35 Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме; 36 го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. 37 Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? 38 Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо? 39 Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби? 40 И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.

42 Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.

16 Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.

38 Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.

10 И питаху га људи говорећи: Шта ћемо дакле чинити? 11 Он пак одговарајући рече им: Који има две хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако.

33 Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе. 34 Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.

12 Ово је заповест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама.

13 Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.

35 Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.

36 И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу. 37 А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га, 38 жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.

13 Делите потребе са светима; примајте радо путнике.

1 Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати.

2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.

28 Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.

4 Не гледајте сваки за своје, него и за других.

14 Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? 15 Ако, на пример, брат и ли сестра голи буду, или немају шта да једу, 16 и рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже? 17 Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи.

17 Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?

17 Господу позаима ко поклања сиромаху,

и платиће му за добро његово.

11 Јер неће бити без сиромаха у земљи; зато ти заповедам и кажем: отварај руку своју брату свом, невољнику и сиромаху свом у земљи својој.