27 А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов! 28 А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе. 29 Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде. 30 И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна. 31 А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.

29 И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи. 30 И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов! 31 А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов! 32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним? 33 Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше. 34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.

22 И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне. 23 И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта. 24 И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва. 25 И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо. 26 И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

31 И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске. 32 И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку. 33 И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог; 34 и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се. 35 И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо. 36 И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху. 37 И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.

46 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше. 47 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме! 48 И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме! 49 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те. 50 А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу. 51 И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам. 52 А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.

35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи. 36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то? 37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази. 38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме. 39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме. 40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га 41 говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам. 42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти. 43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.

1 И пролазећи виде човека слепог од рођења. 2 И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп? 3 Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. 4 Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити. 5 Док сам на свету видело сам свету. 6 Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме, 7 и рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући.

2 И гле, човек губав дође и клањаше Му се говорећи: Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити. 3 И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе. 4 И рече му Исус: Гледај, ником не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради сведочанства њима.

2 И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји. 3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога. 4 И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим? 5 Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи? 6 Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома. 7 И уставши отиде дома.

10 И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили. 11 А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити? 12 А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити. 13 Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

30 А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше Му за њу. 31 И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им.

40 И дође к Њему губавац молећи Га и на коленима клечећи пред Њим и рече Му: Ако хоћеш, можеш ме очистити. 41 А Исус, пошто се смиловао, пружи руку, и дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се. 42 И тек што му то рече, а губа оде с њега, и оста чист.

3 И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо. 4 И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше. 5 А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји. 6 А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: 7 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога? 8 И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим? 9 Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? 10 Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) 11 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома. 12 И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.

1 И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком. 2 И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве. 3 И рече човеку са сувом руком: Стани на средину. 4 И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали. 5 И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

12 И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити. 13 И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

18 И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ; 19 и не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса. 20 И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји. 21 И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога? 22 А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим? 23 Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи? 24 Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој. 25 И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

6 А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува. 7 Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве. 8 А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде. 9 А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху. 10 И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

1 А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум. 2 У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио. 3 А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу. 4 А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш; 5 јер љуби народ наш, и начини нам зборницу. 6 А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху; 7 зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој. 8 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини. 9 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох. 10 И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.

11 и гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити. 12 А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје. 13 И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

1 И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега. 2 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест. 3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати? 4 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје. 12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека, 13 и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас. 14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се. 15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно, 16 и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин. 17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица? 18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин? 19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова, 3 у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода; 4 јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему. 5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан. 6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав? 7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене. 8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи. 9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше.

А тај дан беше субота.

46 Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму. 47 Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти. 48 И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете. 49 Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје. 50 Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође. 51 И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав. 52 Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница. 53 Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова. 54 Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.

20 И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове. 21 Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу. 22 А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.

25 И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви 26 и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили, 27 кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове. 28 Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу. 29 И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.

43 И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити, 44 и приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене. 45 И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене? 46 А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене. 47 А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави. 48 А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.

18 Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће. 19 И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.

23 И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене 24 рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се. 25 А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.

22 И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове. 23 И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи. 24 И пође с њим.

И за Њим иђаше народа много и туркаху Га.

38 И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики. 39 И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава. 40 И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка. 41 И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани. 42 И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

31 А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су? 32 Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

33 Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему; 34 дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. 35 И оправдаше премудрост сва деца њена.

36 Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу: 37 И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

41 И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову; 42 јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше.

А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.

49 Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља. 50 А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће. 51 А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере. 52 А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава. 53 И подсмеваху Му се знајући да је умрла. 54 А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани! 55 И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе. 56 И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.

1 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене. 2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.) 3 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је. 4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

5 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара. 6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше. 7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју. 8 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо? 9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света; 10 а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему. 11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим. 12 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће. 13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна. 14 Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

23 И кад уђе у лађу, за Њим уђоше ученици Његови. 24 И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а Он спаваше. 25 И прикучивши се ученици Његови пробудише Га говорећи: Господе! Избави нас, изгибосмо. 26 И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика. 27 А људи чудише се говорећи: Ко је Овај да Га слушају и ветрови и море?

15 А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. 16 А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу. 17 А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе. 18 А Он рече: Донесите ми их овамо. 19 И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу. 20 И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. 21 А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце.

25 А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.

32 А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу. 33 И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ? 34 И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице. 35 И заповеди народу да поседају по земљи. 36 И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу. 37 И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних. 38 А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.

24 А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар ваш учитељ неће дати дидрахме? 25 Петар рече: Хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својих синова или од туђих? 26 Рече Њему Петар: Од туђих. Рече му Исус: Дакле не плаћају синови. 27 Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прво ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се.

18 А ујутру, враћајући се у град, огладне. 19 И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.

20 И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква! 21 А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће. 22 И све што узиштете у молитви верујући, добићете.

37 И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни. 38 А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо? 39 И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика. 40 И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере. 41 И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?

35 И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно; 36 отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести. 37 А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу? 38 А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе. 39 И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави. 40 И посадише се на гомиле по сто и по педесет. 41 И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима. 42 И једоше сви, и наситише се. 43 И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба. 44 А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.

48 И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе. 49 А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше; 50 јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се. 51 И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

1 У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им: 2 Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести. 3 И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека. 4 И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо? 5 И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам. 6 И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу. 7 И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду. 8 И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица. 9 А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

12 И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне. 13 И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама. 14 И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.

20 И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена. 21 И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се. 22 И одговарајући Исус рече им: 23 Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече. 24 Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам. 25 И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.

1 Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског, 2 и виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже: 3 И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе. 4 А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. 5 И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу. 6 И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше. 7 И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе. 8 А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан. 9 Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише; 10 а тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити. 11 И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.

22 И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше. 23 А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи. 24 И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина. 25 А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?

22 И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше. 23 А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи. 24 И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина. 25 А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?

26 И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји.

12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи. 13 А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела? 14 Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет. 15 И учинише тако, и посадише их све. 16 А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу. 17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

1 И трећи дан би свадба у Кани галилејској, и онде беше мати Исусова. 2 А позван беше и Исус и ученици Његови на свадбу. 3 И кад неста вина, рече мати Исусова Њему: Немају вина. 4 Исус јој рече: Шта је мени до тебе жено? Још није дошао мој час. 5 Рече мати Његова слугама: Шта год вам рече учините.

6 А онде беше шест водених судова од камена, постављених по обичају јеврејског чишћења, који узимаху по два или по три ведра. 7 Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха. 8 И рече им: Захватите сад и носите куму. И однесоше. 9 А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знаше откуда је (а слуге знаху које су захватиле воду), зовну кум женика, 10 и рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино досле. 11 Ово учини Исус почетак чудесима у Кани галилејској, и показа славу своју; и ученици Његови вероваше Га.

6 А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити. 7 Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне. 8 Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра: 9 Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет! 10 А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада. 11 А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше. 12 И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне. 13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.