11 Ne govorim zbog nedostatka, jer se ja navikoh biti dovoljan onim u čemu sam.

12 Znam se i poniziti, znam i izobilovati; u svemu i svakojako navikoh, i sit biti, i gladovati, i izobilovati, i nemati.

6 Ali jeste velika trgovina pobožnost sa zadovoljstvom.

7 Jer ništa ne donesosmo na ovaj svet, dakle ne možemo ništa ni odneti. 8 A kad imamo hranu i odeću, ovim da budemo dovoljni.

15 A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.

1 Kad se na njih skupiše hiljade naroda da stadoše gaziti jedan drugog, onda poče najpre govoriti učenicima svojim: Čuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje. 2 Jer ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati; 3 jer šta u mraku rekoste, čuće se na videlu; i šta na uho šaptaste u kletima, propovedaće se na krovovima.

4 Ali vam kažem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti. 5 Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onog se bojte. 6 Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom. 7 A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.

8 Nego vam kažem: koji god prizna mene pred ljudima priznaće i Sin čovečiji njega pred anđelima Božijim; 9 a koji se odreče mene pred ljudima njega će se odreći pred anđelima Božijim. 10 I svaki koji reče reč na Sina čovečijeg oprostiće mu se, a koji huli na Svetog Duha neće mu se oprostiti. 11 A kad vas dovedu u zbornice i na sudove i pred poglavare, ne brinite se kako ćete ili šta odgovoriti, ili šta ćete kazati; 12 jer će vas Sveti Duh naučiti u onaj čas šta treba reći.

13 Reče Mu pak neki iz naroda: Učitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje. 14 A On mu reče: Čoveče! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama? 15 A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat. 16 Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva. 17 I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu. 18 I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje; 19 i kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se. 20 A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti? 21 Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga.

22 A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni telom u šta ćete se obući: 23 Duša je pretežnija od jela i telo od odela. 24 Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica? 25 A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan? 26 A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo? 27 Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih. 28 A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni! 29 I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se; 30 jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo. 31 Nego ištite carstvo Božije, i ovo će vam se sve dodati.

32 Ne boj se malo stado! Jer bi volja vašeg Oca da vam da carstvo. 33 Prodajte šta imate i dajte milostinju; načinite sebi torbe koje neće ovetšati, haznu koja se nikad neće isprazniti, na nebesima, gde se lupež ne prikučuje niti moljac jede. 34 Jer gde je vaše blago onde će biti i srce vaše.

35 Neka budu vaša bedra zapregnuta i sveće zapaljene; 36 i vi kao ljudi koji čekaju gospodara svog kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako dođe i kucne. 37 Blago onim slugama koje nađe gospodar kad dođe, a oni straže. Zaista vam kažem da će se zapregnuti, i posadiće ih, i pristupiće, te će im služiti. 38 I ako dođe u drugu stražu, i u treću stražu dođe, i nađe ih tako, blago onim slugama. 39 Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koji će čas doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuću svoju. 40 I vi, dakle, budite gotovi: jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji.

41 A Petar Mu reče: Gospode! Govoriš li nama ovu priču ili svima? 42 A Gospod reče: Ko je dakle taj verni i mudri pristav kog postavi gospodar nad čeljadi svojom da im daje hranu na obrok? 43 Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nađe da izvršuje tako. 44 Zaista vam kažem: nad svim svojim imanjem postaviće ga. 45 Ako li kaže sluga u srcu svom: Neće moj gospodar još zadugo doći; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti, i opijati se; 46 doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u čas kad ne misli, i raseći će ga, i deo njegov metnuće s nevernima. 47 A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj, biće vrlo bijen; 48 a koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše će iskati od njega.

49 Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se već zapalio! 50 Ali se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se ne svrši! 51 Mislite li da sam ja došao da dam mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor. 52 Jer će, odsele, pet u jednoj kući biti razdeljeni, ustaće tri na dva, i dva na tri. 53 Ustaće otac na sina i sin na oca; mati na kćer i kći na mater; svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju.

54 A narodu govoraše: Kad vidite oblak gde se diže od zapada odmah kažete: Biće dažd; i biva tako. 55 I kad vidite jug gde duva kažete: Biće vrućina; i biva. 56 Licemeri! Lice neba i zemlje umete poznavati, a vreme ovo kako ne poznajete?

57 Zašto pak i sami od sebe ne sudite pravedno? 58 Jer kad ideš sa svojim suparnikom knezu, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao da te ne pritegne sudiji, i sudija da te ne preda sluzi, i sluga da te ne baci u tamnicu. 59 Kažem ti: nećeš odande izići dok ne daš i poslednji dinar.

5 Ne budite srebroljupci; budite zadovoljni onim što imate. Jer On reče: Neću te ostaviti, niti ću od tebe odstupiti;

25 Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u šta ćete se obući. Nije li život pretežniji od hrane, i telo od odela?

16 Budite jedne misli među sobom. Ne mislite o visokim stvarima, nego se držite niskih. Ne mislite za sebe da ste mudri.

8 Bolje je malo s pravdom

nego mnogo dohodaka s nepravdom.

10 Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.

20 Tada usta Jov i razdre plašt svoj, i ostriže glavu, i pade na zemlju i pokloni se, 21 i reče: Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje.

8 Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta.