14 Hvaliću te što sam takav sazdan,

zapanjujuće divan,

što su ti dela čudesna;

a duša je moja toga dobro svesna.

17 I kako su mi dragocene tvoje misli, Bože!

Kako ih je mnogo kad se zbroje!

18 Da ih brojim,

više ih je nego peska;

a kada se probudim,

još uvek sam sa tobom.

3 Kad pogledam tvoja nebesa,

koje tvoji prsti načiniše,

mesec i zvezde koje ti postavi…

4 Šta je čovek da ga se sećaš,

šta li sin čovečiji da brineš za njega?

5 Ti si ga malo manjim od Boga učinio,

slavom i čašću njega si ovenčao,

7 Siromaha diže iz prašine,

iz bunjišta diže ubogoga;

8 da ga posadi s plemićima,

s plemićima njegovog naroda.

7 Ali Gospod reče Samuilu: „Ne gledaj na njegov izgled i na visinu njegovog rasta, jer sam ga odbacio. Gospod ne gleda kao što čovek gleda. Čovek gleda na spoljašnjost, a Gospod gleda na srce."

9 A vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod koji pripada Bogu, određen da objavi slavna dela onoga koji vas je iz tame pozvao u svoju čudesnu svetlost.

6 Zar se ne prodaju pet vrabaca za dva novčića? Ipak, ni jedan od njih nije zaboravljen od Boga. 7 A vama su i sve vlasi na glavi prebrojane. Zato se ne bojte: vi vredite mnogo više od jata vrabaca.

3 Naime, na osnovu milosti koja mi je dana, svakome od vas kažem: ne precenjujte sebe, nego mislite o sebi razborito, primereno meri vere koju je Bog dao svakom od vas.