36 Kad je izrekao ovo, kleknuo je, pa se pomolio sa svima njima. 37 Tada su svi glasno zaplakali, pali u zagrljaj Pavlu i izljubili ga. 38 Najviše ih je ožalostilo kad je rekao da ga više neće videti. Zatim su ga ispratili na lađu.

1 Kada se buna stišala, Pavle je poslao po učenike i ohrabrio ih. Zatim se pozdravio sa njima i otputovao u Makedoniju.

33 Pošto su tamo proveli neko vreme, braća su ih u miru ispratila k onima koji su ih poslali.*

17 A mi, braćo, pošto smo od vas bili odvojeni telom, ali ne i srcem, još više smo, obuzeti žarkom željom, nastojali da vas vidimo.

8 Bog mi je svedok da čeznem za svima vama ljubavlju Isusa Hrista.

41 Momak ode, a David izađe iz svog skrovišta na jugu, pade ničice na zemlju i pokloni se tri puta. Zatim su se izljubili, pa su plakali zajedno, naročito David.

42 Tada Jonatan reče Davidu: „Idi u miru, jer smo se zakleli jedan drugome u ime Gospodnje, rekavši: ’Gospod neka bude svedok između mene i tebe, i između mog potomstva i tvog potomstva doveka.’"

David je zatim ustao i otišao, a Jonatan se vratio u grad.

41 Momak ode, a David izađe iz svog skrovišta na jugu, pade ničice na zemlju i pokloni se tri puta. Zatim su se izljubili, pa su plakali zajedno, naročito David.

8 Tada je Nojemina rekla svojim dvema snahama: „Vratite se svaka domu svoje majke. Neka vam Gospod iskaže milost, kao što ste vi učinile pokojnicima i meni. 9 Neka Gospod da svakoj od vas da nađe počinka u domu svoga muža."

Onda ih je poljubila. One na to briznuše u glasan plač 10 i rekoše joj: „Ne, vratićemo se s tobom k tvome narodu."

11 Nojemina reče: „Vratite se, ćerke moje. Zašto biste išle sa mnom? Imam li još sinova u utrobi da vam budu muževi? 12 Stoga se vratite, ćerke moje, idite. Ja sam suviše stara za udaju. Čak i da kažem sebi: ’Ima još nade za mene’, pa se još ove noći udam i rodim sinove, 13 zar biste čekali dok odrastu? Zar biste zbog njih ostale neudate? Ne, ćerke moje, moja je muka veća nego vaša, jer se ruka Gospodnja podigla na mene."

14 One opet briznuše u glasan plač. Orfa se, zatim, poljupcem oprostila od svoje svekrve, a Ruta je ostala s njom.

14 One opet briznuše u glasan plač. Orfa se, zatim, poljupcem oprostila od svoje svekrve, a Ruta je ostala s njom.

27 Zatim Mojsije otpremi svoga tasta, te se ovaj vrati u svoju zemlju.

24 „Neka te Gospod blagoslovi i čuva;

25 neka te Gospod obasja svojim licem

i bude ti milostiv;

26 neka Gospod okrene svoje lice k tebi

i da ti mir."’

7 Od svakoga zla Gospod će te zaštititi,

zaštitiće dušu tvoju.

8 Gospod će te zaštititi kada budeš odlazio

i kad budeš dolazio,

od sada pa doveka!

25 Milost neka je sa svima vama. Amin.

11 Uostalom, braćo, radujte se, usavršavajte se, tešite se, budite složni, živite u miru, pa će Bog ljubavi i mira biti sa vama.

11 Uostalom, braćo, radujte se, usavršavajte se, tešite se, budite složni, živite u miru, pa će Bog ljubavi i mira biti sa vama.

12 Pozdravite jedni druge svetim poljupcem. Pozdravljaju vas svi sveti.

13 Milost Gospoda Isusa Hrista, i ljubav Božija, i zajedništvo Duha Svetog neka budu sa svima vama. Amin.

10 Uostalom, jačajte u Gospodu i njegovoj moćnoj sili.

6 Isus ih je, zatim, blagoslovio i otpremio, i oni odoše u svoje šatore.

61 Treći reče: „Gospode, ja ću te slediti, ali mi dozvoli da se najpre pozdravim sa svojim ukućanima." 62 A Isus mu reče: „Niko ko se primi pluga, pa se okreće natrag, nije prikladan za Carstvo Božije."

20 On ostavi volove, potrča za Ilijom i reče mu: „Dozvoli mi da se izljubim s ocem i majkom, pa ću poći za tobom."

Ilija mu reče: „Idi, vrati se; zar sam ti učinio nešto veliko?"

21 Tada se okrenuo od njega, uzeo volove i zaklao ih. Meso je skuvao na drvima od volovskog jarma, i dao ga narodu da jede. Zatim je ustao i pošao za Ilijom, kao njegov sluga.