10 Јер је боље један дан у дворима Твојим

од хиљаде.

Волим бити на прагу дома Божијег

него живети у шаторима безбожничким.

4 За једно само молим Господа,

само то иштем,

да живим у дому Господњем

све дане живота свог,

да гледам красоту Господњу

и раним у цркву Његову.

4 Благо ономе кога изабираш и примаш,

да живи у двору Твом!

Наситићемо се добром дома Твог,

светињом цркве Твоје.

1 Обрадовах се кад ми рекоше:

Хајдемо у дом Господњи!

6 Да! Доброта и милост Твоја пратиће ме

у све дане живота мог,

и ја ћу наставати у дому Господњем задуго.

8 А ја, као маслина зелена у дому Господњем,

уздам се у милост Божију без престанка и довека.

9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме

и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

12 И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. 13 И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

13 И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим. 14 И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху. 15 И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета; 16 и рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки. 17 А ученици се Његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме.

19 Или не знате да су телеса ваша црква Светог Духа који живи у вама, ког имате од Бога, и нисте своји?

15 Ако ли се забавим, да знаш како треба живети у дому Божијем, који је црква Бога Живога, ступ и тврђа истине.

6 Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

44 Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде; 45 који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида, 46 који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом. 47 А Соломун Му начини кућу. 48 Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:

49 Небо је мени престо

а земља подножје ногама мојим:

како ћете ми кућу сазидати?

Говори Господ;

или које је место за моје почивање?

50 Не створи ли рука моја све ово?

1 Овако вели Господ:

Небо је престо мој

и земља подножје ногама мојим:

где је дом који бисте ми сазидали,

и где је место за моје почивање?

2 Јер је све то рука моја створила,

то је постало све, вели Господ.

Али на кога ћу погледати?

На невољног

и на оног ко је скрушеног духа

и ко дрхће од моје речи.

16 А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. 17 И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.