24 Marta Mu reče: Znam da će ustati o vaskrsenju, u poslednji dan. 25 A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće. 26 I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li ovo? 27 Reče Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji je trebalo da dođe na svet.

28 I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreći: Učitelj je došao, i zove te. 29 A ona kad ču, usta brzo i otide k Njemu. 30 Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde Ga srete Marta. 31 A Judejci onda koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i iziđe, pođoše za njom govoreći da ide na grob da plače onamo. 32 A Marija kako dođe gde beše Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove govoreći Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat. 33 Onda Isus kad je vide gde plače, i gde plaču Judejci koji dođoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan. 34 I reče: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš. 35 Udariše suze Isusu. 36 Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga ljubljaše, 37 a neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepcu učiniti da i ovaj ne umre?

38 A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a beše pećina, i kamen ležaše na njoj. 39 Isus reče: Uzmite kamen. Reče Mu Marta, sestra onog što je umro: Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je umro. 40 Isus joj reče: Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božju? 41 Uzeše, dakle, kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore, i reče: Oče! Hvala Ti što si me uslišio. 42 A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao. 43 I ovo rekavši zovnu glasno: Lazare! Iziđi napolje. 44 I iziđe mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reče: Razrešite ga i pustite nek ide.