Língua

21 Smrt je i život u vlasti jeziku,

i ko ga miluje, ješće plod njegov.

2 jer svi pogrešujemo mnogo puta. Ali ko u reči ne pogrešuje, onaj je savršen čovek, može zauzdati i sve telo.

3 Jer gle, i konjima mećemo žvale u usta da nam se pokoravaju, i sve telo njihovo okrećemo. 4 Gle i lađe, ako su i velike i silni ih vetrovi gone, okreću se malom krmicom kuda hoće onaj koji upravlja. 5 A tako je i jezik mali ud, i mnogo čini.

Gle, mala vatra, i kolike velike šume sažeže. 6 I jezik je vatra, svet put nepravde. Tako i jezik živi među našim udima, poganeći sve telo, i paleći vreme života našeg, i zapaljujući se od pakla.

7 Jer sav rod zverinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu čovečijem; 8 a jezik niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga.

9 Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime kunemo ljude, koji su stvoreni po obličju Božijem. 10 Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braćo moja, da ovo tako biva. 11 Eda li može izvor iz jedne glave točiti slatko i gorko? 12 Može li, braćo moja, smokva masline rađati ili vinova loza smokve? Tako nijedan izvor ne daje slane i slatke vode.

15 Strpljenjem se ublažava knez,

i mek jezik lomi kosti.

18 Ima ko govori kao da mač probada,

a jezik je mudrih lek.

19 Istinita usta stoje tvrdo doveka,

a jezik lažljivi za čas.

19 U mnogim rečima ne biva bez greha;

ali ko zadržava usne svoje, razuman je.

28 I bezuman kad ćuti, misli se da je mudar,

i razuman, kad stiskuje usne svoje.

26 Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezik svoj, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.

Odluka da strpljivo ćuti videći ništavilo čovečije. Molba za Gospodnju utehu.

1 Rekoh: Čuvaću se na putevima svojim

da ne zgrešim jezikom svojim;

zauzdavaću usta svoja,

dok je bezbožnik preda mnom.

12 Koji čovek želi život,

ljubi dane da bi video dobro?

13 Ustavljaj jezik svoj oda zla,

i usta svoja od prevarne reči.

30 Usta pravednikova govore mudrost,

i jezik njegov kazuje istinu.

31 Zakon je Boga njegovog njemu u srcu,

stopala se njegova ne spotiču.

28 I moj će jezik kazivati pravdu Tvoju,

i hvalu Tebi svaki dan.

4 Još nema reči na jeziku mom,

a Ti, Gospode, gle, već sve znaš.

2 Gospode! Izbavi dušu moju od usta lažljivih

i od jezika lukavog.

3 Istrebiće Gospod sva usta lažljiva,

jezik veličavi,

4 Ljude, koji govore: Jezikom smo jaki,

usta su naša u nas,

ko je gospodar nad nama?

9 Porazi, Gospode, i razdeli jezike njihove,

jer vidim nasilje i svađu u gradu;

9 Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena. 10 Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom; 11 i svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.

O ljubavi.

1 Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.

36 A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda. 37 Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.

5 A Gospod siđe da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi čovečiji. 6 I reče Gospod: Gle, narod jedan, i jedan jezik u svih, i to počeše raditi, i neće im smetati ništa da ne urade šta su naumili. 7 Hajde da siđemo, i da im pometemo jezik, da ne razumeju jedan drugog šta govore. 8 Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada. 9 Zato se prozva Vavilon, jer onde pomete Gospod jezik cele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji.