28 Nakon ovoga, Isus je znao da se sve svršilo. A da bi se Pismo sasvim ispunilo, rekao je: „Žedan sam." 29 Tu, u blizini, stajala je posuda puna kiselog vina. Tada su na štap isopa natakli sunđer natopljen kiselim vinom i prineli ga njegovim ustima.

30 Kada je Isus okusio vino, rekao je: „Svršeno je." Glava mu tada klonu i on izdahnu.

23 Kada su vojnici razapeli Isusa, uzeli su njegovu odeću i podelili je među sobom na četiri dela, svakom po deo. Uzeli su i donju haljinu, koja nije bila šivena, nego sva izatkana.

24 Zato su rekli jedan drugom: „Bolje da je ne cepamo, nego da bacamo kocku za nju, pa ko dobije."

To se dogodilo da bi se ispunilo što je napisano u Pismu:

„Moje haljine podeliše među sobom,

kocku baciše za moju odeću."

Vojnici tako i učine.

25 Kod krsta su stajale Isusova majka, sestra njegove majke, Marija Klopina, i Marija Magdalena. 26 Kada je Isus spazio majku i kraj nje učenika koji mu je bio miljenik, rekao je majci: „Ženo, evo ti sina." 27 Zatim je rekao učeniku: „Evo ti majke." Od tog časa ju je učenik uzeo u svoju porodicu.

33 Kada su došli na mesto koje se zove „Lobanja", razapeli su njega i zločince, jednog s njegove desne, drugog s leve strane. 34 Isus je govorio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine." Zatim su vojnici bacali kocku za njegovu odeću da bi je podelili među sobom.

35 A narod je stajao i posmatrao. Glavari su mu se rugali i govorili: „Ako je on Hristos Božiji, Izabranik, neka spase sebe kao što je spasao druge!"

36 Podsmevali su mu se i vojnici, koji su mu prilazili i nudili mu kiselo vino. 37 Govorili su: „Ako si ti Car judejski, spasi samoga sebe!"

38 Iznad njegove glave bilo je napisano: „Ovo je Car judejski."

39 Jedan od zločinaca koji su visili na krstu, vređao ga je i govorio: „Nisi li ti Hristos? Spasi sebe i nas!"

40 Drugi mu odgovori koreći ga: „Zar se ne bojiš Boga, budući da si primio istu kaznu kao i on? 41 Mi smo pravedno osuđeni i dobijamo što smo zaslužili, ali on nije učinio ništa nedolično."

42 Onda reče Isusu: „Isuse, seti me se kad dođeš u svoje carstvo!"

43 Isus mu reče: „Zaista ti kažem, još danas ćeš biti sa mnom u raju."

33 U podne nasta tama po svoj zemlji, sve do tri sata. 34 Oko tri sata popodne, Isus vrlo glasno povika: „Eloi, Eloi, lema savahtani?!", što u prevodu znači: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?!"

51 Uto se hramska zavesa rascepi na dvoje od gore do dole, a zemlja se potrese, te se stene raspukoše. 52 Grobovi se otvoriše, pa ustadoše iz mrtvih mnogi sveti koji su usnuli*, 53 i izađoše iz svojih grobova. Ovi su kasnije, nakon Isusovog vaskrsenja, došli u Sveti grad* i pokazali se mnogima.

54 A rimski kapetan i oni koji su sa njim čuvali Isusa, kad su videli potres i sve što se dogodilo, silno su se uplašili i rekli: „Ovaj je zaista bio Božiji Sin!"

5 A on je proboden zbog naših prestupa,

satrven zbog naših krivica,

karanje je na njemu zbog našeg mira

i ranama svojim nas je iscelio.

6 Svi smo mi kao ovce zavrljali,

svaki je krenuo svojim putem;

a Gospod je na njega svalio

krivicu svih nas.

7 Tlačen je bio i ponizio se on,

i nije otvorio usta svoja;

kao jagnje na klanje je vođen,

i kao ovca nema pred onima koji je strižu,

i nije otvorio usta svoja.

16 Jer psi su me, evo, opkolili,

okružila me četa zlikovaca,

ruke su mi i noge probili.

17 Sve kosti svoje izbrojati mogu,

a oni me gledaju i zure u mene.

18 Moje haljine dele među sobom,

kocku bacaju za moju odeću.

7 Ko god me vidi, taj mi se ruga,

cere mi se i mašu glavama:

8 „U Gospoda se uzdao, neka ga on izbavi,

kad u njemu radost nalazi."

13 Nema veće ljubavi nego kad neko da svoj život za svoje prijatelje.

16 Jer Bog je tako zavoleo svet, da je svog jedinorođenog Sina dao, da ko god poveruje u njega, ne propadne, nego da ima večni život.

10 Pa, kad smo se izmirili s Bogom smrću njegovog Sina dok smo još bili Božiji neprijatelji, koliko ćemo pre biti spaseni njegovim životom sad kad smo izmireni!

16 Ljubav smo poznali po tome što je Hristos položio svoj život za nas. Tako smo i mi dužni da položimo svoje živote za braću.

2 On je žrtva prineta radi oproštenja naših greha, i ne samo naših, već i radi greha celoga sveta.

8 te ponizi sebe samog,

i posta poslušan do smrti,

do smrti na krstu.

9 Znamo, naime, da je Hristos ustao iz mrtvih i da nikada više neće umreti, jer smrt više ne vlada nad njim. 10 Jer, kad je Hristos umro, umro je grehu jednom za svagda; a život koji sada živi, živi za Boga.

3 Ili, zar ne znate da smo mi, koji smo krštenjem sjedinjeni s Hristom Isusom, istim krštenjem sjedinjeni i s njegovom smrću? 4 Tako smo, dakle, krštenjem sahranjeni s Hristom u njegovu smrt, da bismo, kao što je Hrist ustao iz mrtvih Očevom slavnom silom, i mi mogli da živimo novim životom.

27 Ljudima je određeno da jednom umru, i da zatim izađu na Božiji sud. 28 Isto tako će se i Hristos, pošto je jednom prinet da ponese grehe mnogih, pojaviti po drugi put ali ne zbog greha, nego da donese spasenje onima koji ga željno iščekuju.

22 Zato, narode izrailjski, poslušaj ove reči: Isus Nazarećanin je bio čovek čije je poslanstvo Bog potvrdio pred vama moćnim delima, čudima i znacima koje je učinio preko njega, dok je bio među vama. Vi to i sami znate. 23 Ipak, Bog je u skladu sa svojom unapred određenom namerom i predznanjem, dopustio da bude predan vama, a vi ste ga, posredstvom bezakonika, prikovali na krst i ubili. 24 Ali Bog ga je vaskrsao iz mrtvih oslobodivši ga od vlasti smrti, jer smrt nije mogla da ovlada njime.

11 Ja sam dobri Pastir. Dobri Pastir polaže svoj život za ovce.

26 Zaista, kad god jedete hleb i pijete čašu, navešćujete smrt Gospodnju dok se on ne vrati.