1 Bog nam je utočište i sila,

trajni pomoćnik u nevolji.

2 Ne bojmo se, zato, kad se zemlja ljulja,

kad se gore ruše u dubine mora.

3 Ma, nek buče i pene se njegove vode,

nek se gore tresu od njegove sile. Sela

2 Gospodu ću reći:

„Moj zaklone i tvrđavo moja!

Moj Bože u koga se uzdam."

8 U njega se uzdaj uvek, narode;

pred njim srce svoje izlivajte,

Bog je naše utočište. Sela

9 Gospod je zaklon ugnjetenom,

zaklon u vreme nevolje.

10 Neka se uzdaju u tebe oni koji tvoje ime znaju,

jer ti, Gospode, ne ostavljaš one što te traže.

9 Ti upravljaš morem ponositim,

ti mu spuštaš talase nemirne.

4 I od huke voda mnogih,

i od silnih talasa morskih,

silniji je Gospod uzvišeni.

29 Oluju je umirio

i talasi mora utihnuše.

35 Prema tome, ko će nas odvojiti od Hristove ljubavi? Nevolja, ili pritešnjenost, ili progon, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mač? 36 Jer ovako piše u Svetom pismu:

„Zbog tebe nas ubijaju svagda,

smatraju nas ovcama za klanje."

37 Ali, uprkos svemu tome, mi nadmoćno pobeđujemo posredstvom onoga koji nas je zavoleo. 38 Uveren sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni glavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, niti ikakve sile, 39 ni visina, ni dubina, niti išta od onoga što je stvoreno, ne mogu rastaviti od Božije ljubavi koju imamo posredstvom Hrista Isusa, našeg Gospoda.

16 Brašno u ćupu se nije potrošilo niti je ulje u krčagu nestalo, prema reči koju je Gospod rekao preko Ilije.

39 Oblak je kao zaklon razastro

i plamen da noću svetli.

40 Molili su ga i on im dovede prepelice,

hlebom s neba ih nasiti.

41 Otvorio je stenu i vode prokuljaše,

potekle su kao potok u zemlji suvoj.

25 Bio sam mlad, sada sam star,

i nisam video pravednika napuštenog,

ni njegove potomke da prosjače hleba.

18 Gospodu su znani dani besprekornih,

nasledstvo njihovo ostaje doveka.

19 U vremenu lošem neće se stideti,

i siti će biti u danima gladi.

3 Jer ću vodu izliti na žedno tle,

i vrela na sušnu zemlju.

Izliću Duh svoj na potomstvo tvoje,

i blagoslov na pokolenja tvoja.

4 a ti si utočište sirotom,

utočište ubogom u nevolji njegovoj;

ti si sklonište od nepogode,

zaklon od žege,

jer ćud je svirepih

kao nepogoda sa strane;

6 i senica kao senka danju od pripeke, štit i utočište od oluje i pljuska.

2 Kad preko vode prelaziš,

ja sam s tobom;

preko reka,

neće te preplaviti.

Prođeš li kroz vatru,

nećeš izgoreti,

i plamen te opaliti neće,

8 Sa svih strana nas pritiskaju nevolje, ali nas ne slamaju, u nedoumici smo, ali nismo očajni, 9 progonjeni smo, ali nismo napušteni, obaraju nas, ali nas ne uništavaju.

7 Gospod je dobar,

zaštita je u danu nevolje

i poznaje one što u njemu utočište traže.

8 Vode je svezao nad oblake svoje,

ali se oblaci ne cepaju pod njima.

9 Presto je svoj sakrio,

svoj je oblak nad njim razastro.

10 Povrh voda obzorje postavlja,

kao među svetlosti i mraku.

21 Sakriven ćeš biti od šibe jezika

i nećeš strepeti od propasti kad stigne.

26 A Isus im reče: „Zašto ste se uplašili, maloverni?" Onda ustade, te zapovedi vetrovima i jezeru da se smire, i nastade velika tišina.

27 Ljudi su začuđeni govorili: „Ko je ovaj da mu se i vetrovi i jezero pokoravaju?"

30 Pa ako Bog tako odeva bilje koje je danas u polju, a već sutra se baca u peć, koliko li će pre odenuti vas, o, maloverni! 31 Ne govorite zabrinuto: ’Šta ćemo jesti?’ ili: ’Šta ćemo piti?’ ili: ’Šta ćemo obući?’

6 Žena pobegne u pustinju, u sklonište koje je Bog pripremio za nju, da se brinu za nju hiljadu dve stotine šezdeset dana.

19 Evo, dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpije i svaku neprijateljsku silu. Oni vam nikako neće nauditi.