Compaixão: o que a Bíblia ensina sobre este sentimento
Na Bíblia, compaixão não é mera simpatia ou pena passageira: é a dor sentida no íntimo diante do sofrimento alheio que move imediatamente à ação prática. As Escrituras revelam a compaixão primeiro como traço central do caráter de Deus e, a partir dessa experiência, como um chamado prático para os relacionamentos humanos.
A compaixão no caráter de Deus
Quando Deus se revela na Bíblia, a compaixão aparece associada à sua paciência e à sua disposição constante de perdoar. Ele não reage ao pecado humano apenas com juízo rígido, mas busca reconciliação.
Али Ти, Господе, Боже милостиви и благи,
стрпљиви и богати добротом и истином,(Псалми Давидови 86:15)
Ко је Бог као Ти?
Који прашта безакоње
и пролази преступе остатку од наследства свог,
не држи до века гнев свој,
јер Му је мила милост.(Књига пророка Михеја 7:18)
Mesmo em contextos de crise, exílio e destruição, a Escritura aponta que a compaixão divina é o motivo pelo qual a história humana continua e encontra restauração.
Милост је Господња што не изгибосмо сасвим,
јер милосрђа Његовог није нестало.
Понавља се свако јутро;
велика је вера твоја.(Плач Јеремијин 3:22,23)
А зато чека Господ да се смилује на вас,
и зато ће се узвисити да вас помилује;
јер је Господ праведан Бог;
благо свима који Га чекају.(Књига пророка Исаије 30:18)
O acolhimento divino na fragilidade humana
Para explicar como essa compaixão opera, os escritores bíblicos recorrem a figuras de cuidado familiar: a atenção atenta de um pai aos limites dos filhos e o zelo irredutível de uma mãe pelo bebê que amamenta.
Како отац жали синове,
тако Господ жали оне који Га се боје.(Псалми Давидови 103:13)
Може ли жена заборавити пород свој
да се не смилује на чедо утробе своје?
А да би га и заборавила,
ја нећу заборавити тебе.
Гле, на длановима сам те изрезао;
зидови су твоји једнако преда мном.(Књига пророка Исаије 49:15,16)
O texto mostra que Deus não rejeita a pessoa por causa de sua fraqueza ou de seus limites; pelo contrário, é exatamente ali que o amparo divino se manifesta com maior firmeza.
Јер је доброта Твоја боља од живота.
Уста би моја хвалила Тебе;(Псалми Давидови 63:3)
И укрепићу дом Јудин,
и дом ћу Јосифов спасти,
и довешћу их натраг,
јер ми их је жао,
и биће као да их нисам одбацио,
јер сам ја Господ Бог њихов
и услишићу их.(Књига пророка Захарије 10:6)
A empatia manifesta em Cristo
No Novo Testamento, a compaixão deixa de ser apenas uma palavra e se torna encarnação. Jesus participou da existência humana, conhecendo a dor, a perda e o sofrimento por experiência direta.
Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.(Јеврејима посланица светог апостола Павла 4:15)
Essa experiência de ser alcançado pela misericórdia de Deus cria uma corrente de cuidado mútuo: quem recebeu consolo na própria aflição é capacitado a se achegar à dor do outro.
Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе, који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.(Коринћанима посланица друга светог апостола Павла 1:3,4)
A compaixão como prática diária
A Escritura rejeita a compaixão que fica só no discurso. Tanto a lei profética do Antigo Testamento quanto o ensino apostólico exigem que o sentimento se converta em justiça concreta para com os necessitados e em paciência na vida comunitária.
Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом. И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.(Књига пророка Захарије 7:9,10)
Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?(Прва саборна посланица светог апостола Јована Богослова 3:17)
Nas relações do dia a dia, isso se traduz em empatia real, na disposição para perdoar e no cultivo consciente da paz.
Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење,(Колошанима посланица светог апостола Павла 3:12)
А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.(Ефесцима посланица светог апостола Павла 4:32)
Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.(Римљанима посланица светог апостола Павла 12:15)
А најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни;(Прва саборна посланица светог апостола Петра 3:8)
А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.(Коринћанима посланица друга светог апостола Павла 13:11)
Este artigo te tocou? Faça uma oração!
+581 estão orando agora.
Junte-se à corrente de oração.