Esperar no Senhor

31 ali onima koji se u Gospoda uzdaju

snaga se obnavlja,

krila im rastu kao orlovima,

trče i ne sustaju,

hodaju i ne umaraju se.

18 Ipak, Gospod čezne da vam se smiluje,

i zato čezne da vas oblagodati,

jer Gospod je Bog pravedni.

Blago svima koji čeznu za njim.

14 Čekaj na Gospoda:

budi jak i odvažna srca,

i čekaj na Gospoda.

13 Ja verujem da ću videti dobrotu Gospodnju

u zemlji živih.

14 Čekaj na Gospoda:

budi jak i odvažna srca,

i čekaj na Gospoda.

1 Gospod mi je svetlost i spasenje,

koga da se bojim?

Gospod je moja tvrđava,

od koga da strahujem?

2 Kad na mene navale opaki

da mi telo žderu,

moji protivnici i dušmani,

oni se spotiču i padaju.

3 Pa da i vojska krene protiv mene,

moje se srce neće uplašiti.

Da se i rat povede protiv mene,

i tada ću biti pun pouzdanja.

4 Jedno tražim od Gospoda

i za time žudim:

da prebivam u Domu Gospodnjem

kroz sve dane svog života;

da posmatram lepotu Gospodnju,

i savet potražim u njegovom Domu.

5 Jer on me sklanja pod senicu svoju

u dan nevolje,

skriva me u skrovištu svog šatora,

na stenu me podiže.

6 Uzvisila se sada moja glava

iznad mojih dušmana oko mene:

u njegovom šatoru žrtve ću hvale prineti,

pevaću Gospodu, pesmom ga slaviti.

7 Čuj, Gospode, glas moj,

smiluj mi se, usliši me!

8 Moje me srce upućuje k tebi:

„Traži lice moje."

Tvoje lice tražim, Gospode.

9 Ne krij svoje lice od mene,

ne izruči gnevu slugu svoga,

ti si uvek bio moja pomoć,

ne napuštaj me, ne ostavljaj me,

Bože spasenja moga.

10 Ako me napuste i otac i majka,

Gospod će me primiti.

11 Uči me, Gospode, svome putu,

ravnom me stazom vodi,

radi mrzitelja mojih.

12 Ne predaj me volji moga protivnika,

jer lažni svedoci ustaju na mene,

koji odišu nasiljem.

13 Ja verujem da ću videti dobrotu Gospodnju

u zemlji živih.

14 Čekaj na Gospoda:

budi jak i odvažna srca,

i čekaj na Gospoda.

1 Strpljivo sam čekao na Gospoda,

i on se prignuo i čuo mi vapaj.

2 Podigao me je iz jame očaja,

iz gliba blatnjavog,

noge mi je postavio na stenu,

i učvrstio korake moje.

3 U usta mi je stavio novu pesmu,

hvalospev Bogu našem.

Mnogi će to videti, bojati se,

i pouzdati se u Gospoda.

4 Blago čoveku koji se uzda u Gospoda,

a ne okreće se oholima,

ili onima što idu za prevarom.

5 Mnoga si svoja čudesa učinio za nas, Gospode, Bože moj,

i naumi su tvoji za nas neizbrojivi.

A ja ću javljati, govoriti o njima,

kojima nema broja.

6 Žrtve i prinose nisi poželeo,

ali si mi zato uši otvorio.

U žrtvama svespalnicama

i žrtvama za greh nisi uživao.

7 Tada rekoh: „Evo, dolazim,

jer je tako napisano za mene u svitku.

8 Želim da izvršim volju tvoju, Bože moj;

Zakon je tvoj u mom srcu."

9 Objavljujem pravednost u velikom zboru,

ustima svojim to ne branim, Gospode,

i ti to znaš.

10 Pravednost tvoju ne krijem u srcu,

već govorim o vernosti i spasenju tvome,

ne skrivam milost i istinu tvoju od velikog zbora.

11 Gospode, ne uskraćuj mi milosrđe tvoje;

neka me milost i vernost tvoja štite doveka.

12 Jer okružiše me nevolje nebrojene,

bezakonja me moja sustigoše, videti ne mogu.

Brojni su kao kosa na mojoj glavi,

pa me srce moje izdaje.

13 Neka ti je milo, Gospode, da me izbaviš!

U pomoć mi požuri, Gospode!

14 Neka se postide zajedno, neka se osramote

oni što mi o glavi rade da je smaknu;

neka se povuku u sramoti, neka budu poniženi

ti što im je mila nevolja moja.

20 Naša duša čeka na Gospoda;

on je naša pomoć, štit naš.

21 U njemu se srce naše raduje,

jer se uzdamo u sveto ime njegovo.

22 Neka milost tvoja bude nad nama, Gospode,

jer smo nadu svoju položili u tebe.

5 Gospoda ja iščekujem,

iščekuje duša moja;

njegovoj se reči nadam.

6 Duša moja Gospoda iščekuje

više no stražari jutro,

više no stražari jutro.

5 Samo se u Bogu smiri, dušo moja,

jer je od njega nadanje moje.

34 Čekaj na Gospoda,

puta se njegovoga drži;

da te uzvisi, da naslediš zemlju

i gledaš kada se zlikovci budu istrebili.

5 U Gospoda pouzdaj se svim srcem svojim

i nemoj se oslanjati na mudrost svoju.

6 Misli na njega na svojim putevima

da bi tvoje staze učinio ravnim.

3 Ipak, ne hvalimo se samo time, već i našim nevoljama, znajući da nevolja izgrađuje postojanost, 4 postojanost prekaljenost, a prekaljenost nadu.

11 Stoga, neka vas Bog osnaži svakom snagom koja dolazi od njegove slavne sile, da bi sve mogli da izdržite strpljivo. S radošću

Patnja i istrajnost

7 Stoga, braćo, budite strpljivi, dok Gospod ne dođe. Pogledajte kako zemljoradnik iščekuje dragoceni rod zemlje, strpljivo čekajući na ranu i poznu kišu. 8 Stoga i vi istrajte, učvrstite svoja srca, jer se dolazak Gospodnji približio.

11 Evo, blaženim nazivamo one koji su izdržali. Čuli ste za Jovovu strpljivost i videli ste šta je Gospod na kraju učinio, jer je Gospod veoma milostiv i milosrdan.

22 A sada, pošto ste očistili svoje duše poslušnošću istini, tako da imate iskrenu ljubav prema svojoj braći po veri, predano volite jedni druge iz čista srca. 23 Naime, vi ste nanovo rođeni, ali ne od propadljivog semena, nego od nepropadljivog, posredstvom reči živoga Boga koji ne umire. 24 Jer Pismo govori:

„Svako je telo kao trava,

i sva mu je slava kao cvet poljski.

Sahne trava, cvet otpada,

25 ali reč Gospodnja ostaje doveka."

Ta reč je Radosna vest koja vam je propovedana.

9 Gospod ne odlaže da ispuni obećanje, kako neki misle, nego je strpljiv prema vama, jer ne želi da iko propadne, nego da se svi pokaju.

Priča o deset devojaka

1 Tada će Carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke i izađoše u susret mladoženji. 2 Pet od njih bilo je nerazumno, a pet mudro. 3 Nerazumne, naime, uzevši svoje svetiljke nisu ponele sa sobom ulje; 4 mudre su, pak, u svojim svetiljkama ponele ulje. 5 Kako je mladoženja okasnio, one su sve zadremale i zaspale.

6 O ponoći nasta vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!’

7 Tada one devojke ustadoše i urediše svoje svetiljke. 8 Nerazumne rekoše mudrima: ’Dajte nam od svoga ulja, jer nam se svetiljke gase.’ 9 Mudre devojke im odgovoriše: ’Da ne bi manjkalo i nama i vama, bolje idite trgovcima i kupite sebi.’

10 Kad su nerazumne otišle da kupe ulje, stiže mladoženja i ove koje su bile spremne uđu sa mladoženjom na svadbu, a vrata se zatvore.

11 Kasnije dođu i nerazumne devojke, govoreći: ’Gospodaru, gospodaru, otvori nam!’

12 Mladoženja im odgovori: ’Zaista vam kažem, ne poznajem vas.’

13 Bdite stoga, jer ne znate ni dana ni časa kada će Sin Čovečiji doći.