Milagres de Jesus

Исцељење двојице слепих

27 Кад је Исус одлазио оданде, крену за њим два слепца. Викали су и говорили: „Сине Давидов, смилуј се на нас!" 28 Кад је ушао у кућу, слепци му приступе. Исус их упита: „Верујете ли да вас могу исцелити?"

„Да, Господе!" – одговорише они.

29 Онда је Исус дотакао њихове очи и рекао: „Нека вам буде по вашој вери." 30 Тог часа су прогледали, а Исус им строго напомену: „Гледајте да нико не дозна за ово!" 31 А они, изашавши из куће, пронеше глас о њему по целом оном крају.

Два јерихонска слепца

29 Кад су излазили из Јерихона, пође за њим силан народ. 30 Уто, два слепца која су седела крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!"

31 Народ их је ућуткивао, али они још јаче повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!" 32 Исус стаде, позва их и рече: „Шта желите да вам учиним?"

33 Они му рекоше: „Господе, дај да прогледамо!" 34 Исус се сажали на њих, дотаче њихове очи и они одмах прогледаше. Потом су кренули за њим.

Исцељење слепог човека у Витсаиди

22 Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. 23 Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?"

24 Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће." 25 Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. 26 Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!"

Исцељење глувонемог човека

31 Исус је затим напустио тирску област и преко Сидона дошао до Галилејског језера у област Декапоља. 32 Тамо су му неки људи довели једног глувог човека који је с тешком муком говорио. Молили су Исуса да положи своју руку на њега. 33 Исус га је повео са собом мало даље од народа, да би био насамо са њим. Затим је ставио своје прсте у његове уши, пљунуо, и дотакао његов језик. 34 Онда је погледао на небо, уздахнуо и рекао човеку: „Ефата!", што значи: „Отвори се!" 35 Човеку се тада врати слух, развеза му се језик и он поче правилно говорити.

36 Потом је Исус забранио народу да разглашава ово. Међутим, што им је он више бранио, то су они више разглашавали овај догађај. 37 Људи су били зачуђени преко сваке мере. Говорили су: „Све што је урадио било је добро: он чини да глуви чују и неми да говоре."

Исцељење слепог Вартимеја

46 Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја. 47 Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!"

48 Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!"

49 Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!"

Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!" 50 Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.

51 Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?"

Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам."

52 „Иди! – рече му Исус. Твоја вера те је исцелила." Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.

Исус враћа вид слепом просјаку

35 Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36 Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37 Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.

38 Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!"

39 Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!"

40 Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41 „Шта хоћеш да ти учиним?"

Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам."

42 Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила." 43 Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.

Исцељење слепог од рођења

1 Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2 Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?"

3 Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4 Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5 Док сам на свету, ја сам светлост свету."

6 Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7 Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!" (Силоам у преводу значи „послан".) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.

2 Уто му приступи неки губавац, паде пред њим и рече му: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш." 3 Исус испружи руку и дотакну га, рекавши: „Да, хоћу, буди чист!" Човек је истог тренутка био исцељен од губе. 4 Исус му рече: „Гледај да ником не говориш о овоме, него иди и покажи се свештенику и принеси жртву коју је Мојсије прописао, да се пред њима потврди да си здрав."

2 Тамо су му довели једног одузетог човека који је лежао на носилима. Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Храбро, синко, опраштају ти се твоји греси!"

3 А неки зналци Светог писма рекоше у себи: „Овај вређа Бога."

4 Проникавши њихове мисли, Исус рече: „Зашто имате тако зле мисли у своме срцу? 5 Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ 6 Али да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи." Онда рече одузетоме: „Устани, узми своја носила и иди својој кући!" 7 Одузети устане и оде својој кући.

10 Тамо се нашао неки човек са усахлом руком. Фарисеји су упитали Исуса: „Да ли је допуштено лечити у суботу?" То су га питали, намеравајући да га оптуже.

11 Исус им одговори: „Има ли таквог међу вама, који не би своју једину овцу прихватио и извадио ако би ова у суботу упала у јаму? 12 А колико је само човек вреднији од овце! Према томе, дозвољено је да се суботом чини добро."

13 Онда рече човеку са усахлом руком: „Испружи своју руку!" Човек испружи руку и она постаде здрава као и друга рука.

30 Симонова ташта је лежала сва у грозници. Чим су стигли, рекли су Исусу за њу. 31 Исус јој приђе, узе је за руку и придиже. Грозница је престала, те је она почела да их послужује.

Исус исцељује губавца

40 Једном приликом, пришао му је неки губавац и клекнуо пред њим молећи га: „Ако хоћеш, можеш да ме очистиш."

41 Исус се сажали над човеком, испружи руку, дотакну га и рече му: „Хоћу, буди чист!" 42 Губа је истог трена нестала са њега и човек је био чист од губе.

3 Уто дођу четворица људи носећи једног одузетог човека. 4 Пошто због мноштва нису могли да га донесу пред Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус, кроз који су спустили носила на којима је лежао одузети. 5 Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!"

6 Ту су седели и неки од зналаца Светог писма и размишљали у себи: 7 „Шта то овај прича? Он вређа Бога! Ко може опраштати грехе осим самога Бога?"

8 Исус је својим духом одмах прозрео њихово умовање, па их је упитао: „Зашто овако размишљате у срцу? 9 Шта је лакше рећи одузетоме: ’Твоји греси су опроштени’ или: ’Устани, узми своја носила и ходај?’ 10 Али, да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи." Онда рече одузетоме: 11 „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!" 12 Одузети се истог тренутка подиже и на очиглед свег народа узе своја носила и оде. Задивљени тиме, људи су славили Бога и говорили: „Ово још никада нисмо видели!"

Исус лечи у суботу

1 Исус је поново дошао у синагогу. Ту је био и неки човек са усахлом руком. 2 Било је ту и оних који су пажљиво мотрили на Исуса, да би га оптужили уколико би излечио човека у суботу. 3 Исус рече човеку са усахлом руком: „Стани овде у средину!"

4 Онда је упитао народ: „Да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити некоме живот или га одузети?" Нико није рекао ни реч. 5 Исус их погледа с љутњом, ожалошћен због окорелости њихових срца. Онда рече човеку: „Испружи своју руку!" Човек испружи руку и рука му поново постаде здрава.

Исус лечи губавца

12 Једном, док је Исус био у неком граду, дошао је један човек сав у губи. Кад је видео Исуса, пао је пред њим ничице и замолио га: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш."

13 Исус испружи руку и дотаче га, рекавши: „Хоћу, буди чист!" Губа са њега нестаде истог тренутка.

18 Уто неки људи на носилима донеше једног одузетог човека. Хтели су да га унесу и положе пред Исуса, 19 али то нису могли због мноштва. Међутим, они се попну на кров, уклоне црепове, па га са постељом спусте насред собе, право пред њега.

20 Исус, видевши њихову веру, рече: „Пријатељу, опраштају ти се твоји греси!" 21 Зналци Светог писма и фарисеји почеше да умују у себи, говорећи: „Ко је овај богохулник? Ко може да опрашта грехе осим самог Бога?"

22 Исус је знао о чему они умују, па им је рекао: „Зашто овако размишљате у срцу? 23 Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ 24 Али да знате: Син Човечији има власт да на земљи опрашта грехе." Онда рече одузетоме: „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!" 25 Човек одмах устаде са своје постеље и оде кући славећи Бога.

Исус исцељује у суботу

6 Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. 7 А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. 8 Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!" Човек устане и стане.

9 Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?"

10 Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!" Он учини тако и рука му поново постаде здрава.

Исус исцељује капетановог слугу

1 Кад је завршио своје беседе пред народом, оде у Кафарнаум. 2 Тамо је један римски капетан имао неког слугу кога је веома ценио. Тај слуга је био болестан и на умору. 3 Када је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и исцели његовог слугу. 4 Кад су они дошли к њему, усрдно су га молили: „Он заслужује да му то учиниш, 5 јер воли наш народ и саградио нам је синагогу."

6 Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров. 7 Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга. 8 Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради."

9 Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!" 10 Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог.

11 Тамо се нашла и нека жена коју је нечисти дух, узрочник болести, осамнаест година држао згрбљену, те није могла да се исправи. 12 Видевши је, Исус је позва к себи, и рече јој: „Жено, ослобађам те твоје болести!" 13 Исус положи своје руке на њу и жена се одмах исправи и поче да слави Бога.

Исус исцељује болесника у суботу

1 Једне суботе је Исус дошао у кућу једног од водећих фарисеја на обед. Окупљени су пажљиво мотрили на њега. 2 Уто неки човек који је патио од водене болести стаде пред Исуса. 3 Исус упита зналце Светог писма и фарисеје: „Да ли је допуштено лечити суботом или не?" 4 Они су ћутали. Исус прихвати човека, исцели га и пусти га да иде.

Исус исцељује десет губаваца

11 Путујући према Јерусалиму, Исус је пролазио границом Самарије и Галилеје. 12 Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље 13 и повикали: „Исусе! Учитељу! Смилуј се на нас!"

14 Када их Исус виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима!" Били су излечени још док су ишли.

15 Један од њих, када је приметио да је излечен, вратио се славећи Бога из свег гласа. 16 Пао је ничице пред Исусове ноге захваљујући му. Тај човек је био Самарјанин.

17 Исус рече: „Било је десет исцељених; где су остала деветорица? 18 Зар се нико од њих није вратио да захвали Богу, осим овога странца?" 19 Исус му рече: „Устани и иди; твоја вера те је оздравила."

Исцељење у бањи Витезди

1 Након овога, Исус оде горе у Јерусалим на један јудејски празник. 2 У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда". Имала је пет тремова. 3 Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, 4 јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. 5 Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. 6 Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?"

7 Болесник му одговори: „Господе, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе."

8 Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!" 9 Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода.

Тај дан је био субота.

46 Исус је поново дошао у Кану у Галилеји, где је претворио воду у вино. Тамо је био неки царски чиновник који је имао болесног сина у Кафарнауму. 47 Када је чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и замоли га да дође и исцели његовог сина, јер је био на умору.

48 Исус му рече: „Ако не видите знаке и чуда, ви нећете да верујете!"

49 Чиновник му рече: „Господе, сиђи, док није умрло моје дете!"

50 Исус му рече. „Врати се, твој син живи."

Човек поверује речи коју му је Исус рекао и оде. 51 Док се враћао, похрле му у сусрет његове слуге и јаве му да му је дете живо. 52 Чиновник се онда распитивао за час када је детету кренуло на боље. Рекли су му да је грозница престала јуче око један сат поподне.*

53 Отац је тада схватио да се то догодило оног часа када је Исус рекао: „Твој син живи." Тада је поверовао он и сви његови укућани.

54 Ово је био други знак који је Исус учинио, након што је из Јудеје дошао у Галилеју.

20 Уто, нека жена која је дванаест година патила од крварења, приђе му с леђа и дотаче руб његове одеће. 21 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу."

22 Исус се окрете и угледавши је, рече: „Храбро, ћерко, твоја те је вера исцелила." Жена је тог часа била излечена.

25 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26 Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27 Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу." 29 Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке.

43 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. 44 Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.

45 Исус упита: „Ко ме је дотакао?"

Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!"

46 Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене."

47 Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром."

Васкрсење Јаирове ћерке и излечење болесне жене

18 Док им је Исус то говорио, приступи му неки старешина, паде пред њим ничице и рече: „Моја ћерка је управо умрла. Но, ти дођи, стави своју руку на њу и она ће оживети." 19 Исус устаде те пође за њим заједно са својим ученицима.

23 Када је Исус дошао у кућу оног старешине, угледао је погребне свираче и људе како наричу. 24 Рекао им је: „Склоните се! Девојка није умрла, него спава." А они су му се подсмевали. 25 Када је народ био истеран, Исус уђе унутра, узе девојку за руку и она устаде жива.

22 приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23 Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела." 24 Исус пође за њим.

Много народа је ишло за њим гурајући га.

38 Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39 Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава." 40 Они су му се, пак, подсмевали.

Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41 Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!" (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!") 42 Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени.

31 Исус настави: „С ким ћу упоредити људе овог нараштаја? Коме ли су слични? 32 Они су слични деци која седе на тргу и довикују једна другој:

’Свирали смо вам,

а ви нисте играли,

јадиковали смо,

а ви нисте плакали!’

33 Дошао је, наиме, Јован Крститељ, који пости и не пије вино, а ви кажете: ’Опседнут је злим духом.’ 34 Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а ви кажете: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ 35 Ипак, мудрост доказују сви они који је прихватају."*

Исус у кући Симона фарисеја

36 Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом. 37 А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем,

41 Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. 42 Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега.

49 Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља."

50 Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена." 51 Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. 52 Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава."

53 Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. 54 Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!" 55 Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. 56 Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.

Лазарева смрт

1 Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2 Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3 Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш."

4 Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији." 5 Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6 Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.

7 Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!"

8 Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?"

9 Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10 Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему."

11 Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим."

12 Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се." 13 У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.

14 Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро,

Исус стишава буру

23 Када се Исус укрцао на бродић, за њим су пошли и његови ученици. 24 Изненада, подигла се велика бура на језеру, тако да су таласи преплављивали бродић. А Исус је спавао. 25 Ученици су му приступили и пробудили га говорећи: „Господе, спаси нас, пропадамо!" 26 А Исус им рече: „Зашто сте се уплашили, маловерни?" Онда устаде, те заповеди ветровима и језеру да се смире, и настаде велика тишина.

27 Људи су зачуђени говорили: „Ко је овај да му се и ветрови и језеро покоравају?"

15 Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело." 16 А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу." 17 Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе." 18 Он им рече: „Донесите ми их овамо." 19 И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20 Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21 Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.

25 Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру.

Исус храни четири хиљаде људи

32 Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу." 33 А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?" 34 Исус их упита: „Колико хлебова имате?" Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица." 35 Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. 36 Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. 37 Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. 38 А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу.

О давању храмског пореза

24 Када су дошли у Кафарнаум, приступе Петру убирачи храмског пореза који је износио две драхме, па га упитају: „Зар ваш учитељ не плаћа две драхме?" 25 Петар одговори: „Плаћа." А кад је ушао у кућу, Исус га претекне: „Шта мислиш, Симоне? Од кога цареви убиру намет или порез? Од својих синова, или од туђих?"

26 „Од туђих" – одговори Петар. Исус му онда рече: „Дакле, синови су изузети. 27 Ипак, да их не бисмо збуњивали, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу која се упеца, па јој отвори уста. Ту ћеш наћи новчић од четири драхме. Узећеш га и дати им за мене и за себе."

Неплодна смоква

18 Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. 19 Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!" И смоква се одмах осуши. 20 Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?"

21 Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. 22 Ако верујете, примићете што год затражите у молитви."

37 Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. 38 А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!"

39 Исус устаде и запрети ветру: „Престани!" Онда рече таласима: „Умирите се!" Ветар престаде и наста велика тишина.

40 Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?"

41 Обузети силним страхом, ученици су почели да питају једни друге: „Па ко је, онда, овај да му се и ветар и језеро покоравају?"

35 Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. 36 Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело."

37 „Дајте им ви да једу" – рече им Исус.

„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?" – упиташе га. 38 Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте."

Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе."

39 Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. 40 Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. 41 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. 42 Сви су јели и наситили се. 43 Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. 44 Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.

48 Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. 49 Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. 50 Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!"

51 Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени,

Исус храни преко четири хиљаде људи

1 Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им: 2 „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. 3 Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека."

4 Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?"

5 Исус их упита: „Колико хлебова имате?"

Они му рекоше: „Седам."

6 Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу. 7 А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе. 8 Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада. 9 Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио.

Исус проклиње смокву

12 Следећег дана, када су одлазили из Витаније, Исус је огладнео. 13 Издалека је спазио једну лиснату смокву, па је дошао до ње не би ли пронашао неки плод на њој. Али када је пришао, није нашао ништа осим лишћа, јер још није било време када смокве рађају. 14 Исус рече смокви: „Нека нико више не једе од твога плода за сва времена!" Његови ученици су то слушали.

Поука о смокви

20 Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. 21 Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео."

22 Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! 23 Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. 24 Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. 25 А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе.

Исус позива прве ученике

1 Једном је Исус стајао крај Генисаретског језера. Народ се око њега гурао да чује реч Божију. 2 Тада је Исус спазио две лађице које су стајале уз обалу. Рибари нису били у њима, него су испирали мреже. 3 Ушао је у једну од њих која је припадала Симону и замолио га да отисне мало лађицу од обале. Онда је сео у лађицу и поучавао народ.

4 Кад је престао да говори, рекао је Симону: „Отисни се на пучину, па тамо баците мреже за лов."

5 Симон му одговори: „Учитељу, целу ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али кад ти кажеш, бацићу мреже."

6 Када су то учинили, извукли су толико риба, да су мреже почеле да се цепају. 7 Још су махнули и друговима у другој лађици да дођу и помогну им. Напунили су обе лађице толико да умало не потонуше.

8 Кад то виде Симон Петар, паде на колена пред Исусом и рече: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек!" 9 Страх је, наиме, обузео и њега и оне који су били са њим, због количине риба које уловише. 10 Исто је било и са Заведејевим синовима, Јаковом и Јованом, Симоновим друговима.

Исус рече Симону: „Не плаши се! Од сада ћеш ловити људе." 11 Кад су извукли чамце на обалу, оставили су све и кренули за њим.

Исус смирује буру

22 Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!" Они оду. 23 Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.