28 Након овога, Исус је знао да се све свршило. А да би се Писмо сасвим испунило, рекао је: „Жедан сам." 29 Ту, у близини, стајала је посуда пуна киселог вина. Тада су на штап исопа натакли сунђер натопљен киселим вином и принели га његовим устима.

30 Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је." Глава му тада клону и он издахну.

23 Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана.

24 Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије."

То се догодило да би се испунило што је написано у Писму:

„Моје хаљине поделише међу собом,

коцку бацише за моју одећу."

Војници тако и учине.

25 Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. 26 Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина." 27 Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке." Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу.

33 Када су дошли на место које се зове „Лобања", разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. 34 Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине." Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.

35 А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!"

36 Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. 37 Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!"

38 Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски."

39 Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!"

40 Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? 41 Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично."

42 Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!"

43 Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају."

33 У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. 34 Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!", што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!"

51 Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. 52 Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули*, 53 и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог васкрсења, дошли у Свети град* и показали се многима.

54 А римски капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!"

5 А он је прободен због наших преступа,

сатрвен због наших кривица,

карање је на њему због нашег мира

и ранама својим нас је исцелио.

6 Сви смо ми као овце заврљали,

сваки је кренуо својим путем;

а Господ је на њега свалио

кривицу свих нас.

7 Тлачен је био и понизио се он,

и није отворио уста своја;

као јагње на клање је вођен,

и као овца нема пред онима који је стрижу,

и није отворио уста своја.

16 Јер пси су ме, ево, опколили,

окружила ме чета зликоваца,

руке су ми и ноге пробили.

17 Све кости своје избројати могу,

а они ме гледају и зуре у мене.

18 Моје хаљине деле међу собом,

коцку бацају за моју одећу.

7 Ко год ме види, тај ми се руга,

цере ми се и машу главама:

8 „У Господа се уздао, нека га он избави,

кад у њему радост налази."

13 Нема веће љубави него кад неко да свој живот за своје пријатеље.

16 Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот.

10 Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени!

16 Љубав смо познали по томе што је Христос положио свој живот за нас. Тако смо и ми дужни да положимо своје животе за браћу.

2 Он је жртва принета ради опроштења наших греха, и не само наших, већ и ради греха целога света.

8 те понизи себе самог,

и поста послушан до смрти,

до смрти на крсту.

9 Знамо, наиме, да је Христос устао из мртвих и да никада више неће умрети, јер смрт више не влада над њим. 10 Јер, кад је Христос умро, умро је греху једном за свагда; а живот који сада живи, живи за Бога.

3 Или, зар не знате да смо ми, који смо крштењем сједињени с Христом Исусом, истим крштењем сједињени и с његовом смрћу? 4 Тако смо, дакле, крштењем сахрањени с Христом у његову смрт, да бисмо, као што је Христ устао из мртвих Очевом славном силом, и ми могли да живимо новим животом.

27 Људима је одређено да једном умру, и да затим изађу на Божији суд. 28 Исто тако ће се и Христос, пошто је једном принет да понесе грехе многих, појавити по други пут али не због греха, него да донесе спасење онима који га жељно ишчекују.

22 Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. 23 Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. 24 Али Бог га је васкрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме.

11 Ја сам добри Пастир. Добри Пастир полаже свој живот за овце.

26 Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати.