11 Не говорим због недостатка, јер се ја навикох бити довољан оним у чему сам.

12 Знам се и понизити, знам и изобиловати; у свему и свакојако навикох, и сит бити, и гладовати, и изобиловати, и немати.

6 Али јесте велика трговина побожност са задовољством.

7 Јер ништа не донесосмо на овај свет, дакле не можемо ништа ни однети. 8 А кад имамо храну и одећу, овим да будемо довољни.

15 А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

1 Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје. 2 Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати; 3 јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.

4 Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити. 5 Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. 6 Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом. 7 А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

8 Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим; 9 а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим. 10 И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити. 11 А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати; 12 јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

13 Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање. 14 А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама? 15 А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат. 16 Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива. 17 И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину. 18 И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје; 19 и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се. 20 А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити? 21 Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

22 А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући: 23 Душа је претежнија од јела и тело од одела. 24 Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица? 25 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један? 26 А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало? 27 Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих. 28 А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни! 29 И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се; 30 јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово. 31 Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.

32 Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство. 33 Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе. 34 Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.

35 Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене; 36 и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне. 37 Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити. 38 И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама. 39 Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју. 40 И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

41 А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима? 42 А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк? 43 Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако. 44 Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га. 45 Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се; 46 доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима. 47 А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен; 48 а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

49 Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио! 50 Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши! 51 Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. 52 Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три. 53 Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

54 А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако. 55 И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива. 56 Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?

57 Зашто пак и сами од себе не судите праведно? 58 Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу. 59 Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.

5 Не будите среброљупци; будите задовољни оним што имате. Јер Он рече: Нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити;

25 Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?

16 Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.

8 Боље је мало с правдом

него много доходака с неправдом.

10 Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.

20 Тада уста Јов и раздре плашт свој, и остриже главу, и паде на земљу и поклони се, 21 и рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње.

8 Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.