8 Милошћу сте спасени посредством вере! То не долази од вашег труда – Божији је дар. 9 Не стиче се делима, да се нико не би хвалио.

4 Али Бог, који је богат милосрђем, из своје велике љубави према нама, 5 оживео је с Христом нас који смо били мртви због својих преступа. Милошћу сте спасени!

23 Јер, сви су сагрешили и лишени су Божије славе, 24 али се оправдавају даром његове милости, откупљењем по Христу Исусу.

15 Али милост није попут преступа. Наиме, колико су преступом једног човека многи умрли, толико се обилније излила на многе Божија милост и дар дан милошћу једног човека, Исуса Христа.

21 да, као што је грех владао путем смрти, тако милост Божија влада путем праведности, која води у вечни живот посредством нашег Господа Исуса Христа.

14 Неће грех владати над вама, јер нисте под Законом, него под милошћу.

15 Да ли то значи да ћемо грешити зато што нисмо више под Законом, него под милошћу? Никако!

9 Он нас је спасао и позвао на живот светости, не по нашим делима, него по своме науму и милости, која нам је дата у Христу Исусу пре почетка времена.

11 Јер Бог је открио своју милост ради спасења свих људи. 12 Она нас одгаја да одбацимо безбожност и световне жеље, те да живимо разумно, праведно и побожно у овом свету,

13 Зато, нека ваш ум буде спреман, будите трезни, потпуно се поуздајте у милост коју ћете добити по откривењу Исуса Христа.

10 А Бог, милостив у свему, који вас је по Христу Исусу позвао у вечну славу, он ће вас, након ваше кратке патње усавршити, учврстити, оснажити и утемељити.

8 Милостив и милосрдан је Господ,

дуготрпљив, богат милосрђем.

6 Да, доброта и милост твоја

пратиће ме у све дане живота мога

и ја ћу становати у Дому Господњем

у данима многим.

17 Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.

Шта радили у томе успели!

Шта радили у томе успели!

1 О, Господе, из дубина ја тебе призивам!

2 О, Господе, чуј глас мој,

ухо своје пригни

позиву преклињања мојих!

24 „Нека те Господ благослови и чува;

25 нека те Господ обасја својим лицем

и буде ти милостив;

26 нека Господ окрене своје лице к теби

и да ти мир."’

18 Ипак, Господ чезне да вам се смилује,

и зато чезне да вас облагодати,

јер Господ је Бог праведни.

Благо свима који чезну за њим.

21 Милост Господа Исуса нека буде са свима. Амин.

25 Милост Господа нашег Исуса Христа са вашим духом.

16 Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.

24 До свог живота ми нимало није стало, већ само до тога да истрчим трку и довршим службу коју сам добио од Господа Исуса – да објавим Радосну вест о Божијој милости.

16 Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот.

14 Јер, ако опраштате људима њихове преступе, опростиће и вама ваш Отац небески.

13 Ко сакрива сагрешења своја, нема му напретка;

помилован бива ко се због њих каје и одриче их се.

1 Језекија је поручио свем Израиљу и Јуди, а Јефрему и Манасији је послао писма да дођу у Дом Господњи у Јерусалим и славе Пасху Господу, Богу Израиљевом. 2 Цар се посаветовао са својим главарима и са целим збором у Јерусалиму да другог месеца славе Пасху. 3 Наиме, у то време нису могли да је одрже јер се није посветило довољно свештеника, а и народ се није окупио у Јерусалиму. 4 Ова одлука се учинила ваљаном и цару и свем збору. 5 Одлучили су да проглас прође кроз сав Израиљ од Вир-Савеје до Дана – да се дође на прославу Пасхе Господу, Богу Израиљевом, у Јерусалим – јер је велик број није славио онако како је прописано.

6 Тако су гласници са писмима цара и његових главара отишли по свем Израиљу и Јуди, онако како је цар заповедио. Позивали су:

„О, народе Израиљев, вратите се Господу, Богу Аврахама, Исака и Израиља да би он могао да се врати вама који сте преостали, остатку побеглом из руке царева асирских. 7 Не будите као ваши очеви и ваша браћа која су згрешила Господу, Богу својих отаца, и он од њих учини пустош, што и сами видите. 8 Не будите тврдоглави као ваши очеви. Дајте руку Господу, дођите у његово Светилиште које је он заувек посветио. Служите Господу, свом Богу, да би се од вас одвратио његов распламсали гнев. 9 Јер, када се вратите Господу, ваша браћа и ваша деца ће пронаћи смиловање пред вашим поробљивачима, па ће се вратити у ову земљу, јер је милосрдан и милостив Господ, ваш Бог. Он неће окренути своје лице од вас ако му се вратите."

10 И док су гласници ишли од града до града у Јефремовом и Манасијином крају, све до Завулона, људи су им се подсмевали и ругали. 11 Ипак, неки људи из Асира, Манасије и Завулона су се понизили, па су дошли у Јерусалим. 12 Божија је рука била и над Јудом и дала им да једним срцем изврше заповест цара и главара, по речи Господњој.

13 Тако се у Јерусалиму окупило много народа, баш велико мноштво, да прослави празник Бесквасних хлебова другог месеца. 14 Устали су и склонили све жртвенике који су били у Јерусалиму, а онда су и све кадионе жртвенике побацали у поток Кидрон.

15 Тако су четрнаестог дана другог месеца заклали Пасху. Свештеници и Левити су се постидели, па су се посветили и донели свеспалнице у Дом Господњи. 16 Заузели су своје место према њиховом пропису, према Закону Мојсија, човека Божијег. Свештеници су пошкропили крвљу из руку Левита. 17 Наиме, у збору је било много оних који се нису посветили, па су Левити клали Пасху за свакога ко није био чист, да би их посветили Господу. 18 Јер већи део народа – многи од Јефрема, Манасије, Исахара и Завулона – се није очистио, а јели су Пасху како није прописано. Али се Језекија помолио над њима и рекао: „Нека добри Господ опрости 19 свакоме чије је срце окренуто да тражи Бога Господа, Бога својих отаца, а није чист по прописима очишћења за Светилиште." 20 Господ је послушао Језекију и излечио народ.

21 Тако је израиљски народ, који се окупио у Јерусалиму, прослављао празник Бесквасних хлебова седам дана у великој радости. Левити и свештеници су сваки дан уз громке инструменте славили Господа.

22 Језекија се срдачно обраћао свим Левитима који су били вешти у служби Господњој. Они су јели током седам дана празника, жртвовали жртве мира и исповедали се Господу, Богу њихових отаца.

23 Тада је сав збор прихватио савет да још седам дана славе, па су с радошћу славили још седам дана. 24 Језекија, цар Јуде, је приложио збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца, а кнезови су приложили збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца. И много свештеника се посветило. 25 Сви окупљени Јудејци су се радовали као и сви свештеници и Левити, сав збор који је дошао од Израиља, сви дошљаци који су дошли из израиљске земље и сви који су боравили у Јуди. 26 Било је то велико весеље у Јерусалиму. Наиме, од времена Соломона, Давидовог сина, цара израиљског, није било тако у Јерусалиму. 27 Онда су устали свештеници и Левити па су благословили народ, а Бог је чуо њихов глас и њихове су молитве отишле у Пребивалиште његове светиње на небесима.