Agradecimento: como a gratidão transforma a rotina
Gratidão no meio da rotina
A gratidão não começa quando tudo dá certo, mas quando você percebe o cuidado de Deus sustentando a sua vida no meio do cansaço.
Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте; јер је ово воља Божија у Христу Исусу од вас.(Солуњанима посланица прва светог апостола Павла 5:18)
Tira o peso de ter que achar tudo perfeito e lembra que a sua segurança está em Deus, não no rumo dos acontecimentos.
И мир Божји да влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једном телу, и захвални будите.(Колошанима посланица светог апостола Павла 3:15)
Coloca a paz como ponto de partida antes que a pressa ou as cobranças tomem conta das suas decisões.
Хвалите Господа, јер је добар;
јер је довека милост Његова.(Псалми Давидови 107:1)
Lembra que a bondade do Senhor não oscila, mesmo quando as circunstâncias ao seu redor mudam de repente.
Trocar a ansiedade pelo agradecimento
Quando o peito aperta e as contas ou preocupações tiram o sono, colocar o obrigado antes do pedido muda o ambiente da oração.
Господ је близу. Не брините се низашта него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша.(Филибљанима посланица светог апостола Павла 4:6)
Desarma o desespero ao fazer você lembrar do que Deus já sustentou até aqui, antes mesmo de pedir o próximo socorro.
Улазите на врата Његова са славом,
у дворе Његове с хвалом.
Славите Га, и благосиљајте име Његово.(Псалми Давидови 100:4)
Mostra que você pode entrar na presença de Deus com simplicidade e alívio, sem precisar de rituais complicados.
Reconhecer o bem que você recebeu
Na pressa dos dias, a gente se acostuma a cobrar e esquece de notar quem nos faz bem.
Захваљујем Богу свом кад се год опоменем вас,(Филибљанима посланица светог апостола Павла 1:3)
Transforma a memória de quem você ama em oração de carinho, fortalecendo os laços sem deixar a frieza tomar espaço.
И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека, и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас. И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се. А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно, и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин. А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица? Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин? И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.(Свето Јеванђеље по Луки 17:12-19)
Faz você desacelerar o passo para voltar e agradecer, em vez de seguir em frente achando que tudo não passa de obrigação.
Este artigo te tocou? Faça uma oração!
+581 estão orando agora.
Junte-se à corrente de oração.