5 Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати.

14 Ово је поуздање које имамо у њега: он нас слуша штогод да затражимо по његовој вољи.

9 Ако му, пак, признајемо своје грехе, он је веран и праведан: опростиће нам грехе и очистиће нас од сваке неправде.

5 У Господа поуздај се свим срцем својим

и немој се ослањати на мудрост своју.

6 Мисли на њега на својим путевима

да би твоје стазе учинио равним.

6 Мисли на њега на својим путевима

да би твоје стазе учинио равним.

11 Јер ја знам науме које сам за вас осмислио – говори Господ – добре науме, а не лоше, да вам дам будућност пуну наде.

14 Народ пропада где нема мудрог савета,

и успех је у многим саветницима.

33 У крило се коцка баца,

али од Господа долази свака одлука њена.

1 За жељом својом жуди саможиви човек,

на мудрост се сваку изнервира.

2 Безумник не ужива у разборитости,

него у разоткривању свога срца.

3 Када дође зао човек долазе и презир

и брука са срамотом.

4 Дубоке су воде речи у устима људским

и врело мудрости поток је набујали.

5 Страшно је држати страну неправеднику

да би праведнику одузели правду.

6 У свађу срљају усне безумника

и батине му уста призивају.

7 Безумника руше сопствена уста

и усне му живот вребају.

8 Речи клеветника су као посластице

што у стомак клизе.

9 Ко је лењ у послу своме

побратим је великом расипнику.

10 Име је Господње моћна кула

у коју се на висину склања праведник.

11 Богатство је богатоме попут утврђења,

попут зида високога у машти његовој.

12 Срце се човека узнесе пред пропаст,

а пре части долази понизност.

13 Будаласт је и срамотан онај

који узвраћа реч пре него је чуо.

14 С болешћу се својом носи дух у човеку.

Али ко се носи с духом утученим?

16 Све Писмо је богонадахнуто, те корисно за поуку, за саветовање, за поправљање, за одгајање у праведности,

17 тако да човек Божији буде врстан, спреман за свако добро дело.

7 Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио.

1 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер", Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. 2 Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао." 3 Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.

31 Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу.

1 Будући да смо окружени толиким облаком сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас спутава, те постојано трчимо трку која нам предстоји.

5 Господ се у Гаваону указао Соломону ноћу у сну. Бог рече: „Тражи шта желиш и ја ћу ти дати."

6 Соломон рече: „Ти си исказао велику милост своме слузи, моме оцу Давиду, који је ходио пред тобом у верности, праведности и поштењу срца. Ти си му сачувао ову велику милост и дао му сина да седне на његов престо, како је то данас.

7 А сад, Господе, Боже мој, ти си поставио свога слугу за цара уместо мога оца Давида. Али ја сам још веома млад и не знам владати. 8 Слуга је твој усред твог народа, који си изабрао, великог народа који је толико бројан да се не да избројити. 9 Дај своме слузи послушно срце да може судити твоме народу, и да може просудити шта је добро а шта зло; јер ко може судити твоме народу који је тако велики?"

10 Господу је било мило што је Соломон то тражио. 11 Бог му на то рече: „Пошто си тражио ово, а ниси тражио за себе ни дуг живот, ни богатство, ни живот својих непријатеља, него си тражио разум да просудиш шта је право, 12 ево, учинићу по твојој речи. Дајем ти мудро срце и разум; таквог као што си ти није било пре тебе, а ни после тебе се неће појавити неко као што си ти.

9 Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!"

10 А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?"

И у свему овоме Јов није сагрешио својим уснама.