1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. 2 Ona beše u početku u Boga. 3 Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.

14 I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.

9 Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno.

9 Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno. 10 I da budete ispunjeni u Njemu koji je glava svakom poglavarstvu i vlasti;

5 Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, 6 koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom; 7 nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek.

5 Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu,

15 Reče im Isus: A vi šta mislite ko sam ja? 16 A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga. 17 I odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima.

23 Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina,

i nadenuće Mu ime Emanuilo,

koje će reći: S nama Bog.

54 A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji.

61 A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? 62 A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.

6 A on im reče: Ne plašite se, Isusa tražite Nazarećanina raspetog; usta, nije ovde, evo mesto gde Ga metnuše.

21 A kad se krsti sav narod, i Isus pošto se krsti i moljaše se Bogu, otvori se nebo, 22 i siđe na Nj Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, i ču se glas s neba govoreći: Ti si Sin moj ljubazni, Ti si po mojoj volji.

58 A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.

13 A Mojsije reče Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako Mu je ime? Šta ću im kazati? 14 A Gospod reče Mojsiju: Ja sam Onaj što jeste. I reče: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Koji jeste, On me posla k vama.

30 Ja i Otac jedno smo.

17 A Isus im odgovaraše: Otac moj dosle čini, i ja činim.

18 I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i građaše se jednak Bogu.

18 I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i građaše se jednak Bogu.

21 Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje. 22 Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu, 23 da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju. Ko ne poštuje Sina ne poštuje Oca koji Ga je poslao.

25 Zaista, zaista vam kažem: Ide čas i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božijeg, i čuvši oživeti.

6 Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me.

9 Isus mu reče: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca? 10 Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reči koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego Otac koji stoji u meni On tvori dela.

25 A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće.

40 Isus joj reče: Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božju?

12 jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.

36 Kako iđahu putem dođoše na nekakvu vodu; i reče uškopljenik: Evo vode, šta brani meni da se krstim? 37 A Filip mu reče: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on odgovarajući reče: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji. 38 I zapovedi da stanu kola, i siđoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga.

3 Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini, 4 i toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi.

14 Imajući, dakle, velikog Poglavara svešteničkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja. 15 Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha.

2 gledajući na Načelnika vere i Svršitelja Isusa, koji mesto određene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijeg.

17 Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.

4 A On bolesti naše nosi

i nemoći naše uze na se,

a mi mišljasmo da je ranjen,

da Ga Bog bije i muči.

5 Ali On bi ranjen za naše prestupe,

izbijen za naša bezakonja;

kar beše na Njemu našeg mira radi,

i ranom Njegovom mi se iscelismo.

6 Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade,

kome je vlast na ramenu,

i ime će Mu biti:

Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni.

15 Koji prizna da je Isus Sin Božji, Bog u njemu stoji i on u Bogu.

15 Koji prizna da je Isus Sin Božji, Bog u njemu stoji i on u Bogu.

9 Po tom se pokaza ljubav Božija k nama što Bog Sina svog Jedinorodnog posla na svet da živimo kroza Nj. 10 U ovom je ljubav ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da On pokaza ljubav k nama, i posla Sina svog da očisti grehe naše.

9 Po tom se pokaza ljubav Božija k nama što Bog Sina svog Jedinorodnog posla na svet da živimo kroza Nj.

8 koji tvori greh od đavola je, jer đavo greši od početka. Zato se javi Sin Božji da raskopa dela đavolja.

5 Ko je koji svet pobeđuje osim onog koji veruje da je Isus Sin Božji?

11 I ovo je svedočanstvo da nam je Bog dao život večni; i ovaj život večni u Sinu je Njegovom. 12 Ko ima Sina Božijeg ima život; ko nema Sina Božijeg nema život.

9 Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.

20 A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjeg, kome omileh, i predade sebe za mene.

19 A Bog moj da ispuni svaku potrebu vašu po bogatstvu svom u slavi, u Hristu Isusu.

15 I mir Božji da vlada u srcima vašim, na koji ste i pozvani u jednom telu, i zahvalni budite.

10 Jer smo Njegov posao, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra, koja Bog unapred pripravi da u njima hodimo.

2 i živite u ljubavi, kao što je i Hristos ljubio nas, i predade sebe za nas u prilog i žrtvu Bogu na slatki miris.

4 Jer kao u jednom telu što imamo mnoge ude a udi svi nemaju jedan posao, 5 tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugom.

57 A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.

15 nego Gospoda Boga svetite u srcima svojim. A budite svagda gotovi na odgovor svakome koji vas zapita za vaše nadanje.

5 Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus,

11 I videh nebo otvoreno, i gle, konj beo, i koji seđaše na njemu zove se Veran i Istinit, i sudi po pravdi i vojuje. 12 A oči su Mu kao plamen ognjeni, i na glavi Njegovoj krune mnoge, i imaše ime napisano, kog niko ne zna do On sam. 13 I beše obučen u haljinu crvenu od krvi, i ime se Njegovo zove: Reč Božija. 14 I vojske nebeske iđahu za Njim na konjima belim, obučene u svilu belu i čistu. 15 I iz usta Njegovih iziđe mač oštar, da njime pobije neznabošce; i On će ih pasti s palicom gvozdenom; i On gazi kacu vina i srdnje i gneva Boga Svedržitelja. 16 I ima na haljini i na stegnu svom ime napisano: Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.

21 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima vama. Amin.

27 Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran. 28 I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj.

30 A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj. 31 A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.

12 Ovo je zapovest moja da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama.

20 Zaista, zaista vam kažem: Koji prima onog koga pošaljem mene prima; a ko prima mene prima Onog koji me posla.

28 I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. 29 Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog. 30 Ja i Otac jedno smo.

16 Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni. 17 Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj. 18 Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.

38 I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.

20 Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja među njima.

27 A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.

27 A On reče: Šta je u ljudi nemoguće u Boga je moguće.

25 Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista sa duhom vašim. Amin.