16 Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, 17 da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen.

24 Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu:

16 Reč Hristova se bogato useli među vas, u svakoj premudrosti učeći i savetujući sami sebe sa psalmima i pojanjem i pesmama duhovnim, u blagodati pevajući u srcima svojim Gospodu.

4 Jer šta se napred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom pisma nadu imamo.

1 Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog.

2 Da se poznaje mudrost i nastava,

da se razumeju reči razumne,

3 Da se prima nastava

u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,

4 Da se daje ludima razboritost,

mladićima znanje i pomnjivost.

5 Mudar će slušati i više će znati,

i razuman će steći mudrost,

6 Da razume priče i značenje,

reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.

7 Početak je mudrosti strah Gospodnji;

ludi preziru mudrost i nastavu.

5 Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje. 6 I neka ove reči koje ti je zapovedam danas budu u srcu tvom. 7 I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.

8 Slušaj, sine, nastavu oca svog,

i ne ostavljaj nauke matere svoje.

9 Jer će biti venac od milina oko glave tvoje,

i grivna na grlu tvom.

20 Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog,

i ne ostavljaj nauke matere svoje.

21 Priveži ih sebi na srce zasvagda,

i sveži ih sebi oko grla.

22 Kuda god pođeš, vodiće te;

kad zaspiš, čuvaće te;

kad se probudiš, razgovaraće te;

23 Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo,

i put je životni karanje koje poučava;

5 Pribavi mudrost, pribavi razum;

ne zaboravljaj i ne odstupaj od reči usta mojih.

6 Nemoj je ostaviti, i čuvaće te,

ljubi je, i hraniće te.

7 Mudrost je glavno; pribavi mudrost,

i za sve imanje svoje pribavi razum.

8 Podiži je i ona će te uzvisiti,

proslaviće te kad je zagrliš.

13 Drži se nastave i ne puštaj,

čuvaj je, jer ti je život.

14 Ne idi na stazu bezbožničku

i putem nevaljalih ljudi ne stupaj.

23 Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje,

jer iz njega izlazi život.

24 Ukloni od usta svojih opačinu

i od usana svojih nevaljalstvo udalji.

25 Oči tvoje neka gledaju upravo

i veđe tvoje neka se upravljaju pravo pred tobom.

26 Meri stazu nogama svojim,

i svi putevi tvoji neka su poravnjeni.

27 Ne svrći ni nadesno ni nalevo,

odvraćaj nogu svoju oda zla.

14 Nauka je mudroga izvor životni

da se sačuva prugala smrtnih.

10 Početak je mudrosti strah Gospodnji,

i znanje je svetih stvari razum.

1 Čuj, narode moj, nauk moj,

prigni uho svoje k rečima usta mojih.

2 Otvaram za priču usta svoja,

kazaću stare pripovetke.

3 Šta slušasmo i doznasmo,

i što nam kazivaše oci naši,

4 Nećemo zatajiti od dece njihove,

naraštaju poznom javićemo

slavu Gospodnju i silu Njegovu i čudesa koja je učinio.

10 I sav onaj naraštaj pribra se k ocima svojim, i nasta drugi naraštaj iza njih, koji ne poznavaše Gospoda ni dela koja je učinio Izrailju.

17 A sveštenicima koji se dobro staraju da se daje dvoguba čast, a osobito onima koji se trude u reči i u nauci. 18 Jer pismo govori: Volu koji vrše ne zavezuj usta, i: Radin je dostojan svoje plate.

16 A poganih praznih razgovora kloni se; jer najviše pomažu u bezbožnosti, 17 i reč njihova kao živina toči: među kojima je Imenej i Filit,

9 Koji god prestupa i ne stoji u nauci Hristovoj onaj nema Boga; a koji stoji u nauci Hristovoj onaj ima i Oca i Sina.

14 Ali odmah u polovini praznika iziđe Isus u crkvu i učaše. 15 I divljahu se Jevreji govoreći: Kako ovaj zna knjige, a nije se učio? 16 Tada im odgovori Isus i reče: Moja nauka nije moja, nego Onog koji me je poslao. 17 Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim. 18 Koji govori sam od sebe, slavu svoju traži; a ko traži slavu onog koji ga je poslao, on je istinit i u njemu nema nepravde.