5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

14 И ово је слобода коју имамо к Њему да ако шта молимо по вољи Његовој послуша нас.

9 Ако признајемо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе наше, и очисти нас од сваке неправде.

5 Уздај се у Господа свим срцем својим,

а на свој разум не ослањај се.

6 На свим путевима својим имај Га на уму,

и Он ће управљати стазе твоје.

6 На свим путевима својим имај Га на уму,

и Он ће управљати стазе твоје.

11 Јер ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли добре а не зле, да вам дам последак какав чекате.

14 Где нема савета, пропада народ,

а помоћ је у мноштву саветника.

33 Ждреб се баца у крило,

али је од Господа све што излази.

1 Човек самовољан тражи шта је њему мило

и меша се у свашта.

2 Безумнику није мио разум

него да се јавља срце његово.

3 Кад дође безбожник, дође и руг,

и прекор са срамотом.

4 Речи су из уста човечијих дубока вода,

извор је мудрости поток који се разлива.

5 Није добро гледати безбожнику ко је,

да се учини криво правом на суду.

6 Усне безумникове пристају у свађу,

и уста његова дозивају бој.

7 Безумнику су уста његова погибао,

и усне његове пругло души његовој.

8 Речи су опадачеве као избијених,

али силазе унутра у трбух.

9 И ко је немаран у послу свом

брат је распикући.

10 Тврда је кула име Господње.

К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

11 Богатство је богатом јак град

и као висок зид у његовој мисли.

12 Пред пропаст подиже се срце човека,

а пре славе иде смерност.

13 Ко одговара пре него чује,

томе је лудост и срамота.

14 Дух човечији сноси бол свој;

а дух оборен ко ће подигнути?

16 Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди,

17 да буде савршен човек Божји, за свако добро дело приправљен.

7 А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде.

1 А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле. 2 А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах. 3 Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.

31 Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.

1 Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

5 И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: Ишти шта хоћеш да ти дам. 6 А Соломун рече: Ти си учинио велику милост слузи свом Давиду оцу мом, као што је ходио пред Тобом верно и праведно и с правим срцем према Теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његовом, као што се види данас. 7 И тако Господе Боже мој, Ти си поставио слугу свог царем на место Давида оца мог, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити. 8 И Твој је слуга међу народом Твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине. 9 Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом?

10 И би мило Господу што Соломун то заиска. 11 И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити; 12 ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти.

9 И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри. 10 А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагреши Јов уснама својим.