Família de Deus: o que é e como fazemos parte dela
A família de Deus é a comunidade de todas as pessoas reconciliadas com o Pai pela fé em Jesus Cristo. Essa ligação não depende de sangue, linhagem biológica ou instituição terrena: quem crê é adotado como filho de Deus e se torna, espiritualmente, irmão de outros crentes.
Filhos por adoção: como se entra na família de Deus
No mundo greco-romano do primeiro século, a adoção legal concedia ao filho adotado exatamente os mesmos direitos, nome e herança de um descendente biológico. O Novo Testamento utiliza essa mesma figura jurídica para explicar a conversão: quem confia em Cristo deixa a condição de estranho e passa a ter acesso direto ao Pai, tornando-se co-herdeiro com o Filho.
А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово, који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.(Свето Јеванђеље по Јовану 1:12,13)
одредивши нас напред кроз Исуса Христа себи на посинаштво, по угодности воље своје, на похвалу славне благодати своје којом нас облагодати у Љубазноме,(Ефесцима посланица светог апостола Павла 1:5,6)
Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче! Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија. А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.(Римљанима посланица светог апостола Павла 8:15-17)
а кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону, да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво. И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче! Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа.(Галатима посланица светог апостола Павла 4:4-7)
Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса; јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.(Галатима посланица светог апостола Павла 3:26-28)
Тога ради приклањам колена своја пред Оцем Господа нашег Исуса Христа, по коме се сва чељад и на небесима и на земљи зову,(Ефесцима посланица светог апостола Павла 3:14,15)
O que Jesus ensinou sobre os laços espirituais
Em seu ministério terreno, Jesus redefiniu as prioridades de lealdade e parentesco. Quando avisado de que sua mãe e seus irmãos de sangue o procuravam do lado de fora, ele apontou para os discípulos ao redor, ensinando que o vínculo gerado pela obediência à vontade de Deus supera as fronteiras familiares terrenas.
И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја? И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја. Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.(Свето Јеванђеље по Марку 3:33-35)
А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.(Свето Јеванђеље по Јовану 8:35)
А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.(Свето Јеванђеље по Јовану 8:42)
Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божија назовемо и будемо; зато свет не познаје нас, јер Њега не позна. Љубазни! Сад смо деца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и Он, јер ћемо Га видети као што јесте.(Прва саборна посланица светог апостола Јована Богослова 3:1,2)
Como a família de Deus vive em comunhão
Ser da família de Deus não é uma ideia abstrata; ganha forma no convívio concreto da igreja local. Por isso, as cartas apostólicas tratam os irmãos de fé com vocabulário doméstico: membros de um mesmo corpo, pedras do mesmo edifício e participantes do mesmo cuidado mútuo, tanto na celebração quanto na dor e na disciplina paternal de Deus.
Тако дакле више нисте туђи и дошљаци, него живите са светима и домаћи сте Богу, назидани на темељу апостола и пророка, где је камен од угла сам Исус Христос, на коме сва грађевина састављена расте за цркву свету у Господу; на коме ћете се и ви сазидати за стан Божји у духу.(Ефесцима посланица светог апостола Павла 2:19-22)
тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.(Римљанима посланица светог апостола Павла 12:5)
И ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди.(Коринћанима посланица прва светог апостола Павла 12:26)
Старца не карај, него му говори као оцу; момцима као браћи; старицама као матерама; младима као сестрама, са сваком чистотом.(Тимотију посланица прва светог апостола Павла 5:1,2)
Зато дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особити онима који су с нама у вери.(Галатима посланица светог апостола Павла 6:10)
не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.(Јеврејима посланица светог апостола Павла 10:25)
Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара? Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови. Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо? Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.(Јеврејима посланица светог апостола Павла 12:7-10)
Este artigo te tocou? Faça uma oração!
+581 estão orando agora.
Junte-se à corrente de oração.