Língua

21 Језик влада и животом и смрћу;

ко га воли, јешће његов плод.

2 Јер сви ми на много начина грешимо. Ако ко у речи не греши, тај је савршен човек, способан да заузда цело своје тело.

3 Када коњима стављамо узде у уста да би нам се покоравали, ми управљамо целим њиховим телом. 4 Погледајте и лађе: тако су велике и јаки ветрови их покрећу, а њима управља врло мало кормило онамо куда кормилар науми. 5 Тако је и језик мали уд али се дичи великим делима. Гле, како мала ватра запали велику шуму! 6 Тако је и језик ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он погани читаво наше тело и пали читав животни ток, а пакао га потпаљује.

7 Све врсте животиња, птица, гмизаваца и морских животиња дају се укротити и човек их је укротио, 8 а језик, то немирно зло пуно смртног отрова, нико не може укротити.

9 Њим благосиљамо Господа и Оца и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој. 10 Из истих уста излази благослов и проклетство. То тако не треба да буде, браћо моја. 11 Може ли са истог врела извирати слатка и горка вода? 12 Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или лоза смокве? Тако ни слан извор не може дати слатку воду.

15 Стрпљивошћу се наговара владар,

а и језик благи може кост да сломи.

18 Има људи који говоре несмотрено као да боду мачем,

а језик мудрих лечи.

19 Истинољубива уста ће довека утврђена бити,

а лажљиви језик ће нестати док трепнем.

19 Кад је речи много, грех је неизбежан;

разборито чини онај ко заузда уста.

28 И безумник чак се чини мудрим када ћути,

кад затвара усне своје разумним га држе.

26 Ако неко себе сматра побожним, а не зауздава свој језик, тај вара себе; његова побожност ништа не вреди.

1 Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,

држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном."

12 Који човек воли живот?

Ко жели да добре дане види?

13 Нек се твој језик од зла уздржи,

нек ти усне не говоре лажи,

30 Мудрост зборе уста праведнога

и језик му објављује правду.

31 У срцу му је Закон Бога његовога,

кораци му се не клизају.

28 Језик ће ми причати о праведности твојој,

поваздан ћу прослављати тебе.

4 Елем, још ми речи на језику нема,

а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!

2 О, Господе, избави ми душу

од лажљивих усана

и језика превртљивог!

3 Нек затре Господ усне превртљиве,

нек истреби језик хвалисави.

4 „Наш је језик, наша снага" – кажу,

„усне су нам наша узданица.

Ко ће онда да влада над нама?"

9 Смети их, Господе,

језик им расцепи;

јер видим насиље

и сукоб у граду.

9 Бог га зато преузвиси,

и дарова му име,

име које је над сваким именом,

10 да се пред именом Исусовим,

свако колено приклони,

оних на небу, на земљи, и под земљом,

11 и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ,

на славу Бога Оца.

Химна љубави

1 Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече.

36 Али ја вам кажем да ће људи на Судњи дан одговарати за сваку реч коју неодговорно изговоре. 37 Јер, твоје ће те речи или оправдати или окривити."

5 Тада је Господ сишао да види град и кулу што су људи градили. 6 Господ рече: „Пошто су они један народ и сви имају исти језик, онда је ово тек почетак њиховог деловања. Зато им сад ништа неће бити неоствариво што год да науме. 7 Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да не разумеју шта говоре један другоме!" 8 Тако их је Господ одатле расуо по целој земљи, те су престали да граде град. 9 Зато му је име Вавилон*, јер је тамо Господ побркао језик целој земљи, и одатле расуо људе по целој земљи.