Milagres de Jesus

Isceljenje dvojice slepih

27 Kad je Isus odlazio odande, krenu za njim dva slepca. Vikali su i govorili: „Sine Davidov, smiluj se na nas!" 28 Kad je ušao u kuću, slepci mu pristupe. Isus ih upita: „Verujete li da vas mogu isceliti?"

„Da, Gospode!" – odgovoriše oni.

29 Onda je Isus dotakao njihove oči i rekao: „Neka vam bude po vašoj veri." 30 Tog časa su progledali, a Isus im strogo napomenu: „Gledajte da niko ne dozna za ovo!" 31 A oni, izašavši iz kuće, proneše glas o njemu po celom onom kraju.

Dva jerihonska slepca

29 Kad su izlazili iz Jerihona, pođe za njim silan narod. 30 Uto, dva slepca koja su sedela kraj puta, čuvši da Isus prolazi, povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!"

31 Narod ih je ućutkivao, ali oni još jače povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!" 32 Isus stade, pozva ih i reče: „Šta želite da vam učinim?"

33 Oni mu rekoše: „Gospode, daj da progledamo!" 34 Isus se sažali na njih, dotače njihove oči i oni odmah progledaše. Potom su krenuli za njim.

Isceljenje slepog čoveka u Vitsaidi

22 Došli su u Vitsaidu. Neki ljudi su pred Isusa doveli jednog slepog čoveka. Molili su ga da ga dotakne. 23 Isus uze slepog čoveka za ruku i izvede ga izvan sela, pljunu mu u oči, stavi svoje ruke na njega i upita ga: „Vidiš li nešto?"

24 On pogleda i reče: „Vidim ljude. Izgledaju mi kao drveće koje se kreće." 25 Isus ponovo stavi svoje ruke na njegove oči. Čovek je progledao, vratio mu se vid, i sve je video jasno. 26 Isus ga zatim posla njegovoj kući rekavši mu: „U selo nikako da nisi ušao!"

Isceljenje gluvonemog čoveka

31 Isus je zatim napustio tirsku oblast i preko Sidona došao do Galilejskog jezera u oblast Dekapolja. 32 Tamo su mu neki ljudi doveli jednog gluvog čoveka koji je s teškom mukom govorio. Molili su Isusa da položi svoju ruku na njega. 33 Isus ga je poveo sa sobom malo dalje od naroda, da bi bio nasamo sa njim. Zatim je stavio svoje prste u njegove uši, pljunuo, i dotakao njegov jezik. 34 Onda je pogledao na nebo, uzdahnuo i rekao čoveku: „Efata!", što znači: „Otvori se!" 35 Čoveku se tada vrati sluh, razveza mu se jezik i on poče pravilno govoriti.

36 Potom je Isus zabranio narodu da razglašava ovo. Međutim, što im je on više branio, to su oni više razglašavali ovaj događaj. 37 Ljudi su bili začuđeni preko svake mere. Govorili su: „Sve što je uradio bilo je dobro: on čini da gluvi čuju i nemi da govore."

Isceljenje slepog Vartimeja

46 Došli su u Jerihon. Kad su Isus i njegovi učenici izlazili iz Jerihona, pratilo ih je veliko mnoštvo. Tu kraj puta je sedeo i prosio jedan slepi čovek po imenu Vartimej, sin nekog Timeja. 47 Kad je čuo da prolazi Isus iz Nazareta, počeo je da viče: „Isuse, Sine Davidov, smiluj mi se!"

48 Mnogi su ga opominjali da prestane, ali je on još glasnije zapomagao: „Sine Davidov, smiluj mi se!"

49 Isus se zaustavi i reče: „Pozovite ga ovamo!"

Pozvali su slepog čoveka bodreći ga: „Hrabro, ustani! On te zove!" 50 On zbaci ogrtač sa sebe pa skoči na noge i stupi pred Isusa.

51 Isus ga upita: „Šta hoćeš da ti učinim?"

Slepi čovek odgovori: „Učitelju, hoću da progledam."

52 „Idi! – reče mu Isus. Tvoja vera te je iscelila." Čovek je istog časa progledao i krenuo putem za Isusom.

Isus vraća vid slepom prosjaku

35 Kad je Isus došao nadomak Jerihona, neki slepac je sedeo kraj puta i prosio. 36 Čuvši da mnogo naroda prolazi tuda, upita o čemu se radi. 37 Rekli su mu da to prolazi Isus iz Nazareta.

38 On tada povika: „Isuse, Sine Davidov, smiluj mi se!"

39 Oni što su išli napred korili su ga i ućutkivali. Ali on je još jače vikao: „Sine Davidov, smiluj mi se!"

40 Isus se zaustavi i zapovedi da ga dovedu k njemu. Kad je slepac došao pred njega, Isus ga upita: 41 „Šta hoćeš da ti učinim?"

On odgovori: „Gospode, hoću da progledam."

42 Tada Isus reče: „Progledaj! Tvoja vera te je ozdravila." 43 On progleda istog trena. Onda je pošao za Isusom slaveći Boga. Videvši ovo, sav je narod slavio Boga.

Isceljenje slepog od rođenja

1 Kada je izašao iz hrama video je čoveka slepog od rođenja. 2 Njegovi učenici ga upitaše: „Učitelju, zašto se ovaj čovek rodio slep? Da li je zgrešio on ili njegovi roditelji?"

3 Isus odgovori: „Nije on slep zato što je zgrešio on ili njegovi roditelji, već da bi Bog na njemu pokazao delovanje svoje sile. 4 Dok je dan, treba da činimo delo onoga koji me je poslao. Jer dolazi noć kada niko neće moći da radi. 5 Dok sam na svetu, ja sam svetlost svetu."

6 Rekavši ovo, pljunuo je na zemlju i od pljuvačke načinio blato, pa je tim blatom namazao čovekove oči. 7 Onda mu je rekao: „Idi i umij se u Siloamskoj banji!" (Siloam u prevodu znači „poslan".) Čovek ode, umi se i vrati se sa zdravim vidom.

2 Uto mu pristupi neki gubavac, pade pred njim i reče mu: „Gospode, ako hoćeš, možeš da me očistiš." 3 Isus ispruži ruku i dotaknu ga, rekavši: „Da, hoću, budi čist!" Čovek je istog trenutka bio isceljen od gube. 4 Isus mu reče: „Gledaj da nikom ne govoriš o ovome, nego idi i pokaži se svešteniku i prinesi žrtvu koju je Mojsije propisao, da se pred njima potvrdi da si zdrav."

2 Tamo su mu doveli jednog oduzetog čoveka koji je ležao na nosilima. Isus, videvši njihovu veru, reče oduzetome: „Hrabro, sinko, opraštaju ti se tvoji gresi!"

3 A neki znalci Svetog pisma rekoše u sebi: „Ovaj vređa Boga."

4 Pronikavši njihove misli, Isus reče: „Zašto imate tako zle misli u svome srcu? 5 Šta je lakše reći: ’Tvoji gresi su oprošteni’, ili: ’Ustani i hodaj?’ 6 Ali da znate: Sin Čovečiji ima vlast da oprašta grehe na zemlji." Onda reče oduzetome: „Ustani, uzmi svoja nosila i idi svojoj kući!" 7 Oduzeti ustane i ode svojoj kući.

10 Tamo se našao neki čovek sa usahlom rukom. Fariseji su upitali Isusa: „Da li je dopušteno lečiti u subotu?" To su ga pitali, nameravajući da ga optuže.

11 Isus im odgovori: „Ima li takvog među vama, koji ne bi svoju jedinu ovcu prihvatio i izvadio ako bi ova u subotu upala u jamu? 12 A koliko je samo čovek vredniji od ovce! Prema tome, dozvoljeno je da se subotom čini dobro."

13 Onda reče čoveku sa usahlom rukom: „Ispruži svoju ruku!" Čovek ispruži ruku i ona postade zdrava kao i druga ruka.

30 Simonova tašta je ležala sva u groznici. Čim su stigli, rekli su Isusu za nju. 31 Isus joj priđe, uze je za ruku i pridiže. Groznica je prestala, te je ona počela da ih poslužuje.

Isus isceljuje gubavca

40 Jednom prilikom, prišao mu je neki gubavac i kleknuo pred njim moleći ga: „Ako hoćeš, možeš da me očistiš."

41 Isus se sažali nad čovekom, ispruži ruku, dotaknu ga i reče mu: „Hoću, budi čist!" 42 Guba je istog trena nestala sa njega i čovek je bio čist od gube.

3 Uto dođu četvorica ljudi noseći jednog oduzetog čoveka. 4 Pošto zbog mnoštva nisu mogli da ga donesu pred Isusa, napravili su otvor na krovu iznad mesta gde je bio Isus, kroz koji su spustili nosila na kojima je ležao oduzeti. 5 Isus, videvši njihovu veru, reče oduzetome: „Sinko, opraštaju ti se gresi!"

6 Tu su sedeli i neki od znalaca Svetog pisma i razmišljali u sebi: 7 „Šta to ovaj priča? On vređa Boga! Ko može opraštati grehe osim samoga Boga?"

8 Isus je svojim duhom odmah prozreo njihovo umovanje, pa ih je upitao: „Zašto ovako razmišljate u srcu? 9 Šta je lakše reći oduzetome: ’Tvoji gresi su oprošteni’ ili: ’Ustani, uzmi svoja nosila i hodaj?’ 10 Ali, da znate: Sin Čovečiji ima vlast da oprašta grehe na zemlji." Onda reče oduzetome: 11 „Tebi kažem: ustani, uzmi svoja nosila i idi svojoj kući!" 12 Oduzeti se istog trenutka podiže i na očigled sveg naroda uze svoja nosila i ode. Zadivljeni time, ljudi su slavili Boga i govorili: „Ovo još nikada nismo videli!"

Isus leči u subotu

1 Isus je ponovo došao u sinagogu. Tu je bio i neki čovek sa usahlom rukom. 2 Bilo je tu i onih koji su pažljivo motrili na Isusa, da bi ga optužili ukoliko bi izlečio čoveka u subotu. 3 Isus reče čoveku sa usahlom rukom: „Stani ovde u sredinu!"

4 Onda je upitao narod: „Da li je subotom dozvoljeno činiti dobro ili zlo? Spasiti nekome život ili ga oduzeti?" Niko nije rekao ni reč. 5 Isus ih pogleda s ljutnjom, ožalošćen zbog okorelosti njihovih srca. Onda reče čoveku: „Ispruži svoju ruku!" Čovek ispruži ruku i ruka mu ponovo postade zdrava.

Isus leči gubavca

12 Jednom, dok je Isus bio u nekom gradu, došao je jedan čovek sav u gubi. Kad je video Isusa, pao je pred njim ničice i zamolio ga: „Gospode, ako hoćeš, možeš da me očistiš."

13 Isus ispruži ruku i dotače ga, rekavši: „Hoću, budi čist!" Guba sa njega nestade istog trenutka.

18 Uto neki ljudi na nosilima doneše jednog oduzetog čoveka. Hteli su da ga unesu i polože pred Isusa, 19 ali to nisu mogli zbog mnoštva. Međutim, oni se popnu na krov, uklone crepove, pa ga sa posteljom spuste nasred sobe, pravo pred njega.

20 Isus, videvši njihovu veru, reče: „Prijatelju, opraštaju ti se tvoji gresi!" 21 Znalci Svetog pisma i fariseji počeše da umuju u sebi, govoreći: „Ko je ovaj bogohulnik? Ko može da oprašta grehe osim samog Boga?"

22 Isus je znao o čemu oni umuju, pa im je rekao: „Zašto ovako razmišljate u srcu? 23 Šta je lakše reći: ’Tvoji gresi su oprošteni’, ili: ’Ustani i hodaj?’ 24 Ali da znate: Sin Čovečiji ima vlast da na zemlji oprašta grehe." Onda reče oduzetome: „Tebi kažem: ustani, uzmi svoja nosila i idi svojoj kući!" 25 Čovek odmah ustade sa svoje postelje i ode kući slaveći Boga.

Isus isceljuje u subotu

6 Jedne subote je ušao u sinagogu i poučavao. Tamo je bio neki čovek kome je usahla desna ruka. 7 A znalci Svetog pisma i fariseji su motrili na njega hoće li lečiti u subotu, da bi našli razlog da ga optuže. 8 No, kako je znao šta oni misle, rekao je čoveku s usahlom rukom: „Ustani i stani na sredinu!" Čovek ustane i stane.

9 Isus ih onda upita: „Pitam vas: da li je subotom dozvoljeno činiti dobro ili zlo? Spasiti život ili ga uništiti?"

10 Pogledavši ih sve naokolo, reče čoveku: „Ispruži svoju ruku!" On učini tako i ruka mu ponovo postade zdrava.

Isus isceljuje kapetanovog slugu

1 Kad je završio svoje besede pred narodom, ode u Kafarnaum. 2 Tamo je jedan rimski kapetan imao nekog slugu koga je veoma cenio. Taj sluga je bio bolestan i na umoru. 3 Kada je čuo za Isusa, poslao je k njemu judejske starešine da ga zamole da dođe i isceli njegovog slugu. 4 Kad su oni došli k njemu, usrdno su ga molili: „On zaslužuje da mu to učiniš, 5 jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu."

6 Isus pođe sa njima. Kada je već bio nadomak kuće, kapetan posla prijatelje sa porukom: „Gospode, ne trudi se, jer nisam dostojan da dođeš pod moj krov. 7 Zato nisam smatrao sebe dostojnim da dođem pred tebe. Ali, ti samo reci reč, pa će ozdraviti moj sluga. 8 Ja, naime, imam vojnike koji su mi potčinjeni, pa kad kažem jednom: ’Idi tamo!’, on ode; i drugome: ’Dođi!’, on dođe. I sluzi kad kažem: ’Uradi ovo!’, on uradi."

9 Kad je Isus čuo ovo, zadivio se, pa se okrenuo prema narodu koji je išao za njim, i rekao: „Kažem vam da ni među Izrailjcima nisam našao ovakvu veru!" 10 Kad su se izaslanici vratili kući, našli su slugu zdravog.

11 Tamo se našla i neka žena koju je nečisti duh, uzročnik bolesti, osamnaest godina držao zgrbljenu, te nije mogla da se ispravi. 12 Videvši je, Isus je pozva k sebi, i reče joj: „Ženo, oslobađam te tvoje bolesti!" 13 Isus položi svoje ruke na nju i žena se odmah ispravi i poče da slavi Boga.

Isus isceljuje bolesnika u subotu

1 Jedne subote je Isus došao u kuću jednog od vodećih fariseja na obed. Okupljeni su pažljivo motrili na njega. 2 Uto neki čovek koji je patio od vodene bolesti stade pred Isusa. 3 Isus upita znalce Svetog pisma i fariseje: „Da li je dopušteno lečiti subotom ili ne?" 4 Oni su ćutali. Isus prihvati čoveka, isceli ga i pusti ga da ide.

Isus isceljuje deset gubavaca

11 Putujući prema Jerusalimu, Isus je prolazio granicom Samarije i Galileje. 12 Dok je ulazio u jedno selo, pošlo mu je u susret deset gubavih ljudi. Stali su podalje 13 i povikali: „Isuse! Učitelju! Smiluj se na nas!"

14 Kada ih Isus vide, reče im: „Idite i pokažite se sveštenicima!" Bili su izlečeni još dok su išli.

15 Jedan od njih, kada je primetio da je izlečen, vratio se slaveći Boga iz sveg glasa. 16 Pao je ničice pred Isusove noge zahvaljujući mu. Taj čovek je bio Samarjanin.

17 Isus reče: „Bilo je deset isceljenih; gde su ostala devetorica? 18 Zar se niko od njih nije vratio da zahvali Bogu, osim ovoga stranca?" 19 Isus mu reče: „Ustani i idi; tvoja vera te je ozdravila."

Isceljenje u banji Vitezdi

1 Nakon ovoga, Isus ode gore u Jerusalim na jedan judejski praznik. 2 U Jerusalimu, kod Ovčijih vrata, nalazila se banja koja se na jevrejskom zvala „Vitezda". Imala je pet tremova. 3 Tu je ležalo mnogo bolesnih: slepih, hromih, i oduzetih. Čekali su da se voda zatalasa, 4 jer je anđeo silazio u određeno vreme talasajući vodu. Prvi koji bi ušao kad se voda zatalasa, ozdravljao bi, ma od kakve bolesti da je bolovao. 5 Tamo je bio jedan čovek koji je trideset osam godina patio od svoje bolesti. 6 Isus ga je video da leži tamo, te znajući da je već dugo bolestan, upita ga: „Hoćeš li da ozdraviš?"

7 Bolesnik mu odgovori: „Gospode, nemam nikoga ko bi me spustio u banju kad se voda zatalasa. Dok ja dođem do tamo, drugi pre mene siđe."

8 Isus mu reče: „Ustani, uzmi svoja nosila i hodaj!" 9 Čovek odmah ustane, podigne svoja nosila i počne da hoda.

Taj dan je bio subota.

46 Isus je ponovo došao u Kanu u Galileji, gde je pretvorio vodu u vino. Tamo je bio neki carski činovnik koji je imao bolesnog sina u Kafarnaumu. 47 Kada je čuo da je Isus došao iz Judeje u Galileju, ode k njemu i zamoli ga da dođe i isceli njegovog sina, jer je bio na umoru.

48 Isus mu reče: „Ako ne vidite znake i čuda, vi nećete da verujete!"

49 Činovnik mu reče: „Gospode, siđi, dok nije umrlo moje dete!"

50 Isus mu reče. „Vrati se, tvoj sin živi."

Čovek poveruje reči koju mu je Isus rekao i ode. 51 Dok se vraćao, pohrle mu u susret njegove sluge i jave mu da mu je dete živo. 52 Činovnik se onda raspitivao za čas kada je detetu krenulo na bolje. Rekli su mu da je groznica prestala juče oko jedan sat popodne.*

53 Otac je tada shvatio da se to dogodilo onog časa kada je Isus rekao: „Tvoj sin živi." Tada je poverovao on i svi njegovi ukućani.

54 Ovo je bio drugi znak koji je Isus učinio, nakon što je iz Judeje došao u Galileju.

20 Uto, neka žena koja je dvanaest godina patila od krvarenja, priđe mu s leđa i dotače rub njegove odeće. 21 Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću."

22 Isus se okrete i ugledavši je, reče: „Hrabro, ćerko, tvoja te je vera iscelila." Žena je tog časa bila izlečena.

25 Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od izliva krvi. 26 Ona je mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala. Ipak, ništa joj nije pomoglo. U stvari, bivalo joj je sve gore. 27 Kada je čula za Isusa, prišla mu je s leđa i dotakla njegovu odeću. 28 Govorila je u sebi: „Ako dotaknem samo njegovu odeću, ozdraviću." 29 Istog časa je krvarenje prestalo, i ona je osetila u telu da se rešila svoje muke.

43 Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od krvarenja. Ona je sav svoj imetak potrošila na lekare, ali nijedan nije mogao da je izleči. 44 Ona mu priđe s leđa i dotače rub njegove odeće. Krvarenje odmah prestade.

45 Isus upita: „Ko me je dotakao?"

Kako su svi poricali, Petar odgovori: „Učitelju, to se narod oko tebe gura!"

46 Ali Isus reče: „Neko me je dotakao, jer sam osetio da je sila izašla iz mene."

47 Videvši da nije ostala neprimećena, žena istupi drhteći, te pade ničice pred njega, i reče pred svim narodom zašto ga je dotakla i kako je odmah ozdravila. 48 Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom."

Vaskrsenje Jairove ćerke i izlečenje bolesne žene

18 Dok im je Isus to govorio, pristupi mu neki starešina, pade pred njim ničice i reče: „Moja ćerka je upravo umrla. No, ti dođi, stavi svoju ruku na nju i ona će oživeti." 19 Isus ustade te pođe za njim zajedno sa svojim učenicima.

23 Kada je Isus došao u kuću onog starešine, ugledao je pogrebne svirače i ljude kako nariču. 24 Rekao im je: „Sklonite se! Devojka nije umrla, nego spava." A oni su mu se podsmevali. 25 Kada je narod bio isteran, Isus uđe unutra, uze devojku za ruku i ona ustade živa.

22 priđe mu čovek po imenu Jair, starešina tamošnje sinagoge, i pade pred njegove noge. 23 Saletao ga je molbama: „Moja ćerka je na samrti. Dođi i položi ruke na nju, da bi ozdravila i živela." 24 Isus pođe za njim.

Mnogo naroda je išlo za njim gurajući ga.

38 Zatim su došli u kuću starešine Jaira. Isus je video pometnju i čuo plač i naricanje. 39 On uđe u kuću i upita okupljene: „Zašto ste uznemireni? Zašto plačete? Dete nije umrlo, nego spava." 40 Oni su mu se, pak, podsmevali.

Isus je zatim udaljio prisutne, pa je poveo sa sobom oca i majku deteta i svoje pratioce, i ušao tamo gde je bilo dete. 41 Onda ju je uzeo za ruku i rekao joj: „Talita, kum!" (što u prevodu znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!") 42 Ona je istog trenutka ustala i počela da hoda (bilo joj je dvanaest godina). Prisutni su bili veoma začuđeni i zapanjeni.

31 Isus nastavi: „S kim ću uporediti ljude ovog naraštaja? Kome li su slični? 32 Oni su slični deci koja sede na trgu i dovikuju jedna drugoj:

’Svirali smo vam,

a vi niste igrali,

jadikovali smo,

a vi niste plakali!’

33 Došao je, naime, Jovan Krstitelj, koji posti i ne pije vino, a vi kažete: ’Opsednut je zlim duhom.’ 34 Došao je Sin Čovečiji, koji jede i pije, a vi kažete: ’Gledaj izjelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!’ 35 Ipak, mudrost dokazuju svi oni koji je prihvataju."*

Isus u kući Simona fariseja

36 Jednom prilikom neki farisej zamoli Isusa da obeduje sa njim. Isus je došao u kuću i zauzeo mesto za stolom. 37 A neka žena, poznata u gradu po svojoj grešnosti, sazna da je Isus u farisejevoj kući. Ona donese posudu od alabastra s mirisnim uljem,

41 Dođe i neki čovek koji se zvao Jair, starešina sinagoge. On kleknu pred Isusa i zamoli ga da dođe u njegov dom. 42 On je, naime, imao ćerku jedinicu od dvanaest godina, koja je bila na samrti.

Dok je Isus išao, narod se gurao oko njega.

49 Dok je on još govorio, neko dođe iz kuće Jaira, starešine sinagoge, i reče Jairu: „Tvoja ćerka je umrla, ne muči više učitelja."

50 Isus je to čuo, pa je rekao Jairu: „Ne boj se, samo veruj, i biće isceljena." 51 Kada je došao u kuću, nikome nije dozvolio da uđe unutra s njim, osim Petra, Jovana, Jakova i devojčicinih roditelja. 52 Svi su plakali i naricali za njom. Isus reče: „Ne plačite, nije umrla, nego spava."

53 Svi su mu se smejali, jer su znali da je umrla. 54 Isus uze njenu ruku i povika: „Devojčice, ustani!" 55 Njen duh se vrati, te ona odmah ustade, a Isus zapovedi da joj daju nešto da jede. 56 Njeni roditelji su bili zapanjeni, ali im Isus zapovedi da nikom ne govore šta se dogodilo.

Lazareva smrt

1 Jednom se Lazar iz mesta Vitanija razboleo. U tom mestu su živele i njegove sestre, Marija i Marta. 2 Marija je bila ona žena koja je izlila mirisno ulje na Gospodove noge i obrisala ih svojom kosom. Lazar, koji je oboleo, bio je njen brat. 3 One su Isusu poslale poruku: „Gospode, bolestan je onaj koga ti voliš."

4 Čuvši ovo, Isus je rekao: „Ova se bolest neće završiti smrću. To je radi Božije slave, da se kroz nju proslavi Sin Božiji." 5 Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara. 6 Ipak, kada je čuo da je Lazar bolestan, ostao je u tom mestu još dva dana.

7 Onda je rekao svojim učenicima: „Hajdemo opet u Judeju!"

8 Učenici rekoše: „Učitelju, još nedavno su Jevreji hteli da te kamenuju, a ti opet hoćeš da ideš onamo?"

9 Isus odgovori: „Nema li dan dvanaest časova? Ko hoda danju, taj se ne spotiče, jer vidi svetlost koja obasjava svet. 10 Ko hoda noću, taj se spotiče, jer nema svetlosti u njemu."

11 Rekavši ovo, Isus je dodao: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali ja ću otići da ga probudim."

12 Učenici rekoše na to: „Gospode, ako je zaspao, oporaviće se." 13 U stvari, Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni su mislili da on govori o običnom snu.

14 Onda im je Isus otvoreno rekao: „Lazar je umro,

Isus stišava buru

23 Kada se Isus ukrcao na brodić, za njim su pošli i njegovi učenici. 24 Iznenada, podigla se velika bura na jezeru, tako da su talasi preplavljivali brodić. A Isus je spavao. 25 Učenici su mu pristupili i probudili ga govoreći: „Gospode, spasi nas, propadamo!" 26 A Isus im reče: „Zašto ste se uplašili, maloverni?" Onda ustade, te zapovedi vetrovima i jezeru da se smire, i nastade velika tišina.

27 Ljudi su začuđeni govorili: „Ko je ovaj da mu se i vetrovi i jezero pokoravaju?"

15 Kada je palo veče, pristupiše mu njegovi učenici i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod neka ode do okolnih sela da kupi sebi nešto za jelo." 16 A Isus im reče: „Ne treba da idu. Dajte im vi da jedu." 17 Oni mu rekoše: „Mi nemamo ovde ništa drugo osim pet hlebova i dve ribe." 18 On im reče: „Donesite mi ih ovamo." 19 I pošto je naredio narodu da poseda po travi, uzeo je onih pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima, a učenici narodu. 20 Svi su jeli i nasitili se. A učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalih komada. 21 Onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada muškaraca, ne računajući žene i decu.

25 Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru.

Isus hrani četiri hiljade ljudi

32 Isus pozva k sebi svoje učenike, i reče im: „Žao mi je ovog naroda, jer, evo, ima već tri dana od kako su sa mnom, a nemaju šta da jedu. Ja, pak, neću da ih otpremim gladne, da ne malakšu na putu." 33 A učenici mu odgovore: „Odakle nam u ovoj pustari toliko hleba da se nahrani ovoliko mnoštvo?" 34 Isus ih upita: „Koliko hlebova imate?" Oni mu rekoše: „Sedam hlebova i nešto ribica." 35 Tada je Isus zapovedio narodu da poseda po zemlji. 36 Onda je uzeo sedam hlebova i one ribice, zahvalio Bogu, te razlomio hlebove i dodavao ih učenicima, a učenici narodu. 37 Svi su jeli i nasitili se i još su pokupili sedam punih kotarica preostalih komada. 38 A onih koji su jeli bilo je četiri hiljade muškaraca, ne računajući žene i decu.

O davanju hramskog poreza

24 Kada su došli u Kafarnaum, pristupe Petru ubirači hramskog poreza koji je iznosio dve drahme, pa ga upitaju: „Zar vaš učitelj ne plaća dve drahme?" 25 Petar odgovori: „Plaća." A kad je ušao u kuću, Isus ga pretekne: „Šta misliš, Simone? Od koga carevi ubiru namet ili porez? Od svojih sinova, ili od tuđih?"

26 „Od tuđih" – odgovori Petar. Isus mu onda reče: „Dakle, sinovi su izuzeti. 27 Ipak, da ih ne bismo zbunjivali, idi do mora, baci udicu i uzmi prvu ribu koja se upeca, pa joj otvori usta. Tu ćeš naći novčić od četiri drahme. Uzećeš ga i dati im za mene i za sebe."

Neplodna smokva

18 Ujutro, dok se vraćao u grad, Isus je ogladneo. 19 Video je jednu smokvu kraj puta pa je došao do nje, a kako ništa nije našao na njoj osim lišća, reče: „Nikada više da ne bude ploda na tebi!" I smokva se odmah osuši. 20 Kada su to učenici videli, začudili su se i rekli: „Kako se smokva odmah osušila?"

21 Isus im odgovori: „Zaista vam kažem, ako imate vere i ne posumnjate, činićete ovo ne samo sa smokvom, nego ako i ovoj gori kažete: ’Digni se i baci se u more!’, to će se i dogoditi. 22 Ako verujete, primićete što god zatražite u molitvi."

37 Međutim, podiže se velika bura, tako da su talasi plavili lađicu, te je bila skoro pod vodom. 38 A Isus je spavao na krmi, na uzglavlju. Oni ga probudiše govoreći: „Učitelju, zar ne mariš što propadamo?!"

39 Isus ustade i zapreti vetru: „Prestani!" Onda reče talasima: „Umirite se!" Vetar prestade i nasta velika tišina.

40 Onda im Isus reče: „Zašto ste se uplašili? Zar nemate vere?"

41 Obuzeti silnim strahom, učenici su počeli da pitaju jedni druge: „Pa ko je, onda, ovaj da mu se i vetar i jezero pokoravaju?"

35 Kako je već bilo dosta kasno, učenici dođoše k Isusu i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. 36 Zato raspusti narod, neka odu do obližnjih imanja i sela da kupe sebi nešto za jelo."

37 „Dajte im vi da jedu" – reče im Isus.

„Hoćeš li da kupimo hleba za dve stotine srebrnjaka i damo im da jedu?" – upitaše ga. 38 Isus im reče: „Koliko hlebova imate? Idite i pogledajte."

Kada su saznali, rekli su: „Pet hlebova i dve ribe."

39 Isus im je onda naredio da posade narod u grupe po zelenoj travi. 40 Narod je posedao u grupama od stotinu i od pedeset ljudi. 41 Isus je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima da ih podele narodu. Tako je svima podelio i dve ribe. 42 Svi su jeli i nasitili se. 43 Učenici su, pak, pokupili dvanaest punih kotarica preostalih komada hleba i ribe. 44 Bilo je pet hiljada muškaraca koji su jeli hlebove.

48 Video je da se njegovi učenici muče veslajući, jer im je duvao protivan vetar. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Hteo je da ih mimoiđe. 49 Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su pomislili da je utvara, pa su počeli da viču. 50 Svi su se prepali kada su ga ugledali. Isus im se odmah obratio i rekao im: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!"

51 Onda se popeo k njima u brodić, i vetar se umirio. Učenici su bili potpuno smeteni,

Isus hrani preko četiri hiljade ljudi

1 Tih dana ponovo se okupilo veliko mnoštvo ljudi. Kako narod nije imao šta da jede, Isus pozva k sebi svoje učenike, i reče im: 2 „Žao mi je ovog naroda, jer, evo, ima već tri dana od kako su sa mnom, a nemaju šta da jedu. 3 Ako ih pošaljem gladne kući, malaksaće uz put, jer neki od njih su došli izdaleka."

4 Učenici mu rekoše: „Može li neko u ovoj pustinji da nađe dovoljno hrane za sav ovaj narod?"

5 Isus ih upita: „Koliko hlebova imate?"

Oni mu rekoše: „Sedam."

6 Isus tada zapovedi narodu da poseda po zemlji. Zatim je uzeo sedam hlebova i zahvalio Bogu. Onda je razlomio hlebove i dodavao ih svojim učenicima, a oni su ih delili narodu. 7 A imali su i nešto riba. Onda je izrekao blagoslov i rekao učenicima da ih podele. 8 Narod je jeo i nasitio se, a učenici su pokupili sedam kotarica preostalih komada. 9 Bilo je tu oko četiri hiljade muškaraca. Onda ih je otpremio.

Isus proklinje smokvu

12 Sledećeg dana, kada su odlazili iz Vitanije, Isus je ogladneo. 13 Izdaleka je spazio jednu lisnatu smokvu, pa je došao do nje ne bi li pronašao neki plod na njoj. Ali kada je prišao, nije našao ništa osim lišća, jer još nije bilo vreme kada smokve rađaju. 14 Isus reče smokvi: „Neka niko više ne jede od tvoga ploda za sva vremena!" Njegovi učenici su to slušali.

Pouka o smokvi

20 Kad su sledećeg jutra prolazili pored one smokve, opazili su da se ona iz korena sasušila. 21 Petar se tada prisetio i rekao: „Vidi, učitelju, osušila se ona smokva koju si prokleo."

22 Isus im odgovori: „Pouzdajte se u Boga! 23 Zaista vam kažem, ko god kaže ovoj gori: ’Digni se i baci se u more!’ i ne posumnja u srcu, nego veruje da će se to što je rekao zaista dogoditi – tako će i biti. 24 Zbog toga vam kažem: sve što u molitvi zatražite, verujte da ste primili, i dobićete. 25 A kad stojite i molite se, praštajte ako šta imate protiv koga, da bi i Otac vaš koji je na nebesima oprostio vama vaše prestupe.

Isus poziva prve učenike

1 Jednom je Isus stajao kraj Genisaretskog jezera. Narod se oko njega gurao da čuje reč Božiju. 2 Tada je Isus spazio dve lađice koje su stajale uz obalu. Ribari nisu bili u njima, nego su ispirali mreže. 3 Ušao je u jednu od njih koja je pripadala Simonu i zamolio ga da otisne malo lađicu od obale. Onda je seo u lađicu i poučavao narod.

4 Kad je prestao da govori, rekao je Simonu: „Otisni se na pučinu, pa tamo bacite mreže za lov."

5 Simon mu odgovori: „Učitelju, celu noć smo se trudili i ništa nismo ulovili. Ali kad ti kažeš, baciću mreže."

6 Kada su to učinili, izvukli su toliko riba, da su mreže počele da se cepaju. 7 Još su mahnuli i drugovima u drugoj lađici da dođu i pomognu im. Napunili su obe lađice toliko da umalo ne potonuše.

8 Kad to vide Simon Petar, pade na kolena pred Isusom i reče: „Gospode, idi od mene jer sam grešan čovek!" 9 Strah je, naime, obuzeo i njega i one koji su bili sa njim, zbog količine riba koje uloviše. 10 Isto je bilo i sa Zavedejevim sinovima, Jakovom i Jovanom, Simonovim drugovima.

Isus reče Simonu: „Ne plaši se! Od sada ćeš loviti ljude." 11 Kad su izvukli čamce na obalu, ostavili su sve i krenuli za njim.

Isus smiruje buru

22 Jednog dana je Isus ušao u brodić sa svojim učenicima i rekao im: „Hajdemo na drugu stranu jezera!" Oni odu. 23 Dok su plovili, Isus zaspa. Podiže se bura na jezeru, tako da se čamac punio vodom, te su bili u opasnosti.