18 Ko je Bog kao Ti?

Koji prašta bezakonje

i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog,

ne drži do veka gnev svoj,

jer Mu je mila milost.

1 Smiluj se na me, Bože, po milosti svojoj,

i po velikoj dobroti svojoj očisti bezakonje moje.

2 Operi me dobro od bezakonja mog,

i od greha mog očisti me.

6 Opomeni se milosrđa svog, Gospode,

i milosti svoje;

jer su otkako je veka.

7 Grehova mladosti moje, i mojih prestupa ne pominji;

po milosti svojoj pomeni mene,

radi dobrote svoje, Gospode!

1 Iz dubine vičem k Tebi, Gospode!

2 Gospode! Čuj glas moj.

Neka paze uši Tvoje

na glas moljenja mog.

11 Gospode, nemoj zatvoriti srca svog od mene;

milost Tvoja i istina Tvoja jednako neka me čuvaju.

6 Da! Dobrota i milost Tvoja pratiće me

u sve dane života mog,

i ja ću nastavati u domu Gospodnjem zadugo.

13 Kako otac žali sinove,

tako Gospod žali one koji Ga se boje.

15 Ali dar nije tako kao greh; jer kad kroz greh jednog pomreše mnogi, mnogo se veća blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaću jednog čoveka, Isusa Hrista.

15 Šta dakle? Hoćemo li grešiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Bože sačuvaj!

4 ali Bog, koji je bogat u milosti, za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama, 5 i nas koji bejasmo mrtvi od grehova ožive s Hristom (blagodaću ste spaseni),

9 I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova.

13 Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan;

a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.

7 Neka bezbožnik ostavi svoj put

i nepravednik misli svoje;

i neka se vrati ka Gospodu,

i smilovaću se na nj,

i k Bogu našem,

jer prašta mnogo.

18 A zato čeka Gospod da se smiluje na vas,

i zato će se uzvisiti da vas pomiluje;

jer je Gospod pravedan Bog;

blago svima koji Ga čekaju.

13 Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.

21 Tada pristupi k Njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta? 22 Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.

14 Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.

31 Ali radi milosti svoje velike nisi dao da sasvim propadnu niti si ih ostavio, jer si Bog milostiv i žalostiv.

5 Blago onome koji je milostiv i daje u zajam!

On će dati tvrđu rečima svojim na sudu.

17 Neka bude dobra volja Gospoda Boga našeg s nama,

i delo ruku naših dovrši nam,

i delo ruku naših dovrši.

16 Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.

1 Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.

16 Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.

29 jer se vama darova, Hrista radi, ne samo da Ga verujete nego i da stradate za Nj,

1 Potom posla Jezekija k svemu Izrailju i Judi, i napisa knjige sinovima Jefremovim i Manasijinim da dođu u dom Gospodnji u Jerusalim da proslave pashu Gospodu Bogu Izrailjevom. 2 Jer car i knezovi njegovi i sav zbor svećaše u Jerusalimu da slave pashu drugog meseca. 3 Jer je ne mogaše slaviti u to vreme, jer ne beše dosta sveštenika posvećenih i narod se ne beše skupio u Jerusalim. 4 I to bi po volji caru i svemu zboru. 5 I odrediše da oglase po svemu Izrailju od Virsaveje do Dana da dođu u Jerusalim da proslave pashu Gospodu Bogu Izrailjevom, jer je odavna ne behu slavili kako je napisano. 6 I tako otidoše glasnici s knjigama od cara i od knezova po svemu Izrailju i Judi, i po zapovesti carevoj govorahu: Sinovi Izrailjevi, obratite se ka Gospodu Bogu Avramovom, Isakovom i Izrailjevom, pa će se i On obratiti k ostatku koji ste ostali od ruku careva asirskih. 7 Ne budite kao oci vaši i kao braća vaša što grešiše Gospodu Bogu otaca svojih, te ih dade da budu čudo, kako vidite. 8 Ne budite dakle tvrdovrati kao oci vaši, dajte ruku Gospodu i hodite u svetinju Njegovu koju je osvetio navek, i služite Gospodu Bogu svom, pa će se odvratiti od vas žestina gneva Njegovog. 9 Jer ako se obratite ka Gospodu, braća će vaša i sinovi vaši steći milost u onih koji ih zarobiše, te će se vratiti u ovu zemlju; jer je Gospod Bog vaš milostiv i žalostiv, i neće odvratiti lica od vas, ako se obratite k Njemu.

10 A kad ti glasnici iđahu od grada do grada po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj dori do Zavulona, podsmevahu im se i rugahu im se. 11 Ali neki od Asira i od Manasije i od Zavulona pokorivši se dođoše u Jerusalim. 12 I nad Judu dođe ruka Gospodnja, te im dade jedno srce da učine šta beše zapovedio car i knezovi po reči Gospodnjoj.

13 I skupi se u Jerusalim mnoštvo naroda da praznuju praznik presnih hlebova drugog meseca, i bi sabor veoma velik. 14 Tada se podigoše, i oboriše oltare što behu u Jerusalimu, i sve oltare kadione oboriše i baciše u potok Kison. 15 Potom zaklaše pashu četrnaestog dana drugog meseca; a sveštenici i Leviti postidevši se osveštaše se, i unesoše žrtve paljenice u dom Gospodnji. 16 I stadoše svojim redom kako treba po zakonu Mojsija sluge Božijeg; i sveštenici kropiše krvlju primajući iz ruke Levitima. 17 I jer ih mnogo beše u zboru koji se ne behu osveštali; zato Leviti klahu pashu za svakog koji ne beše čist da bi ih posvetili Gospodu. 18 Jer mnoštvo naroda, mnogi od Jefrema i od Manasije i od Isahara i od Zavulona ne očistiše se, nego jedoše pashu ne kako je napisano. Ali se za njih pomoli Jezekija govoreći: Gospod blagi neka očisti svakog, 19 ko je upravio srce svoje da traži Boga Gospoda, Boga otaca svojih, ako i ne bi bio čist prema svetom očišćenju. 20 I usliši Gospod Jezekiju, i sačuva narod. 21 I tako sinovi Izrailjevi koji behu u Jerusalimu praznovaše praznik presnih hlebova sedam dana u velikom veselju, i hvaljahu Gospoda svaki dan Leviti i sveštenici uz oruđa za slavu Gospodnju. 22 I Jezekija govori ljubazno sa svim Levitima koji vešti behu službi Gospodnjoj; i jedoše o prazniku sedam dana prinoseći žrtve zahvalne i slaveći Gospoda Boga otaca svojih.

23 I sav zbor dogovori se da praznuje još sedam dana; i praznovaše još sedam dana u veselju. 24 Jer Jezekija, car Judin, dade zboru hiljadu junaca i sedam hiljada ovaca; a knezovi dadoše zboru hiljadu junaca i deset hiljada ovaca; i osvešta se mnogo sveštenika. 25 I tako se proveseli sav zbor Judin i sveštenici i Leviti, i sav zbor što beše došao od Izrailja, i došljaci što behu došli iz zemlje Izrailjeve i koji življahu u zemlji Judinoj. 26 I bi veselje veliko u Jerusalimu; jer od vremena Solomuna sina Davidovog cara Izrailjevog ne bi tako u Jerusalimu. 27 Potom ustaše sveštenici i Leviti i blagosloviše narod; i uslišen bi glas njihov, i molitva njihova dođe u stan svetinje Gospodnje na nebo.

1 Govore: Ako ko pusti ženu svoju,

i ona otišavši od njega uda se za drugog,

hoće li se onaj vratiti k njoj?

Ne bi li se sasvim oskvrnila ona zemlja?

A ti si se kurvala s mnogim milosnicima;

ali opet vrati se k meni, veli Gospod.

2 Podigni oči svoje k visinama,

i pogledaj gde se nisi kurvala;

na putevima si sedela čekajući ih kao Arapin u pustinji,

i oskvrnila si zemlju kurvarstvom svojim i zloćom svojom.

3 Zato se ustaviše daždi,

i ne bi poznog dažda;

ali u tebe beše čelo žene kurve,

i ne hte se stideti.

4 Hoćeš li odsele vikati k meni:

Oče moj, Ti si vođ mladosti moje?

5 Hoće li se srditi jednako?

Hoće li se gneviti do veka?

Eto, govoriš, a činiš zlo koliko god možeš.

6 Još mi reče Gospod za vremena cara Josije: Jesi li video šta učini odmetnica, Izrailj? Kako odlazi na svako visoko brdo i pod svako zeleno drvo, i kurva se onde. 7 I, pošto učini sve to, rekoh: Vrati se k meni; ali se ne vrati; i to vide nevernica, sestra njena, Juda. 8 I svide mi se za sve to što učini preljubu odmetnica Izrailj da je pustim i dam joj knjigu raspusnu; ali se ne poboja nevernica sestra joj Juda, nego otide, te se i ona prokurva. 9 I sramotnije kurvanjem svojim oskvrni zemlju, jer činjaše preljubu s kamenom i s drvetom. 10 I kod svega toga ne vrati se k meni nevernica sestra joj Juda svim srcem svojim, nego lažno, govori Gospod.

11 Za to mi reče Gospod: Odmetnica Izrailj opravda se više nego nevernica Juda. 12 Idi i viči ove reči k severu, i reci:

Vrati se, odmetnice Izrailju,

veli Gospod,

i neću pustiti da padne gnev moj na vas,

jer sam milostiv,

veli Gospod,

neću se gneviti do veka.

13 Samo poznaj bezakonje svoje,

da si se odmetnula Gospodu Bogu svom,

te si tumarala k tuđima pod svako drvo zeleno,

i niste slušali glas moj,

veli Gospod.

14 Obratite se, sinovi odmetnici,

veli Gospod,

jer sam ja muž vaš,

i uzeću vas, jednog iz grada i dva iz porodice,

i odvešću vas u Sion.

15 I daću vam pastire po srcu svom, koji će vas pasti znanjem i razumom. 16 I kad se umnožite i narodite u zemlji, onda se, veli Gospod, neće više govoriti: Kovčeg zaveta Gospodnjeg; niti će im dolaziti na um niti će ga pominjati, niti će hoditi k njemu, niti će ga više opravljati. 17 U to će se vreme Jerusalim zvati presto Gospodnji, i svi će se narodi sabrati u nj, k imenu Gospodnjem u Jerusalimu, i neće više ići po misli srca svog zlog. 18 U to će vreme dom Judin ići s domom Izrailjevim, i doći će zajedno iz zemlje severne u zemlju koju dadoh u nasledstvo ocima vašim.

19 Ali ja rekoh:

Kako bih te postavio među sinove

i dao ti zemlju željenu,

krasno nasledstvo mnoštva naroda?

I rekoh: Ti ćeš me zvati: Oče moj;

i nećeš se odvratiti od mene.

20 Doista kao što žena izneveri druga svog,

tako izneveriste mene, dome Izrailjev,

veli Gospod.

21 Glas po visokim mestima neka se čuje,

plač, molbe sinova Izrailjevih,

jer prevratiše put svoj,

zaboraviše Gospoda Boga svog.

22 Vratite se, sinovi odmetnici,

i isceliću odmete vaše.

Evo, mi idemo k Tebi,

jer si Ti Gospod Bog naš.

23 Doista, zaludu su humovi, mnoštvo gora;

doista, u Gospodu je Bogu našem spasenje Izrailjevo.

24 Jer ta sramota proždre trud otaca naših od detinjstva našeg, ovce njihove i goveda njihova, sinove njihove i kćeri njihove. 25 Ležimo u sramoti svojoj, i pokriva nas rug naš; jer Gospodu Bogu svom grešismo mi i oci naši od detinjstva svog do danas, i ne slušasmo glas Gospoda Boga svog.