Nascimento

Isusovo rođenje

18 A evo kako se Isus Hrist rodio: njegova majka, Marija, bila je isprošena za Josifa. Međutim, pre nego što su postali supružnici, ispostavi se da je ona zatrudnela po Svetome Duhu. 19 Njen muž Josif, koji je bio pravedan čovek, ne želeći da je javno izvrgne sramoti, naumi da potajno raskine veridbu.

20 Tek što je on to naumio, kad gle, anđeo Gospodnji ukaza mu se u snu i reče mu: „Josife, Sine Davidov, ne boj se da uzmeš Mariju za ženu. Dete koje je u njoj začeto, delo je Svetoga Duha. 21 Ona će roditi sina, a ti ćeš mu dati ime ’Isus’, jer će on spasti svoj narod od njihovih greha."

22 Sve se ovo dogodilo da se ispuni ono što je Gospod rekao po proroku:

23 „Evo, začeće devica i rodiće sina, i daće mu ime ’Emanuil’."*. (To u prevodu znači „Bog je s nama".)

24 Kada se Josif probudio, učinio je ono što mu je anđeo Gospodnji zapovedio: uzeo je Mariju za ženu, 25 ali kao supružnici nisu živeli, sve dok ona nije rodila sina. Josif mu dade ime „Isus".

14 Zato će vam sam Gospod dati znak: eto, devojka će zatrudneti i sina će roditi, i nadenuće mu ime ’Emanuil’*.

Nagoveštaj Isusovog rođenja

26 A šestog meseca, Bog pošalje anđela Gavrila u galilejski grad Nazaret 27 devojci po imenu Marija. Ona je bila isprošena za čoveka koji se zvao Josif, poreklom iz loze cara Davida.

30 Anđeo nastavi: „Ne boj se, Marija, jer si našla milost pred Bogom. 31 I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime ’Isus’. 32 On će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’. Njemu će Gospod Bog predati presto njegovoga oca Davida. 33 On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja."

34 Marija upita anđela: „Po čemu ću to znati, kad još nisam udata?"

35 Anđeo joj odgovori: „Duh Sveti će sići na tebe i sila Svevišnjeg će te oseniti. Zato će to dete biti sveto i zvaće se ’Sin Božiji’.

13 Da, ti si mi nutrinu stvorio,

satkao me u utrobi majke moje!

14 Hvaliću te što sam takav sazdan,

zapanjujuće divan,

što su ti dela čudesna;

a duša je moja toga dobro svesna.

15 Moje kosti tebi nisu sakrivene bile,

dok sam bio stvaran na tajnome mestu;

dok sam bio oblikovan u dubini zemlje.

16 Oči su me tvoje ko zametak gledale;

u tvojoj su knjizi zapisani dani moji određeni,

a da još ni jedan od njih postojao nije!

5 „I pre nego sam te oblikovao u utrobi, poznavao sam te;

i pre nego si izašao iz materice, posvetio sam te;

postavio sam te za proroka narodima."

9 Jer ti si me izvukao iz utrobe majčine,

na grudima majke dao mi počinak.

10 Tebi sam predan od majčina krila,

od utrobe majčine ti si Bog moj.

6 Na tebe se oslanjam od utrobe,

iz krila majke moje si me izvukao;

slaviću te neprestano.

15 „Može li žena zaboraviti svoje odojče,

da se ne smiluje na sina utrobe svoje?

Ako bi neka i zaboravila,

ja pak tebe zaboraviti neću.

9 ’Zar ja, koji otvaram matericu,

pa da ne rađam? – govori Gospod.

Zar ja, koji dajem da se rađa,

pa da budem jalov? – govori Bog tvoj.’

14 Isus reče: „Pustite decu i ne sprečavajte ih da dolaze k meni, jer takvima pripada Carstvo nebesko!"

4 Ko se ponizi kao ovo dete, taj je najveći u Carstvu nebeskom. 5 Ko prihvati jedno takvo dete u moje ime, taj mene prihvata.

16 Tada je zagrlio decu i blagosiljao ih, polažući ruke na njih.

3 Gle, sinovi su poklon od Gospoda,

plod utrobe je nagrada!

27 Za ovog dečaka sam se molila, i Gospod mi je dao ono što sam tražila od njega.

4 Jer ti si me, o, Gospode,

obradovo delom svojim;

kličem trudu ruku tvojih.

3 Isus mu odgovori: „Zaista, zaista ti kažem: niko ne može videti Carstvo Božije ako se nanovo* ne rodi."

21 Žena je u teskobi kad rađa, jer je došao čas porođajnih bolova, ali kad rodi dete, ona više ne spominje svoju muku, jer je novorođenče došlo na svet.

9 Niko ko je od Boga rođen ne živi u grehu, zato što njegovo seme prebiva u njemu. On ne može da živi u grehu, jer je rođen od Boga.

9 Pevajte mu, slavite ga pesmom,

govorite o svim njegovim čudesima.