31 Али који се надају Господу, добијају нову снагу,

подижу се на крилима као орлови,

трче и не сустају, ходе и не море се.

18 А зато чека Господ да се смилује на вас,

и зато ће се узвисити да вас помилује;

јер је Господ праведан Бог;

благо свима који Га чекају.

14 Уздај се у Господа, буди слободан;

нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.

13 Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.

14 Уздај се у Господа, буди слободан;

нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.

1 Господ је видело моје и спасење моје;

кога да се бојим?

Господ је крепост живота мог;

кога да се страшим?

2 Ако навале на ме зликовци

да поједу тело моје,

противници и непријатељи моји,

спотаћи ће се и пашће.

3 Ако против мене војска у логор стане,

неће се уплашити срце моје;

ако се на ме рат дигне,

ја се ни онда нећу бојати.

4 За једно само молим Господа,

само то иштем,

да живим у дому Господњем

све дане живота свог,

да гледам красоту Господњу

и раним у цркву Његову.

5 Јер би ме сакрио у колиби својој

у зло доба;

склонио би ме под кровом шатора свог;

на камену гору попео би ме.

6 Тада бих подигао главу своју

пред непријатељима који би ме опколили;

принео бих у Његовом шатору жртву хвале;

запевао бих и хвалио Господа.

7 Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам,

смилуј се на ме и услиши ме.

8 Срце моје говори пред Тобом што си рекао: „Тражите лице моје".

Тражим лице Твоје, Господе!

9 Немој одвратити од мене лице своје,

немој у гневу оставити слугу свог;

буди Помоћник мој; немој ме одбити,

и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!

10 Јер отац мој и мати моја оставише ме;

али Господ нека ме прихвати.

11 Упути ме, Господе, на пут свој

и води ме правом стазом

поради оних који ме вребају.

12 Немој ме дати на вољу непријатељима мојим;

јер усташе на ме лажни сведоци;

али злоба говори сама против себе.

13 Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.

14 Уздај се у Господа, буди слободан;

нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.

1 Дуго чеках Господа,

и саже се к мени, и чу вику моју.

2 Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба,

и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.

3 И метну у уста моја песму нову,

хвалу Богу нашем.

Виде многи, и почињу се бојати Господа,

и уздати се у Њега.

4 Благо ономе који на Господа ставља надање своје,

и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.

5 Многа су чудеса Твоја,

која си учинио Господе, Боже мој,

и многе су мисли Твоје с нама.

Нема Ти равна.

Хтео бих јављати и казивати,

али им броја нема.

6 Жртве и дарове нећеш;

Ти си ми уши отворио;

жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.

7 И по томе рекох: Ево идем,

као што је у књизи писано за мене;

8 Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој,

и закон је Твој мени у срцу.

9 Казујем правду на сабору великом;

ево, уста својих не устављам;

Господе, Ти знаш.

10 Правде Твоје не сакривам у срцу свом,

казујем верност Твоју и спасење Твоје;

и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.

11 Господе, немој затворити срца свог од мене;

милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.

12 Јер ме опколише зла небројена;

стигоше ме неправде моје,

да не могу гледати;

има их више него косе на глави мојој,

срце ме моје остави.

13 Господе, вољан буди избавити ме,

Господе, похитај ми у помоћ.

14 Нек се постиде и посраме

сви који траже погибао души мојој!

Нек се врате натраг

и постиде који ми желе зло.

20 Душа се наша узда у Господа;

Он је помоћ наша и штит наш.

21 О Њему се весели срце наше;

јер се у свето име Његово уздамо.

22 Да буде милост Твоја, Господе, на нама,

као што се уздамо у Тебе.

5 Чекам Господа;

чека душа моја;

уздам се у реч Његову.

6 Душа моја чека Господа

већма него страже јутарње, које страже јутром.

5 Да, у Богу се смири, душо моја;

јер је у Њему нада моја.

34 Чекај Господа и држи се пута Његовог,

и Он ће те поставити да владаш земљом;

видећеш како ће се истребити безбожници.

5 Уздај се у Господа свим срцем својим,

а на свој разум не ослањај се.

6 На свим путевима својим имај Га на уму,

и Он ће управљати стазе твоје.

3 Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради; 4 а трпљење искуство, а искуство надање;

11 јачајући сваком снагом по сили славе Његове, и у сваком трпљењу и дугом подношењу с радошћу;

7 Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњег. Гле, тежак чека племенити род из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни. 8 Трпите, дакле, и ви и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи.

11 Гле, блажене називамо оне који претрпеше. Трпљење Јовљево чусте, и последак Господњи видесте: јер је Господ милостив и смилује се.

22 Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чистог срца љубите добро један другог, 23 као прерођени не од семена које труне, него од оног које не труне, речју Живог Бога, која остаје довека.

24 Јер је свако тело као трава,

и свака слава човечија као цвет травни:

осуши се трава, и цвет њен отпаде;

25 Али реч Господња остаје довека.

А ово је реч што је објављена међу вама.

9 Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање.

1 Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику. 2 Пет од њих беху мудре, а пет луде. 3 И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља. 4 А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим. 5 А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше. 6 А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет. 7 Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје. 8 А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе. 9 А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи. 10 А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. 11 А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам. 12 А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас. 13 Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.