Língua

21 Смрт је и живот у власти језику,

и ко га милује, јешће плод његов.

2 јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.

3 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо. 4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља. 5 А тако је и језик мали уд, и много чини.

Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже. 6 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.

7 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем; 8 а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.

9 Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем. 10 Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива. 11 Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко? 12 Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.

15 Стрпљењем се ублажава кнез,

и мек језик ломи кости.

18 Има ко говори као да мач пробада,

а језик је мудрих лек.

19 Истинита уста стоје тврдо довека,

а језик лажљиви за час.

19 У многим речима не бива без греха;

али ко задржава усне своје, разуман је.

28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар,

и разуман, кад стискује усне своје.

26 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд.

Одлука да стрпљиво ћути видећи ништавило човечије. Молба за Господњу утеху.

1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим

да не згрешим језиком својим;

зауздаваћу уста своја,

док је безбожник преда мном.

12 Који човек жели живот,

љуби дане да би видео добро?

13 Устављај језик свој ода зла,

и уста своја од преварне речи.

30 Уста праведникова говоре мудрост,

и језик његов казује истину.

31 Закон је Бога његовог њему у срцу,

стопала се његова не спотичу.

28 И мој ће језик казивати правду Твоју,

и хвалу Теби сваки дан.

4 Још нема речи на језику мом,

а Ти, Господе, гле, већ све знаш.

2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих

и од језика лукавог.

3 Истребиће Господ сва уста лажљива,

језик величави,

4 Људе, који говоре: Језиком смо јаки,

уста су наша у нас,

ко је господар над нама?

9 Порази, Господе, и раздели језике њихове,

јер видим насиље и свађу у граду;

9 Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена. 10 Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом; 11 и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.

О љубави.

1 Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

36 А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда. 37 Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.

5 А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији. 6 И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили. 7 Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре. 8 Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града. 9 Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.