14 Хвалим Те, што сам дивно саздан.

Дивна су дела Твоја,

и душа моја то зна добро.

17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже!

Како им је велик број!

18 Да их бројим, више их је него песка.

Кад се пробудим, још сам с Тобом.

3 Кад погледам небеса Твоја,

дело прста Твојих,

месец и звезде, које си Ти поставио;

4 Шта је човек, те га се опомињеш,

или син човечји, те га полазиш?

5 Учинио си га мало мањег од анђела,

славом и чашћу венчао си га;

7 Који из праха подиже убогога,

и из кала узвишује ништега;

8 И посађује га с кнезовима,

с кнезовима у народу његовом;

7 Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце.

9 А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;

6 Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом. 7 А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

3 Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.