36 I ovo rekavši kleče na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu. 37 A sviju stade veliki plač i zagrlivši Pavla celivahu ga, 38 žalosni najviše za reč koju reče da više neće videti lice njegovo; i otpratiše ga u lađu.

1 A pošto se utiša buna, dozva Pavle učenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i iziđe da ide u Makedoniju.

33 I pošto biše onamo neko vreme, otpustiše ih braća s mirom k apostolima.

17 A mi, braćo, osirotivši za vama neko vreme licem a ne srcem, većma hićasmo da vidimo lice vaše s velikom željom.

8 Jer Bog mi je svedok da vas ljubim ljubavlju Isusa Hrista,

41 I kad momak otide, David usta s južne strane i pade ničice na zemlju, i pokloni se tri puta, i poljubiše se, i plakaše obojica, a David osobito. 42 I reče Jonatan Davidu: Idi s mirom, kao što smo se zakleli obojica imenom Gospodnjim rekavši: Gospod da je svedok između mene i tebe i između mog semena i tvog semena doveka. 43 I tako David ustavši otide, a Jonatan se vrati u grad.

41 I kad momak otide, David usta s južne strane i pade ničice na zemlju, i pokloni se tri puta, i poljubiše se, i plakaše obojica, a David osobito.

8 Tada reče Nojemina obema snahama svojim: Idite, vratite se svaka u dom matere svoje; Gospod neka vam učini milost kao što vi učiniste umrlima i meni. 9 Da vam da Gospod da nađete počinak svaka u domu muža svog. I poljubi ih; a one povikavši zaplakaše, 10 i rekoše joj: Ne, nego ćemo se s tobom vratiti u tvoj narod. 11 A Nojemina im reče: Idite natrag, kćeri moje; što biste išle sa mnom? Zar ću još imati sinova u utrobi svojoj da vam budu muževi? 12 Vratite se, kćeri moje, idite; jer sam ostarela i nisam za udaju. A i da kažem da se nadam i da se još noćas udam, i da rodim sinove, 13 zar ćete ih vi čekati dok odrastu? Zar ćete toga radi stajati neudate? Nemojte, kćeri moje; jer su moji jadi veći od vaših, jer se ruka Gospodnja podigla na me. 14 Tada one podigavši glas svoj plakaše opet; i Orfa poljubi svekrvu svoju; a Ruta osta kod nje.

14 Tada one podigavši glas svoj plakaše opet; i Orfa poljubi svekrvu svoju; a Ruta osta kod nje.

27 Posle otpusti Mojsije tasta svog, koji se vrati u svoju zemlju.

24 Da te blagoslovi Gospod

i da te čuva!

25 Da te obasja Gospod licem svojim

i bude ti milostiv!

26 Da Gospod obrati lice svoje k tebi

i dade ti mir!

7 Gospod će te sačuvati od svakog zla,

sačuvaće dušu tvoju Gospod.

8 Gospod će čuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj,

odsad i doveka.

25 Blagodat sa svima vama. Amin.

11 A dalje, braćo, radujte se, savršujte se, utešavajte se, jednako mislite, mir imajte: i Bog ljubavi i mira biće s vama.

11 A dalje, braćo, radujte se, savršujte se, utešavajte se, jednako mislite, mir imajte: i Bog ljubavi i mira biće s vama. 12 Pozdravite jedan drugog celivom svetim.

13 Pozdravljaju vas svi sveti.

14 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetog Duha sa svima vama. Amin.

10 A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine Njegove.

6 I blagoslovi ih Isus, i otpusti ih da idu u svoje šatore.

61 A drugi reče: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domašnjima svojim. 62 A Isus reče mu: Ni jedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.

20 A on ostavi volove, i otrča za Ilijom i reče: Da celujem oca svog i mater svoju; pa ću ići za tobom. A on mu reče: Idi, vrati se, jer šta sam ti učinio? 21 I on se vrati od njega, i uze jaram volova i zakla ih, i na drvima od pluga skuva meso i dade ga narodu, te jedoše; potom ustavši otide za Ilijom i služaše mu.