19 Stoga, braćo, pokajte se i okrenite se Bogu da bi vam se izbrisali gresi,

38 Petar im je odgovorio: „Pokajte se, pa neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; onda ćete primiti dar – Duha Svetog.

30 Bog je prešao preko vremena neznanja, ali sada nalaže ljudima da se svi i svuda pokaju,

17 Od tada je Isus počeo da propoveda i govori: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!"

8 Nego, donesite plod koji dokazuje pokajanje.

15 Govorio je: „Nastupilo je pravo vreme! Približilo se Carstvo Božije! Pokajte se i verujte u Radosnu vest!"

7 Kažem vam da će tako i na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se pokaje, nego zbog devedeset devet pravednika kojima nije potrebno pokajanje."

10 Kažem vam da se anđeli raduju pred Bogom zbog jednog grešnika koji se pokaje."

32 Ja nisam došao da pozovem pravednike na pokajanje, već grešnike."

32 Jer ja ne uživam u ničijoj smrti – govori Gospod Bog. Zato se pokajte i živećete!

21 Ali ako se opaki odvrati od svih svojih greha koje je učinio i bude držao sve moje uredbe i vršio pravo i pravdu, zaista će živeti, neće umreti.

1 I dođe mi reč Gospodnja: 2 „Šta vam znači poslovica kojom se služite za Izrailjevu zemlju:

’Očevi su jeli kiselo grožđe,

a sinovima trnu zubi.’

3 Života mi moga, govori Gospod Bog: nećete se više služiti ovom poslovicom u Izrailju! 4 Evo, sve žive duše pripadaju meni; duša oca i duša sina meni pripadaju. Duša koja zgreši, ona će umreti.

5 Ko je pravedan

i vrši što je pravo i pravedno,

6 ne jede na gorama,

ne podiže oči prema idolima doma Izrailjevog,

ne skrnavi ženu svoga bližnjega,

i ne leže sa svojom ženom tokom njenog mesečnog reda;

7 nikoga ne iskorištava,

vraća zalog svome dužniku,

ne pljačka, nego daje gladnome hleba

i gologa pokriva odećom;

8 ne pozajmljuje zbog dobiti

i ne uzima kamatu,

kloni se nepravde,

i po istini deli pravdu

između jednog čoveka i drugog;

9 i sledi moje uredbe

i drži moje propise postupajući po istini –

taj je pravedan;

on će zaista živeti

– govori Gospod Bog.

10 Ali ako ima sina nasilnika, koji proliva krv, i on učini jedno od ovoga – 11 iako otac nije učinio ništa od ovoga –

pa jede na gorama,

skrnavi ženu svoga bližnjega,

12 ugnjetava siromašnog i ubogog,

pljačka, ne vraća zalog,

i podiže oči prema idolima,

taj čini gadno delo.

13 Ako pozajmljuje zbog dobiti i uzima kamatu, hoće li živeti?

Neće živeti! Zato što je počinio sve te gadosti, zato će svakako umreti. Krv njegova na njegovu glavu!

14 Ako li on ima sina koji vidi sve grehe koje njegov otac čini – ali ih sam ne čini, iako ih vidi –

15 te ne jede na gorama,

ne podiže oči prema idolima doma Izrailjevog,

ne skrnavi ženu svoga bližnjega;

16 nikoga ne iskorištava,

vraća zalog svome dužniku,

ne pljačka,

nego daje gladnome od svoga hleba

i gologa pokriva odećom;

17 kloni se nepravde,

ne pozajmljuje radi koristi, niti s kamatom,

već izvršava moje propise

i sledi moje uredbe –

taj neće umreti zbog krivice svoga oca; on će zaista živeti. 18 A njegov otac će umreti za svoju krivicu, zbog toga što je tlačio druge, pljačkao, i nije činio ništa dobro među svojim narodom.

19 A vi kažete: ’Zašto da sin ne ispašta za krivicu svoga oca?’ Ako sin vrši pravo i pravdu i drži moje uredbe i vrši ih, zaista će živeti. 20 Umreće onaj koji zgreši. Sin neće ispaštati zbog krivice svoga oca, a ni otac neće ispaštati zbog krivice svoga sina. Pravedniku će se računati njegova pravda, a opakome njegova opakost.

21 Ali ako se opaki odvrati od svih svojih greha koje je učinio i bude držao sve moje uredbe i vršio pravo i pravdu, zaista će živeti, neće umreti. 22 Nijedan od njegovih prestupa neće mu se više spominjati; zaista će živeti, neće umreti. 23 Zar ja uživam da opaki umre – govori Gospod Bog – a ne da se odvrati od svojih puteva i da živi?

24 Ali ako se pravednik odvrati od svoje pravednosti i stane da čini nepravdu i gadosti koje čini opaki, hoće li živeti? Sva njegova pravednost koju je učinio neće se više spominjati zbog neverstva i greha koje je učinio; zbog njih će umreti.

25 A vi kažete: ’Put Gospodnji nije pravedan.’ Zato čuj, dome Izrailjev: zar je moj put nepravedan? Nisu li vaši putevi nepravedni? 26 Ako se pravednik odvrati od svoje pravednosti i stane da čini nepravdu, pa umre zbog svoje nepravde, umreće zbog nepravde koju je učinio. 27 Ali ako se opaki odvrati od svoje opakosti koju je činio i počne vršiti pravo i pravdu, spašće sebi život. 28 Jer je uvideo sve svoje prestupe koje je učinio i odvratio se od njih, zaista će živeti i neće umreti. 29 A dom Izrailjev kaže: ’Put Gospodnji nije pravedan.’ Zar moji putevi nisu pravedni, dome Izrailjev? Nisu li vaši putevi nepravedni?

30 Zato ću vam, dome Izrailjev, suditi prema njegovim delima – govori Gospod Bog. Pokajte se i odvratite se od svih svojih prestupa, i više se nećete saplitati o svoju krivicu. 31 Odbacite od sebe sve prestupe koje ste počinili i načinite sebi novo srce i novi duh! Zašto da izginete, dome Izrailjev? 32 Jer ja ne uživam u ničijoj smrti – govori Gospod Bog. Zato se pokajte i živećete!

9 Gospod ne odlaže da ispuni obećanje, kako neki misle, nego je strpljiv prema vama, jer ne želi da iko propadne, nego da se svi pokaju.

7 Neka opaki put svoj ostavi

i nikogović svoje zamisli,

i neka se Gospodu vrati, a on će mu se smilovati;

i Bogu našem zato što umnožava praštanje.

22 Kao maglu rasterao sam tvoje prestupe,

i grehe tvoje kao da su oblak.

Meni se vrati,

jer ja sam te otkupio."

12 „Zato sada – govori Gospod –

vratite mi se svim srcem svojim,

u postu, žaljenju i vapaju."

13 Srca svoja razderite,

a ne odeću svoju!

Vratite se Gospodu, Bogu svome,

jer je milosrdan i milostiv;

spor na srdžbu, bogat milosrđem

i sažaljiv na nesreću.

14 i ponizi se narod koji je po meni nazvan, pomole se, potraže moje lice i vrate se sa svojih zlih puteva, ja ću ih čuti sa nebesa, oprostiću im grehe i izlečiću im zemlju.

1 Jezekija je poručio svem Izrailju i Judi, a Jefremu i Manasiji je poslao pisma da dođu u Dom Gospodnji u Jerusalim i slave Pashu Gospodu, Bogu Izrailjevom. 2 Car se posavetovao sa svojim glavarima i sa celim zborom u Jerusalimu da drugog meseca slave Pashu. 3 Naime, u to vreme nisu mogli da je održe jer se nije posvetilo dovoljno sveštenika, a i narod se nije okupio u Jerusalimu. 4 Ova odluka se učinila valjanom i caru i svem zboru. 5 Odlučili su da proglas prođe kroz sav Izrailj od Vir-Saveje do Dana – da se dođe na proslavu Pashe Gospodu, Bogu Izrailjevom, u Jerusalim – jer je velik broj nije slavio onako kako je propisano.

6 Tako su glasnici sa pismima cara i njegovih glavara otišli po svem Izrailju i Judi, onako kako je car zapovedio. Pozivali su:

„O, narode Izrailjev, vratite se Gospodu, Bogu Avrahama, Isaka i Izrailja da bi on mogao da se vrati vama koji ste preostali, ostatku pobeglom iz ruke careva asirskih. 7 Ne budite kao vaši očevi i vaša braća koja su zgrešila Gospodu, Bogu svojih otaca, i on od njih učini pustoš, što i sami vidite. 8 Ne budite tvrdoglavi kao vaši očevi. Dajte ruku Gospodu, dođite u njegovo Svetilište koje je on zauvek posvetio. Služite Gospodu, svom Bogu, da bi se od vas odvratio njegov rasplamsali gnev. 9 Jer, kada se vratite Gospodu, vaša braća i vaša deca će pronaći smilovanje pred vašim porobljivačima, pa će se vratiti u ovu zemlju, jer je milosrdan i milostiv Gospod, vaš Bog. On neće okrenuti svoje lice od vas ako mu se vratite."

10 I dok su glasnici išli od grada do grada u Jefremovom i Manasijinom kraju, sve do Zavulona, ljudi su im se podsmevali i rugali. 11 Ipak, neki ljudi iz Asira, Manasije i Zavulona su se ponizili, pa su došli u Jerusalim. 12 Božija je ruka bila i nad Judom i dala im da jednim srcem izvrše zapovest cara i glavara, po reči Gospodnjoj.

13 Tako se u Jerusalimu okupilo mnogo naroda, baš veliko mnoštvo, da proslavi praznik Beskvasnih hlebova drugog meseca. 14 Ustali su i sklonili sve žrtvenike koji su bili u Jerusalimu, a onda su i sve kadione žrtvenike pobacali u potok Kidron.

15 Tako su četrnaestog dana drugog meseca zaklali Pashu. Sveštenici i Leviti su se postideli, pa su se posvetili i doneli svespalnice u Dom Gospodnji. 16 Zauzeli su svoje mesto prema njihovom propisu, prema Zakonu Mojsija, čoveka Božijeg. Sveštenici su poškropili krvlju iz ruku Levita. 17 Naime, u zboru je bilo mnogo onih koji se nisu posvetili, pa su Leviti klali Pashu za svakoga ko nije bio čist, da bi ih posvetili Gospodu. 18 Jer veći deo naroda – mnogi od Jefrema, Manasije, Isahara i Zavulona – se nije očistio, a jeli su Pashu kako nije propisano. Ali se Jezekija pomolio nad njima i rekao: „Neka dobri Gospod oprosti 19 svakome čije je srce okrenuto da traži Boga Gospoda, Boga svojih otaca, a nije čist po propisima očišćenja za Svetilište." 20 Gospod je poslušao Jezekiju i izlečio narod.

21 Tako je izrailjski narod, koji se okupio u Jerusalimu, proslavljao praznik Beskvasnih hlebova sedam dana u velikoj radosti. Leviti i sveštenici su svaki dan uz gromke instrumente slavili Gospoda.

22 Jezekija se srdačno obraćao svim Levitima koji su bili vešti u službi Gospodnjoj. Oni su jeli tokom sedam dana praznika, žrtvovali žrtve mira i ispovedali se Gospodu, Bogu njihovih otaca.

23 Tada je sav zbor prihvatio savet da još sedam dana slave, pa su s radošću slavili još sedam dana. 24 Jezekija, car Jude, je priložio zboru hiljadu junaca i sedam hiljada ovaca, a knezovi su priložili zboru hiljadu junaca i deset hiljada ovaca. I mnogo sveštenika se posvetilo. 25 Svi okupljeni Judejci su se radovali kao i svi sveštenici i Leviti, sav zbor koji je došao od Izrailja, svi došljaci koji su došli iz izrailjske zemlje i svi koji su boravili u Judi. 26 Bilo je to veliko veselje u Jerusalimu. Naime, od vremena Solomona, Davidovog sina, cara izrailjskog, nije bilo tako u Jerusalimu. 27 Onda su ustali sveštenici i Leviti pa su blagoslovili narod, a Bog je čuo njihov glas i njihove su molitve otišle u Prebivalište njegove svetinje na nebesima.

1 Osmog meseca druge Darijeve godine, reč Gospodnja je došla proroku Zahariji, Varahijinom sinu i Idovom unuku.

2 „Gospod se veoma razgnevio na vaše pretke! 3 Reci im zato: ovako kaže Gospod nad vojskama: ’Vratite mi se, govori Gospod nad vojskama, i ja ću se vratiti vama – kaže Gospod nad vojskama. 4 Ne budite kao vaši preci kojima su prorokovali pređašnji proroci rečima: ovako kaže Gospod nad vojskama: odvratite se, molim vas, od svojih zlih puteva i svojih zlih dela. Ali nisu poslušali, nisu marili za mene – govori Gospod. 5 I gde su sada vaši preci? Doveka li žive proroci? 6 Zar nisu stigle vaše pretke moje reči i moji zakoni, koje sam zapovedio svojim slugama prorocima?

I oni su se pokajali i odgovorili: učinio je baš kako je i nameravao Gospod nad vojskama da nam uzvrati prema našim putevima i prema našim delima.’"

7 Dvadeset četvrtog dana jedanaestog meseca, a to je mesec savat, druge Darijeve godine, došla je reč Gospodnja proroku Zahariji, Varahijinom sinu i Idovom unuku:

8 Gle, bila je noć kada sam video čoveka kako sedi na konju riđanu. Stajao je među stablima mirte, tamo u dolu, a iza njega konji riđani, sivci i belci.

9 Rekao sam: „Gospodaru moj, ko su ovi?"

Odgovorio mi je anđeo koji je razgovarao sa mnom: „Pokazaću ti ko su ovi."

10 Tada je uzvratio čovek koji je stajao među stablima mirte. Rekao je: „Ovo su oni koje je Gospod poslao da obilaze zemlju."

11 A oni su kazali Anđelu Gospodnjem koji je stajao među stablima mirte: „Obišli smo zemlju. Evo, sva je zemlja mirna i spokojna."

12 Anđeo Gospodnji je odgovorio: „O, Gospode nad vojskama, zar se nećeš smilovati Jerusalimu i Judinim gradovima na koje si, evo, ozlojeđen ovih sedamdeset godina?!" 13 A Gospod je anđelu koji je razgovarao sa mnom odgovorio blagonaklonim rečima, utešnim rečima.

14 Anđeo koji je razgovarao sa mnom mi je kazao: „Objavljuj! Reci: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama: stalo mi je do Jerusalima i do Siona mi je veoma stalo. 15 Strahovito sam gnevan na lakomislene narode, a na njih sam bio tek malo gnevan. Ali oni su zlo potpomogli.’

16 Zato ovako kaže Gospod: ’Vratiću se Jerusalimu sa smilovanjem! Obnoviće se u njemu moj Dom – govori Gospod nad vojskama. Zidarsko uže će razvučeno biti nad Jerusalimom.’

17 Opet objavljuj i reci: ’Ovako kaže Gospod nad vojskama: moji će se gradovi ponovo prelivati blagostanjem! Gospod će ponovo da se smiluje Sionu, ponovo će da odabere Jerusalim!’"

18 Tada sam pogledao gore, i gle – četiri roga. 19 Pitao sam anđela koji je razgovarao sa mnom: „A šta su oni?"

Odgovorio mi je: „Ovo su rogovi koji su rasejali Judu, Izrailj i Jerusalim."

20 A Gospod mi je pokazao četvoricu kovača. 21 Upitao sam: „Šta su oni došli da rade?"

Odgovorio mi je rečima: „Ovo su rogovi koji su rasejali Judu tako da niko ni glavu podigao nije. A ovi kovači su došli da ih preplaše, da razvale rogove naroda koji su podignuli rog protiv Judine zemlje, da je raseju."

19 Ja korim i kažnjavam one koje volim. Stoga, budi revnostan i pokaj se.

5 Zato, usmrtite ono što je zemaljsko u vama: blud, nečistoću, strast, zlu želju i pohlepu, koja je vrsta idolopoklonstva.

13 Ne predajte svoje udove da služe kao oruđe nepravde, nego predajte sebe Bogu kao oni koji su podignuti iz smrti u život, dajući svoje udove Bogu da služe kao oruđe pravednosti.

1 Braćo, ako se neko zatekne u kakvom prestupu, vi duhovni ispravite takvog u duhu krotkosti, pazeći da i sami ne podlegnete iskušenju.

21 Zato odbacite svu nečistotu i preostalu zloću te krotko prihvatite reč usađenu u vas, koja može da vas spase.