36 И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу. 37 А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га, 38 жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.

1 А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.

33 И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.

17 А ми, браћо, осиротивши за вама неко време лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.

8 Јер Бог ми је сведок да вас љубим љубављу Исуса Христа,

41 И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу, и поклони се три пута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито. 42 И рече Јонатан Давиду: Иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је сведок између мене и тебе и између мог семена и твог семена довека. 43 И тако Давид уставши отиде, а Јонатан се врати у град.

41 И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу, и поклони се три пута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито.

8 Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени. 9 Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше, 10 и рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ. 11 А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви? 12 Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове, 13 зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме. 14 Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.

14 Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.

27 После отпусти Мојсије таста свог, који се врати у своју земљу.

24 Да те благослови Господ

и да те чува!

25 Да те обасја Господ лицем својим

и буде ти милостив!

26 Да Господ обрати лице своје к теби

и даде ти мир!

7 Господ ће те сачувати од сваког зла,

сачуваће душу твоју Господ.

8 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој,

одсад и довека.

25 Благодат са свима вама. Амин.

11 А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.

11 А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама. 12 Поздравите један другог целивом светим.

13 Поздрављају вас сви свети.

14 Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светог Духа са свима вама. Амин.

10 А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине Његове.

6 И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе.

61 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим. 62 А Исус рече му: Ни један није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.

20 А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: Да целујем оца свог и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: Иди, врати се, јер шта сам ти учинио? 21 И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скува месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.