18 A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati Njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha Svetog. 19 A Josif muž njen, budući pobožan i ne htevši je javno sramotiti, namisli je tajno pustiti. 20 No kad on tako pomisli, a to mu se javi u snu anđeo Gospodnji govoreći: Josife, sine Davidov! Ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetog. 21 Pa će roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih.

22 A ovo je sve bilo da se izvrši šta je Gospod kazao preko proroka koji govori:

23 Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina,

i nadenuće Mu ime Emanuilo,

koje će reći: S nama Bog.

24 Kad se Josif probudi od sna, učini kako mu je zapovedio anđeo Gospodnji, i uzme ženu svoju. 25 I ne znaše za nju dok ne rodi Sina svog prvenca, i nadede Mu ime Isus.

14 Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo.

26 A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret 27 k devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.

30 I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga. 31 I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus. 32 On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog; 33 i carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.

34 A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?

35 I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.

13 Jer si Ti stvorio šta je u meni,

sastavio si me u utrobi matere moje.

14 Hvalim Te, što sam divno sazdan.

Divna su dela Tvoja,

i duša moja to zna dobro.

15 Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe,

ako i jesam sazdan tajno,

otkan u dubini zemaljskoj.

16 Zametak moj videše oči Tvoje,

u knjizi je Tvojoj sve to zapisano,

i dani zabeleženi,

kad ih još nije bilo nijednog.

5 Pre nego te sazdah u utrobi, znah te;

i pre nego iziđe iz utrobe, posvetih te;

za proroka narodima postavih te.

9 Ta, Ti si me izvadio iz utrobe;

Ti si me umirio na sisi matere moje.

10 Za Tobom pristajem od rođenja,

od utrobe matere moje Ti si Bog moj.

6 Tebe se držim od rođenja,

od utrobe matere moje Ti si branič moj;

Tobom se hvalim svagda.

15 Može li žena zaboraviti porod svoj

da se ne smiluje na čedo utrobe svoje?

A da bi ga i zaboravila,

ja neću zaboraviti tebe.

9 Eda li ja, koji otvaram matericu,

ne mogu roditi? veli Gospod.

Eda li ću ja, koji dajem da se rađa,

biti bez poroda, veli Bog tvoj.

14 A Isus reče: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.

4 Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom.

5 I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.

16 I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.

3 Evo nasledstva od Gospoda:

deca, porod je dar od Njega.

27 Molih se za ovo dete, i ispuni mi Gospod molbu moju, za šta sam Ga molila.

4 Jer si me razveselio, Gospode, delima svojim,

s dela ruku Tvojih radujem se.

3 Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.

21 Žena kad rađa trpi muku; jer dođe čas njen: ali kad rodi dete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi čovek na svet.

9 Koji je god rođen od Boga ne čini greha, jer Njegovo seme stoji u njemu, i ne može grešiti, jer je rođen od Boga.

9 Pevajte mu, slavite Ga,

kazujte sva čudesa Njegova.