16 Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди, 17 да буде савршен човек Божји, за свако добро дело приправљен.

24 Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену:

16 Реч Христова се богато усели међу вас, у свакој премудрости учећи и саветујући сами себе са псалмима и појањем и песмама духовним, у благодати певајући у срцима својим Господу.

4 Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо.

1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.

2 Да се познаје мудрост и настава,

да се разумеју речи разумне,

3 Да се прима настава

у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

4 Да се даје лудима разборитост,

младићима знање и помњивост.

5 Мудар ће слушати и више ће знати,

и разуман ће стећи мудрост,

6 Да разуме приче и значење,

речи мудрих људи и загонетке њихове.

7 Почетак је мудрости страх Господњи;

луди презиру мудрост и наставу.

5 Зато љуби Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје и из све снаге своје. 6 И нека ове речи које ти је заповедам данас буду у срцу твом. 7 И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш.

8 Слушај, сине, наставу оца свог,

и не остављај науке матере своје.

9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје,

и гривна на грлу твом.

20 Чувај, сине мој, заповест оца свог,

и не остављај науке матере своје.

21 Привежи их себи на срце засвагда,

и свежи их себи око грла.

22 Куда год пођеш, водиће те;

кад заспиш, чуваће те;

кад се пробудиш, разговараће те;

23 Јер је заповест жижак, и наука је видело,

и пут је животни карање које поучава;

5 Прибави мудрост, прибави разум;

не заборављај и не одступај од речи уста мојих.

6 Немој је оставити, и чуваће те,

љуби је, и храниће те.

7 Мудрост је главно; прибави мудрост,

и за све имање своје прибави разум.

8 Подижи је и она ће те узвисити,

прославиће те кад је загрлиш.

13 Држи се наставе и не пуштај,

чувај је, јер ти је живот.

14 Не иди на стазу безбожничку

и путем неваљалих људи не ступај.

23 Сврх свега што се чува чувај срце своје,

јер из њега излази живот.

24 Уклони од уста својих опачину

и од усана својих неваљалство удаљи.

25 Очи твоје нека гледају управо

и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.

26 Мери стазу ногама својим,

и сви путеви твоји нека су поравњени.

27 Не сврћи ни надесно ни налево,

одвраћај ногу своју ода зла.

14 Наука је мудрога извор животни

да се сачува пругала смртних.

10 Почетак је мудрости страх Господњи,

и знање је светих ствари разум.

1 Чуј, народе мој, наук мој,

пригни ухо своје к речима уста мојих.

2 Отварам за причу уста своја,

казаћу старе приповетке.

3 Шта слушасмо и дознасмо,

и што нам казиваше оци наши,

4 Нећемо затајити од деце њихове,

нараштају позном јавићемо

славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.

10 И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.

17 А свештеницима који се добро старају да се даје двогуба част, а особито онима који се труде у речи и у науци. 18 Јер писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радин је достојан своје плате.

16 А поганих празних разговора клони се; јер највише помажу у безбожности, 17 и реч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит,

9 Који год преступа и не стоји у науци Христовој онај нема Бога; а који стоји у науци Христовој онај има и Оца и Сина.

14 Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше. 15 И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио? 16 Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао. 17 Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим. 18 Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.