17 Od tada je Isus počeo da propoveda i govori: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!"

8 Nego, donesite plod koji dokazuje pokajanje.

13 Idite i naučite šta znači ovo: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu.’ Jer ja nisam došao da pozovem pravednike, već grešnike."

15 Govorio je: „Nastupilo je pravo vreme! Približilo se Carstvo Božije! Pokajte se i verujte u Radosnu vest!"

3 Nimalo! Kažem vam: ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.

32 Ja nisam došao da pozovem pravednike na pokajanje, već grešnike."

38 Petar im je odgovorio: „Pokajte se, pa neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; onda ćete primiti dar – Duha Svetog.

19 Stoga, braćo, pokajte se i okrenite se Bogu da bi vam se izbrisali gresi,

30 Bog je prešao preko vremena neznanja, ali sada nalaže ljudima da se svi i svuda pokaju,

19 Ja korim i kažnjavam one koje volim. Stoga, budi revnostan i pokaj se.

9 Gospod ne odlaže da ispuni obećanje, kako neki misle, nego je strpljiv prema vama, jer ne želi da iko propadne, nego da se svi pokaju.

32 Jer ja ne uživam u ničijoj smrti – govori Gospod Bog. Zato se pokajte i živećete!

14 i ponizi se narod koji je po meni nazvan, pomole se, potraže moje lice i vrate se sa svojih zlih puteva, ja ću ih čuti sa nebesa, oprostiću im grehe i izlečiću im zemlju.

1 Jezekija je poručio svem Izrailju i Judi, a Jefremu i Manasiji je poslao pisma da dođu u Dom Gospodnji u Jerusalim i slave Pashu Gospodu, Bogu Izrailjevom. 2 Car se posavetovao sa svojim glavarima i sa celim zborom u Jerusalimu da drugog meseca slave Pashu. 3 Naime, u to vreme nisu mogli da je održe jer se nije posvetilo dovoljno sveštenika, a i narod se nije okupio u Jerusalimu. 4 Ova odluka se učinila valjanom i caru i svem zboru. 5 Odlučili su da proglas prođe kroz sav Izrailj od Vir-Saveje do Dana – da se dođe na proslavu Pashe Gospodu, Bogu Izrailjevom, u Jerusalim – jer je velik broj nije slavio onako kako je propisano.

6 Tako su glasnici sa pismima cara i njegovih glavara otišli po svem Izrailju i Judi, onako kako je car zapovedio. Pozivali su:

„O, narode Izrailjev, vratite se Gospodu, Bogu Avrahama, Isaka i Izrailja da bi on mogao da se vrati vama koji ste preostali, ostatku pobeglom iz ruke careva asirskih. 7 Ne budite kao vaši očevi i vaša braća koja su zgrešila Gospodu, Bogu svojih otaca, i on od njih učini pustoš, što i sami vidite. 8 Ne budite tvrdoglavi kao vaši očevi. Dajte ruku Gospodu, dođite u njegovo Svetilište koje je on zauvek posvetio. Služite Gospodu, svom Bogu, da bi se od vas odvratio njegov rasplamsali gnev. 9 Jer, kada se vratite Gospodu, vaša braća i vaša deca će pronaći smilovanje pred vašim porobljivačima, pa će se vratiti u ovu zemlju, jer je milosrdan i milostiv Gospod, vaš Bog. On neće okrenuti svoje lice od vas ako mu se vratite."

10 I dok su glasnici išli od grada do grada u Jefremovom i Manasijinom kraju, sve do Zavulona, ljudi su im se podsmevali i rugali. 11 Ipak, neki ljudi iz Asira, Manasije i Zavulona su se ponizili, pa su došli u Jerusalim. 12 Božija je ruka bila i nad Judom i dala im da jednim srcem izvrše zapovest cara i glavara, po reči Gospodnjoj.

13 Tako se u Jerusalimu okupilo mnogo naroda, baš veliko mnoštvo, da proslavi praznik Beskvasnih hlebova drugog meseca. 14 Ustali su i sklonili sve žrtvenike koji su bili u Jerusalimu, a onda su i sve kadione žrtvenike pobacali u potok Kidron.

15 Tako su četrnaestog dana drugog meseca zaklali Pashu. Sveštenici i Leviti su se postideli, pa su se posvetili i doneli svespalnice u Dom Gospodnji. 16 Zauzeli su svoje mesto prema njihovom propisu, prema Zakonu Mojsija, čoveka Božijeg. Sveštenici su poškropili krvlju iz ruku Levita. 17 Naime, u zboru je bilo mnogo onih koji se nisu posvetili, pa su Leviti klali Pashu za svakoga ko nije bio čist, da bi ih posvetili Gospodu. 18 Jer veći deo naroda – mnogi od Jefrema, Manasije, Isahara i Zavulona – se nije očistio, a jeli su Pashu kako nije propisano. Ali se Jezekija pomolio nad njima i rekao: „Neka dobri Gospod oprosti 19 svakome čije je srce okrenuto da traži Boga Gospoda, Boga svojih otaca, a nije čist po propisima očišćenja za Svetilište." 20 Gospod je poslušao Jezekiju i izlečio narod.

21 Tako je izrailjski narod, koji se okupio u Jerusalimu, proslavljao praznik Beskvasnih hlebova sedam dana u velikoj radosti. Leviti i sveštenici su svaki dan uz gromke instrumente slavili Gospoda.

22 Jezekija se srdačno obraćao svim Levitima koji su bili vešti u službi Gospodnjoj. Oni su jeli tokom sedam dana praznika, žrtvovali žrtve mira i ispovedali se Gospodu, Bogu njihovih otaca.

23 Tada je sav zbor prihvatio savet da još sedam dana slave, pa su s radošću slavili još sedam dana. 24 Jezekija, car Jude, je priložio zboru hiljadu junaca i sedam hiljada ovaca, a knezovi su priložili zboru hiljadu junaca i deset hiljada ovaca. I mnogo sveštenika se posvetilo. 25 Svi okupljeni Judejci su se radovali kao i svi sveštenici i Leviti, sav zbor koji je došao od Izrailja, svi došljaci koji su došli iz izrailjske zemlje i svi koji su boravili u Judi. 26 Bilo je to veliko veselje u Jerusalimu. Naime, od vremena Solomona, Davidovog sina, cara izrailjskog, nije bilo tako u Jerusalimu. 27 Onda su ustali sveštenici i Leviti pa su blagoslovili narod, a Bog je čuo njihov glas i njihove su molitve otišle u Prebivalište njegove svetinje na nebesima.

13 Srca svoja razderite,

a ne odeću svoju!

Vratite se Gospodu, Bogu svome,

jer je milosrdan i milostiv;

spor na srdžbu, bogat milosrđem

i sažaljiv na nesreću.

1 Osmog meseca druge Darijeve godine, reč Gospodnja je došla proroku Zahariji, Varahijinom sinu i Idovom unuku.

2 „Gospod se veoma razgnevio na vaše pretke! 3 Reci im zato: ovako kaže Gospod nad vojskama: ’Vratite mi se, govori Gospod nad vojskama, i ja ću se vratiti vama – kaže Gospod nad vojskama. 4 Ne budite kao vaši preci kojima su prorokovali pređašnji proroci rečima: ovako kaže Gospod nad vojskama: odvratite se, molim vas, od svojih zlih puteva i svojih zlih dela. Ali nisu poslušali, nisu marili za mene – govori Gospod. 5 I gde su sada vaši preci? Doveka li žive proroci? 6 Zar nisu stigle vaše pretke moje reči i moji zakoni, koje sam zapovedio svojim slugama prorocima?

I oni su se pokajali i odgovorili: učinio je baš kako je i nameravao Gospod nad vojskama da nam uzvrati prema našim putevima i prema našim delima.’"

7 Dvadeset četvrtog dana jedanaestog meseca, a to je mesec savat, druge Darijeve godine, došla je reč Gospodnja proroku Zahariji, Varahijinom sinu i Idovom unuku:

8 Gle, bila je noć kada sam video čoveka kako sedi na konju riđanu. Stajao je među stablima mirte, tamo u dolu, a iza njega konji riđani, sivci i belci.

9 Rekao sam: „Gospodaru moj, ko su ovi?"

Odgovorio mi je anđeo koji je razgovarao sa mnom: „Pokazaću ti ko su ovi."

10 Tada je uzvratio čovek koji je stajao među stablima mirte. Rekao je: „Ovo su oni koje je Gospod poslao da obilaze zemlju."

11 A oni su kazali Anđelu Gospodnjem koji je stajao među stablima mirte: „Obišli smo zemlju. Evo, sva je zemlja mirna i spokojna."

12 Anđeo Gospodnji je odgovorio: „O, Gospode nad vojskama, zar se nećeš smilovati Jerusalimu i Judinim gradovima na koje si, evo, ozlojeđen ovih sedamdeset godina?!" 13 A Gospod je anđelu koji je razgovarao sa mnom odgovorio blagonaklonim rečima, utešnim rečima.

14 Anđeo koji je razgovarao sa mnom mi je kazao: „Objavljuj! Reci: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama: stalo mi je do Jerusalima i do Siona mi je veoma stalo. 15 Strahovito sam gnevan na lakomislene narode, a na njih sam bio tek malo gnevan. Ali oni su zlo potpomogli.’

16 Zato ovako kaže Gospod: ’Vratiću se Jerusalimu sa smilovanjem! Obnoviće se u njemu moj Dom – govori Gospod nad vojskama. Zidarsko uže će razvučeno biti nad Jerusalimom.’

17 Opet objavljuj i reci: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama: moji će se gradovi ponovo prelivati blagostanjem! Gospod će ponovo da se smiluje Sionu, ponovo će da odabere Jerusalim!’"

18 Tada sam pogledao gore, i gle – četiri roga. 19 Pitao sam anđela koji je razgovarao sa mnom: „A šta su oni?"

Odgovorio mi je: „Ovo su rogovi koji su rasejali Judu, Izrailj i Jerusalim."

20 A Gospod mi je pokazao četvoricu kovača. 21 Upitao sam: „Šta su oni došli da rade?"

Odgovorio mi je rečima: „Ovo su rogovi koji su rasejali Judu tako da niko ni glavu podigao nije. A ovi kovači su došli da ih preplaše, da razvale rogove naroda koji su podignuli rog protiv Judine zemlje, da je raseju."

13 Ko sakriva sagrešenja svoja, nema mu napretka;

pomilovan biva ko se zbog njih kaje i odriče ih se.

23 Obratite se po prekoru mome.

Evo, izliću vam duha svoga,

objaviću vam svoje reči.

9 Ako mu, pak, priznajemo svoje grehe, on je veran i pravedan: oprostiće nam grehe i očistiće nas od svake nepravde.

7 Kažem vam da će tako i na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se pokaje, nego zbog devedeset devet pravednika kojima nije potrebno pokajanje."

10 Kažem vam da se anđeli raduju pred Bogom zbog jednog grešnika koji se pokaje."

8 Približite se Bogu i on će se približiti vama.

Očistite ruke, grešnici! Očistite srca, vi podeljene duše!