Casa de Deus: o que a Bíblia diz sobre este lugar
O que a Bíblia chama de casa de Deus
Na Bíblia, a "casa de Deus" não é uma construção física feita para conter o Criador, mas o espaço onde Ele escolhe manifestar a sua presença e se relacionar com as pessoas. Esse conceito se desenvolve ao longo das Escrituras: começa com altares e tendas no deserto, passa pelo templo de Jerusalém e culmina no Novo Testamento, onde a morada divina passa a ser o próprio crente e a comunidade da fé.
A primeira vez que a expressão surge associada a um lugar específico ocorre quando Jacó acorda de uma visão no deserto e chama aquele local de Betel — que significa literalmente "casa de Deus":
А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.(Прва књига Мојсијева која се зове Постање 28:16,17)
Mais tarde, Israel ergueu o tabernáculo móvel e, depois, o templo de Salomão. Ainda assim, os profetas e apóstolos sempre enfatizaram que Deus transcende qualquer espaço construído por mãos humanas:
Овако вели Господ:
Небо је престо мој
и земља подножје ногама мојим:
где је дом који бисте ми сазидали,
и где је место за моје почивање?
Јер је све то рука моја створила,
то је постало све, вели Господ.
Али на кога ћу погледати?
На невољног
и на оног ко је скрушеног духа
и ко дрхће од моје речи.(Књига пророка Исаије 66:1,2)
Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде; који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида, који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом. А Соломун Му начини кућу. Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
Небо је мени престо
а земља подножје ногама мојим:
како ћете ми кућу сазидати?
Говори Господ;
или које је место за моје почивање?
Не створи ли рука моја све ово?(Дела светих апостола – Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука 7:44-50)
O desejo pela presença nos Salmos
Nos Salmos, a expressão "casa do Senhor" frequentemente expressa a saudade e o anseio pela comunhão viva com Deus, e não mero apego às paredes do santuário. Estar na casa de Deus significava desfrutar de paz, segurança e abrigo sob o cuidado do Criador:
За једно само молим Господа,
само то иштем,
да живим у дому Господњем
све дане живота свог,
да гледам красоту Господњу
и раним у цркву Његову.(Псалми Давидови 27:4)
Јер је боље један дан у дворима Твојим
од хиљаде.
Волим бити на прагу дома Божијег
него живети у шаторима безбожничким.(Псалми Давидови 84:10)
Обрадовах се кад ми рекоше:
Хајдемо у дом Господњи!(Псалми Давидови 122:1)
Os autores bíblicos usam essa imagem para descrever a estabilidade espiritual de quem confia no Senhor:
Да! Доброта и милост Твоја пратиће ме
у све дане живота мог,
и ја ћу наставати у дому Господњем задуго.(Псалми Давидови 23:6)
А ја, као маслина зелена у дому Господњем,
уздам се у милост Божију без престанка и довека.(Псалми Давидови 52:8)
Благо ономе кога изабираш и примаш,
да живи у двору Твом!
Наситићемо се добром дома Твог,
светињом цркве Твоје.(Псалми Давидови 65:4)
Jesus e o zelo pelo templo
Nos evangelhos, Jesus trata o templo físico com reverência solene, confrontando os líderes religiosos que haviam transformado o local sagrado em mercado lucrativo:
И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.(Свето Јеванђеље по Матеју 21:12,13)
A postura de Cristo ao expulsar os vendilhões cumpriu o sentimento profético registrado nos Salmos sobre o compromisso irrestrito com as coisas do Pai:
И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим. И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху. И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета; и рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки. А ученици се Његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме.(Свето Јеванђеље по Јовану 2:13-17)
Јер ревност за кућу Твоју једе ме
и ружења оних који Тебе руже падају на ме.(Псалми Давидови 69:9)
Nesse mesmo episódio, Jesus apontou para a transição definitiva: ao anunciar que reedificaria o templo em três dias, Ele falava da ressurreição do seu próprio corpo, inaugurando uma nova forma de encontro com o Criador.
A morada espiritual: a igreja e o corpo do cristão
Com a nova aliança estabelecida por Cristo e a vinda do Espírito Santo, o conceito de templo físico perde a centralidade. A morada de Deus deixa de ser um endereço geográfico e se torna pessoal e comunitária.
Individualmente, o corpo do cristão é santuário do Espírito:
Или не знате да су телеса ваша црква Светог Духа који живи у вама, ког имате од Бога, и нисте своји?(Коринћанима посланица прва светог апостола Павла 6:19)
Coletivamente, a comunidade dos que creem — a igreja — é a verdadeira família e habitação viva de Deus na terra:
Ако ли се забавим, да знаш како треба живети у дому Божијем, који је црква Бога Живога, ступ и тврђа истине.(Тимотију посланица прва светог апостола Павла 3:15)
Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.(Јеврејима посланица светог апостола Павла 3:6)
Este artigo te tocou? Faça uma oração!
+581 estão orando agora.
Junte-se à corrente de oração.