18 Ко је Бог као Ти?

Који прашта безакоње

и пролази преступе остатку од наследства свог,

не држи до века гнев свој,

јер Му је мила милост.

1 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој,

и по великој доброти својој очисти безакоње моје.

2 Опери ме добро од безакоња мог,

и од греха мог очисти ме.

6 Опомени се милосрђа свог, Господе,

и милости своје;

јер су откако је века.

7 Грехова младости моје, и мојих преступа не помињи;

по милости својој помени мене,

ради доброте своје, Господе!

1 Из дубине вичем к Теби, Господе!

2 Господе! Чуј глас мој.

Нека пазе уши Твоје

на глас мољења мог.

11 Господе, немој затворити срца свог од мене;

милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.

6 Да! Доброта и милост Твоја пратиће ме

у све дане живота мог,

и ја ћу наставати у дому Господњем задуго.

13 Како отац жали синове,

тако Господ жали оне који Га се боје.

15 Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа.

15 Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!

4 али Бог, који је богат у милости, за премногу љубав своју, коју има к нама, 5 и нас који бејасмо мртви од грехова оживе с Христом (благодаћу сте спасени),

9 И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.

13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан;

а ко признаје и оставља, добиће милост.

7 Нека безбожник остави свој пут

и неправедник мисли своје;

и нека се врати ка Господу,

и смиловаћу се на њ,

и к Богу нашем,

јер прашта много.

18 А зато чека Господ да се смилује на вас,

и зато ће се узвисити да вас помилује;

јер је Господ праведан Бог;

благо свима који Га чекају.

13 Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.

21 Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута? 22 Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

14 Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.

31 Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.

5 Благо ономе који је милостив и даје у зајам!

Он ће дати тврђу речима својим на суду.

17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама,

и дело руку наших доврши нам,

и дело руку наших доврши.

16 Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.

1 Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.

16 Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

29 јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ,

1 Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовим и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом. 2 Јер цар и кнезови његови и сав збор свећаше у Јерусалиму да славе пасху другог месеца. 3 Јер је не могаше славити у то време, јер не беше доста свештеника посвећених и народ се не беше скупио у Јерусалим. 4 И то би по вољи цару и свему збору. 5 И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом, јер је одавна не беху славили како је написано. 6 И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповести царевој говораху: Синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамовом, Исаковом и Израиљевом, па ће се и Он обратити к остатку који сте остали од руку царева асирских. 7 Не будите као оци ваши и као браћа ваша што грешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите. 8 Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руку Господу и ходите у светињу Његову коју је осветио навек, и служите Господу Богу свом, па ће се одвратити од вас жестина гнева Његовог. 9 Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у оних који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к Њему.

10 А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, подсмеваху им се и ругаху им се. 11 Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим. 12 И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине шта беше заповедио цар и кнезови по речи Господњој.

13 И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пресних хлебова другог месеца, и би сабор веома велик. 14 Тада се подигоше, и оборише олтаре што беху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон. 15 Потом заклаше пасху четрнаестог дана другог месеца; а свештеници и Левити постидевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи. 16 И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијег; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима. 17 И јер их много беше у збору који се не беху освештали; зато Левити клаху пасху за сваког који не беше чист да би их посветили Господу. 18 Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти сваког, 19 ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу. 20 И услиши Господ Језекију, и сачува народ. 21 И тако синови Израиљеви који беху у Јерусалиму празноваше празник пресних хлебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу. 22 И Језекија говори љубазно са свим Левитима који вешти беху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих.

23 И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу. 24 Јер Језекија, цар Јудин, даде збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца; а кнезови дадоше збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца; и освешта се много свештеника. 25 И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што беше дошао од Израиља, и дошљаци што беху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној. 26 И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломуна сина Давидовог цара Израиљевог не би тако у Јерусалиму. 27 Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо.

1 Говоре: Ако ко пусти жену своју,

и она отишавши од њега уда се за другог,

хоће ли се онај вратити к њој?

Не би ли се сасвим оскврнила она земља?

А ти си се курвала с многим милосницима;

али опет врати се к мени, вели Господ.

2 Подигни очи своје к висинама,

и погледај где се ниси курвала;

на путевима си седела чекајући их као Арапин у пустињи,

и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом.

3 Зато се уставише дажди,

и не би позног дажда;

али у тебе беше чело жене курве,

и не хте се стидети.

4 Хоћеш ли одселе викати к мени:

Оче мој, Ти си вођ младости моје?

5 Хоће ли се срдити једнако?

Хоће ли се гневити до века?

Ето, говориш, а чиниш зло колико год можеш.

6 Још ми рече Господ за времена цара Јосије: Јеси ли видео шта учини одметница, Израиљ? Како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се онде. 7 И, пошто учини све то, рекох: Врати се к мени; али се не врати; и то виде неверница, сестра њена, Јуда. 8 И свиде ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књигу распусну; али се не побоја неверница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва. 9 И срамотније курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом. 10 И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ.

11 За то ми рече Господ: Одметница Израиљ оправда се више него неверница Јуда. 12 Иди и вичи ове речи к северу, и реци:

Врати се, одметнице Израиљу,

вели Господ,

и нећу пустити да падне гнев мој на вас,

јер сам милостив,

вели Господ,

нећу се гневити до века.

13 Само познај безакоње своје,

да си се одметнула Господу Богу свом,

те си тумарала к туђима под свако дрво зелено,

и нисте слушали глас мој,

вели Господ.

14 Обратите се, синови одметници,

вели Господ,

јер сам ја муж ваш,

и узећу вас, једног из града и два из породице,

и одвешћу вас у Сион.

15 И даћу вам пастире по срцу свом, који ће вас пасти знањем и разумом. 16 И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: Ковчег завета Господњег; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати. 17 У то ће се време Јерусалим звати престо Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњем у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца свог злог. 18 У то ће време дом Јудин ићи с домом Израиљевим, и доћи ће заједно из земље северне у земљу коју дадох у наследство оцима вашим.

19 Али ја рекох:

Како бих те поставио међу синове

и дао ти земљу жељену,

красно наследство мноштва народа?

И рекох: Ти ћеш ме звати: Оче мој;

и нећеш се одвратити од мене.

20 Доиста као што жена изневери друга свог,

тако изневеристе мене, доме Израиљев,

вели Господ.

21 Глас по високим местима нека се чује,

плач, молбе синова Израиљевих,

јер превратише пут свој,

заборавише Господа Бога свог.

22 Вратите се, синови одметници,

и исцелићу одмете ваше.

Ево, ми идемо к Теби,

јер си Ти Господ Бог наш.

23 Доиста, залуду су хумови, мноштво гора;

доиста, у Господу је Богу нашем спасење Израиљево.

24 Јер та срамота прождре труд отаца наших од детињства нашег, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове. 25 Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу свом грешисмо ми и оци наши од детињства свог до данас, и не слушасмо глас Господа Бога свог.