Língua

21 Jezik vlada i životom i smrću;

ko ga voli, ješće njegov plod.

2 Jer svi mi na mnogo načina grešimo. Ako ko u reči ne greši, taj je savršen čovek, sposoban da zauzda celo svoje telo.

3 Kada konjima stavljamo uzde u usta da bi nam se pokoravali, mi upravljamo celim njihovim telom. 4 Pogledajte i lađe: tako su velike i jaki vetrovi ih pokreću, a njima upravlja vrlo malo kormilo onamo kuda kormilar naumi. 5 Tako je i jezik mali ud ali se diči velikim delima. Gle, kako mala vatra zapali veliku šumu! 6 Tako je i jezik vatra, svet nepravde među našim udovima. On pogani čitavo naše telo i pali čitav životni tok, a pakao ga potpaljuje.

7 Sve vrste životinja, ptica, gmizavaca i morskih životinja daju se ukrotiti i čovek ih je ukrotio, 8 a jezik, to nemirno zlo puno smrtnog otrova, niko ne može ukrotiti.

9 Njim blagosiljamo Gospoda i Oca i njim proklinjemo ljude koji su stvoreni po slici Božijoj. 10 Iz istih usta izlazi blagoslov i prokletstvo. To tako ne treba da bude, braćo moja. 11 Može li sa istog vrela izvirati slatka i gorka voda? 12 Može li, braćo moja, smokva rađati masline ili loza smokve? Tako ni slan izvor ne može dati slatku vodu.

15 Strpljivošću se nagovara vladar,

a i jezik blagi može kost da slomi.

18 Ima ljudi koji govore nesmotreno kao da bodu mačem,

a jezik mudrih leči.

19 Istinoljubiva usta će doveka utvrđena biti,

a lažljivi jezik će nestati dok trepnem.

19 Kad je reči mnogo, greh je neizbežan;

razborito čini onaj ko zauzda usta.

28 I bezumnik čak se čini mudrim kada ćuti,

kad zatvara usne svoje razumnim ga drže.

26 Ako neko sebe smatra pobožnim, a ne zauzdava svoj jezik, taj vara sebe; njegova pobožnost ništa ne vredi.

1 Zarekoh se: „Paziću na put svoj da ne zgrešim jezikom,

držaću uzde na ustima, sve dok je opaki preda mnom."

12 Koji čovek voli život?

Ko želi da dobre dane vidi?

13 Nek se tvoj jezik od zla uzdrži,

nek ti usne ne govore laži,

30 Mudrost zbore usta pravednoga

i jezik mu objavljuje pravdu.

31 U srcu mu je Zakon Boga njegovoga,

koraci mu se ne klizaju.

28 Jezik će mi pričati o pravednosti tvojoj,

povazdan ću proslavljati tebe.

4 Elem, još mi reči na jeziku nema,

a ti, eto, o, Gospode, poznaješ baš svaku!

2 O, Gospode, izbavi mi dušu

od lažljivih usana

i jezika prevrtljivog!

3 Nek zatre Gospod usne prevrtljive,

nek istrebi jezik hvalisavi.

4 „Naš je jezik, naša snaga" – kažu,

„usne su nam naša uzdanica.

Ko će onda da vlada nad nama?"

9 Smeti ih, Gospode,

jezik im rascepi;

jer vidim nasilje

i sukob u gradu.

9 Bog ga zato preuzvisi,

i darova mu ime,

ime koje je nad svakim imenom,

10 da se pred imenom Isusovim,

svako koleno prikloni,

onih na nebu, na zemlji, i pod zemljom,

11 i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod,

na slavu Boga Oca.

Himna ljubavi

1 Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a nemam ljubavi, onda sam kao metal što odjekuje i činele što zveče.

36 Ali ja vam kažem da će ljudi na Sudnji dan odgovarati za svaku reč koju neodgovorno izgovore. 37 Jer, tvoje će te reči ili opravdati ili okriviti."

5 Tada je Gospod sišao da vidi grad i kulu što su ljudi gradili. 6 Gospod reče: „Pošto su oni jedan narod i svi imaju isti jezik, onda je ovo tek početak njihovog delovanja. Zato im sad ništa neće biti neostvarivo što god da naume. 7 Hajde da siđemo i pobrkamo im jezik, da ne razumeju šta govore jedan drugome!" 8 Tako ih je Gospod odatle rasuo po celoj zemlji, te su prestali da grade grad. 9 Zato mu je ime Vavilon*, jer je tamo Gospod pobrkao jezik celoj zemlji, i odatle rasuo ljude po celoj zemlji.