7 Gospod je krepost moja i štit moj;

u Njega se pouzda srce moje,

i On mi pomože.

Zato se veseli srce moje,

i pesmom svojom slavim Ga.

7 Gospod je krepost moja i štit moj;

u Njega se pouzda srce moje,

i On mi pomože.

Zato se veseli srce moje,

i pesmom svojom slavim Ga.

7 Gospod je krepost moja i štit moj;

u Njega se pouzda srce moje,

i On mi pomože.

Zato se veseli srce moje,

i pesmom svojom slavim Ga.

8 Gospod je krepost naroda svog,

i obrana koja spasava pomazanika Njegovog.

1 Gospod je videlo moje i spasenje moje;

koga da se bojim?

Gospod je krepost života mog;

koga da se strašim?

13 Verujem da ću videti dobrotu Gospodnju na zemlji živih.

14 Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan;

neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.

14 Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan;

neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.

14 Gospod je hvala moja i pesma;

On mi posta Spasitelj.

1 Ljubiću Te, Gospode, kreposti moja,

2 Gospode, Grade moj, Zaklone moj, koji se oboriti ne može, Izbavitelju moj,

Bože moj, Kamena goro, na kojoj se ne bojim zla,

Štite moj, Rože spasenja mog, Utočište moje!

29 S Tobom razbijam vojsku,

i s Bogom svojim skačem preko zida.

31 Jer ko je Bog osim Gospoda,

i ko je odbrana osim Boga našeg?

31 Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu,

podižu se na krilima kao orlovi,

trče i ne sustaju, hode i ne more se.

31 Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu,

podižu se na krilima kao orlovi,

trče i ne sustaju, hode i ne more se.

31 Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu,

podižu se na krilima kao orlovi,

trče i ne sustaju, hode i ne more se.

29 On daje snagu umornom,

i nejakom umnožava krepost.

29 On daje snagu umornom,

i nejakom umnožava krepost.

29 On daje snagu umornom,

i nejakom umnožava krepost.

10 Ne boj se, jer sam ja s tobom;

ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj;

ukrepiću te i pomoći ću ti,

i podupreću te desnicom pravde svoje.

10 Ne boj se, jer sam ja s tobom;

ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj;

ukrepiću te i pomoći ću ti,

i podupreću te desnicom pravde svoje.

10 Ne boj se, jer sam ja s tobom;

ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj;

ukrepiću te i pomoći ću ti,

i podupreću te desnicom pravde svoje.

17 Siromahe i uboge,

koji traže vode a nje nema,

kojima se jezik osušio od žeđi,

njih ću uslišiti ja Gospod,

ja Bog Izrailjev neću ih ostaviti.

4 Jer si bio krepost ubogom,

krepost siromahu u nevolji njegovoj,

utočište od poplave,

zaklon od žege,

jer je gnev nasilnički kao poplava koja obaljuje zid.

3 Da učinim žalosnima u Sionu

i dam im nakit mesto pepela,

ulje radosti umesto žalosti,

odelo za pohvalu umesto duha tužnog,

da se prozovu hrastovi pravde,

sad Gospodnji za slavu Njegovu.

13 Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje.

13 Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje.

13 Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje.

6 uzdajući se u ovo isto da će Onaj koji je počeo dobro delo u vama dovršiti ga tja do dana Isusa Hrista.

9 I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova. 10 Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.

9 I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova. 10 Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.

10 Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.

4 Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli

5 ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga;

8 nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.

13 A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.

16 da vam da silu po bogatstvu slave svoje, da se utvrdite Duhom Njegovim za unutrašnjeg čoveka,

10 A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine Njegove.

10 A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine Njegove.

10 A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine Njegove.

20 A Onome koji može još izobilnije sve činiti šta ištemo ili mislimo, po sili koja čini u nama, 21 Onome slava u crkvi po Hristu Isusu u sve naraštaje va vek veka. Amin.

7 Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.

7 Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.

12 Ako trpimo, s Njim ćemo i carovati.

Ako se odreknemo, i On će se nas odreći.

9 Nisam li ti zapovedio: Budi slobodan i hrabar! Ne boj se i ne plaši se, jer je s tobom Gospod Bog tvoj kuda god ideš.

9 Nisam li ti zapovedio: Budi slobodan i hrabar! Ne boj se i ne plaši se, jer je s tobom Gospod Bog tvoj kuda god ideš.

6 Budite slobodni i hrabri, i ne bojte ih se i ne plašite se od njih; jer Gospod Bog tvoj ide s tobom, neće odstupiti od tebe, niti će te ostaviti.

4 Jer Gospod Bog vaš ide s vama i biće se za vas s neprijateljima vašim da vas sačuva.

4 Jer Gospod Bog vaš ide s vama i biće se za vas s neprijateljima vašim da vas sačuva.

10 I reče im: Idite i jedite pretilo i pijte slatko i šaljite delove onima koji nemaju ništa zgotovljeno, jer je ovaj dan svet Gospodu našem. Zato ne budite žalosni, jer je radost Gospodnja vaša sila.

8 S njim je mišica telesna a s nama je Gospod Bog naš da nam pomogne i da bije naše bojeve. I narod se osloni na reči Jezekije cara Judinog.

7 Zato vi budite hrabri i nemojte da vam klonu ruke, jer ima plata za vaš trud.

20 I tako reče David Solomunu, sinu svom: Budi slobodan i hrabar, i radi, ne boj se i ne plaši se, jer će Gospod Bog, Bog moj, biti s tobom, neće te ostaviti niti će odstupiti od tebe, dokle ne svršiš sav posao za službu u domu Gospodnjem.

11 Tvoje je, Gospode, veličanstvo i sila i slava i večnost i čast, i sve što je na nebu i na zemlji; Tvoje je, Gospode, carstvo, i Ti si uzvišen, svrh svega Poglavar;

11 Tražite Gospoda i silu Njegovu;

tražite lice Njegovo bez prestanka.

12 Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.

13 Pazite, stojte u veri, muški se držite, utvrđujte se.

13 Pazite, stojte u veri, muški se držite, utvrđujte se.

13 Pazite, stojte u veri, muški se držite, utvrđujte se.

4 I reč moja, i poučenje moje ne beše u nadgovorljivim rečima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile. 5 Da vera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj.

18 Jer je reč krstova ludost onima koji ginu; a nama je koji se spasavamo sila Božija.

18 Jer je reč krstova ludost onima koji ginu; a nama je koji se spasavamo sila Božija.

23 Gospod utvrđuje korake svakog čoveka

i mio Mu je put njegov.

24 Kad posrne da padne, neće pasti,

jer ga Gospod drži za ruku.

39 Od Gospoda je spasenje pravednicima;

On je krepost njihova u nevolji.

18 Gospod je blizu onih koji su skrušenog srca,

i pomaže onima koji su smernog duha.

22 Gospod iskupljuje dušu sluga svojih,

i koji se god u Njega uzdaju, neće se prevariti.

24 Budite slobodni, i neka bude jako srce vaše,

svi koji se u Gospoda uzdate.

3 Jer ne zadobiše zemlje svojim mačem,

niti im mišica njihova pomože,

nego Tvoja desnica i Tvoja mišica,

i svetlost lica Tvog,

jer Ti behu omileli.

16 A ja ću pevati silu Tvoju,

rano ujutru glasiti milost Tvoju;

jer si mi bio odbrana

i utočište u dan nevolje moje.

17 Silo moja! Tebi ću pevati,

jer si Ti Bog čuvar moj,

Bog koji me miluje.

17 Bože! Ti si me učio od mladosti,

i do danas kazujem čudesa Tvoja.

18 Ni u starosti i kad osedeh

nemoj me ostaviti, Bože,

eda bih kazivao mišicu Tvoju nasleđu,

svoj omladini silu Tvoju,

20 Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje,

pak si me opet ostavio među živima

i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio.

21 Mnogo si me puta podizao

i ponavljao utehe.

26 Čezne za Tobom telo moje i srce moje;

Bog je grad srca mog i deo moj doveka.

26 Čezne za Tobom telo moje i srce moje;

Bog je grad srca mog i deo moj doveka.

26 Čezne za Tobom telo moje i srce moje;

Bog je grad srca mog i deo moj doveka.

31 Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas?

28 A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju.

20 jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.

5 Blago onima kojima je sila u Tebi,

i kojima su u srcu putevi Tvoji!

7 Idu zbor za zborom,

javljaju se pred Bogom na Sionu.

19 Kad se umnože brige u srcu mom,

utehe Tvoje razgovaraju dušu moju.

28 Suze proliva duša moja od tuge,

okrepi me po reči svojoj.

50 U nevolji mojoj teši me

što me reč Tvoja oživljava.

7 Ako pođem u tuzi,

Ti ćeš me oživeti;

na zloću neprijatelja mojih

pružićeš ruku svoju

i zakloniće me desnica Tvoja.

3 Kad iznemogne u meni duh moj.

Ti znaš stazu moju.

Na putu, kojim hodim,

sakriše mi zamku.

7 Jedni se hvale kolima, drugi konjima,

a mi imenom Gospoda Boga svog.

1 Gospode! S Tvoje se sile veseli car;

i kako mu je velika radost što Ti pomažeš!

2 U ustima male dece i koja sisaju činiš sebi hvalu

nasuprot neprijateljima svojim,

da bi učinio da zamukne neprijatelj i nemirnik.

19 Gospod je Gospod sila moja,

i daće mi noge kao u košute,

i vodiće me po visinama mojim.

Načelniku pevačkom uz žice moje.

17 Ah, Gospode Gospode! Eto, Ti si stvorio nebo i zemlju silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom; ništa nije Tebi teško.

14 Zato ovako veli Gospod Gospod nad vojskama:

Kad tako govorite,

evo ja ću učiniti da reči moje u ustima tvojim budu kao oganj,

a ovaj narod drva, te će ih spaliti.

12 I ukrepiću ih Gospodom,

i oni će hodati u ime Njegovo,

govori Gospod.

6 A on odgovori i reče mi govoreći: To je reč Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.

28 Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.

26 A Isus pogledavši na njih reče im: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.

20 Jer vi nećete govoriti, nego Duh Oca vašeg govoriće iz vas.

30 i ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.

6 I David beše na muci velikoj, jer narod govoraše da ga zaspu kamenjem; jer žalostan beše sav narod, svaki za sinovima svojim i za kćerima svojim; ali se David ohrabri u Gospodu Bogu svom.

4 Vi ste od Boga, dečice, i nadvladaste ih, jer je veći koji je u vama negoli koji je na svetu.

31 Jer Gospod ne odbacuje za svagda.

32 Jer ako i ucveli, opet će se i smilovati

radi mnoštva milosti svoje.

33 Jer ne muči iz srca svog

ni cveli sinove čovečje.