13 И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. 14 Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. 15 И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; 16 пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.

1 И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.

7 И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа. 8 Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи, 9 уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју. 10 А у седми дан дође потоп на земљу.

16 мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.

17 И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље. 18 И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

23 И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

3 И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана; 4 те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.

6 А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио; 7 и испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи. 8 Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље. 9 А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег. 10 И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега. 11 И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље. 12 Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.

13 Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

15 Тада рече Бог Ноју говорећи: 16 Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; 17 све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.

8 И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: 9 А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, 10 и са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским. 11 Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

13 Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.

7 Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери.

20 који некад не хтеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у време Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јесте осам душа, остаде од воде. 21 За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање телесне нечистоте, него обећање добре савести Богу васкрсењем Исуса Христа. 22 Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају Га анђели и власти и силе.

37 Јер као што је било у време Нојево тако ће бити и долазак Сина човечијег. 38 Јер као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, 39 и не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег. 40 Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити. 41 Две ће млети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити.