Amor próprio

14 Hvalim Te, što sam divno sazdan.

Divna su dela Tvoja,

i duša moja to zna dobro.

17 Kako su mi nedokučive pomisli Tvoje, Bože!

Kako im je velik broj!

18 Da ih brojim, više ih je nego peska.

Kad se probudim, još sam s Tobom.

3 Kad pogledam nebesa Tvoja,

delo prsta Tvojih,

mesec i zvezde, koje si Ti postavio;

4 Šta je čovek, te ga se opominješ,

ili sin čovečji, te ga polaziš?

5 Učinio si ga malo manjeg od anđela,

slavom i čašću venčao si ga;

7 Koji iz praha podiže ubogoga,

i iz kala uzvišuje ništega;

8 I posađuje ga s knezovima,

s knezovima u narodu njegovom;

7 Ali Gospod reče Samuilu: Ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegovog, jer sam ga odbacio; jer ne gledam na šta čovek gleda: Čovek gleda šta je na očima, a Gospod gleda na srce.

9 A vi ste izbrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka, da objavite dobrodetelji Onog koji vas dozva iz tame k čudnom videlu svom;

6 Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom. 7 A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.

3 Jer kroz blagodat koja je meni data kažem svakome koji je među vama da ne mislite za sebe više nego što valja misliti; nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere.