Arca de noé

13 I reče Bog Noju: Kraj svakom telu dođe preda me, jer napuniše zemlju bezakonja; i evo hoću da ih zatrem sa zemljom. 14 Načini sebi kovčeg od drveta gofera, i načini pregratke u kovčegu; i zatopi ga smolom iznutra i spolja. 15 I načini ga ovako; u dužinu neka bude trista lakata, u širinu pedeset lakata, i u visinu trideset lakata; 16 pusti dosta svetlosti u kovčeg; i krov mu svedi ozgo od lakta; i udari vrata kovčegu sa strane; i načini ga na tri boja: donji, drugi i treći.

Nastaje potop.

1 I reče Gospod Noju: Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; jer te nađoh pravedna pred sobom ovog veka.

7 I uđe Noje u kovčeg i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim radi potopa. 8 Od životinja čistih i od životinja nečistih i od ptica i od svega što se miče po zemlji, 9 uđe k Noju u kovčeg po dvoje, muško i žensko, kao što beše Bog zapovedio Noju. 10 A u sedmi dan dođe potop na zemlju.

16 muško i žensko od svakog tela uđoše, kao što beše Bog zapovedio Noju; pa Gospod zatvori za njim.

17 I bi potop na zemlji za četrdeset dana; i voda dođe i uze kovčeg, i podiže ga od zemlje. 18 I navali voda, i usta jako po zemlji, i kovčeg stade ploviti vodom.

23 I istrebi se svako telo živo na zemlji, i ljudi i stoka i šta god gamiže i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i šta s njim beše u kovčegu.

3 I stade voda opadati na zemlji, i jednako opadaše posle sto pedeset dana; 4 te se ustavi kovčeg sedmog meseca dana sedamnaestog na planini Araratu.

6 A posle četrdeset dana otvori Noje prozor na kovčegu, koji beše načinio; 7 i ispusti gavrana, koji jednako odletaše i doletaše dokle ne presahnu voda na zemlji. 8 Pa pusti i golubicu da bi video je li opala voda sa zemlje. 9 A golubica ne našavši gde bi stala nogom svojom vrati se k njemu u kovčeg, jer još beše voda po svoj zemlji; i Noje pruživši ruku uhvati je i uze k sebi u kovčeg. 10 I počeka još sedam dana, po opet ispusti golubicu iz kovčega. 11 I pred veče vrati se k njemu golubica, i gle, u kljunu joj list maslinov, koji beše otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje. 12 Ali počeka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu, a ona mu se više ne vrati.

13 Šest stotina prve godine veka Nojevog prvi dan prvog meseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovčegu, i ugleda zemlju suvu.

15 Tada reče Bog Noju govoreći: 16 Izađi iz kovčega ti i žena tvoja i sinovi tvoji i žene sinova tvojih s tobom; 17 sve zveri što su sa tobom od svakog tela, ptice i stoku i šta god gamiže po zemlji, izvedi sa sobom, neka se raziđu po zemlji, i neka se plode i množe na zemlji.

8 I reče Bog Noju i sinovima njegovim s njim, govoreći: 9 A ja evo postavljam zavet svoj s vama i s vašim semenom nakon vas, 10 i sa svim životinjama, što su s vama od ptica, od stoke i od svih zveri zemaljskih što su s vama, sa svačim što je izašlo iz kovčega, i sa svim zverima zemaljskim. 11 Postavljam zavet svoj s vama, te odsele neće nijedno telo poginuti od potopa, niti će više biti potopa da zatre zemlju.

13 Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta između mene i zemlje.

7 Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, načini kovčeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.

20 koji nekad ne hteše da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vreme Nojevo, kad se građaše kovčeg, u kome malo, to jeste osam duša, ostade od vode. 21 Za spomen toga i nas sad spasava krštenje, ali ne pranje telesne nečistote, nego obećanje dobre savesti Bogu vaskrsenjem Isusa Hrista. 22 Koji je s desne strane Bogu, otišavši na nebo, i slušaju Ga anđeli i vlasti i sile.

37 Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. 38 Jer kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje uđe u kovčeg, 39 i ne osetiše dok ne dođe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. 40 Tada će biti dva na njivi; jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti. 41 Dve će mleti na žrvnjevima; jedna će se uzeti, a druga će se ostaviti.