31 Evo, dolaze dani – govori Gospod –

kada ću sklopiti novi savez

s narodom izrailjskim

i s narodom Judinim.

32 To neće biti kao kad sam

sklopio savez sa njihovim ocima,

onoga dana kad sam ih uzeo za ruku

i izveo iz Egipta.

Ali nisu bili verni mome savezu,

a ja sam im bio muž

– govori Gospod.

33 A ovo je savez koji ću sklopiti

s narodom izrailjskim nakon tih dana:

staviću svoj Zakon u njih same,

i upisaću ga u njihova srca.

Ja ću biti njihov Bog,

a oni će biti moj narod

– govori Gospod!

34 Tada niko neće poučavati svoga sugrađanina

ili brata govoreći: ’Upoznaj Gospoda’,

jer će me poznavati svi od malog do velikog

– govori Gospod.

Jer oprostiću njihove krivice,

i neću se sećati njihovih greha."

6 A sada je Hristos dobio uzvišeniju službu od njihove, pošto je i savez, čiji je on posrednik, bolji, budući da je utemeljen na boljim obećanjima.

7 Da je, naime, prvi savez bio besprekoran, ne bi bilo potrebno tražiti drugi.

13 Govoreći o novom savezu, Bog je proglasio prvi savez zastarelim. A ono što zastareva, na putu je da iščezne.

22 Samim tim je i Isus postao jamac boljeg saveza.

20 Tako je uzeo i čašu posle večere i rekao: „Ova čaša je Novi savez po mojoj krvi koja se proliva za vas.

27 Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, pružio im je i rekao: „Pijte iz nje svi. 28 Ovo je krv moja, krv Novog saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštenja greha.

14 koliko će više krv Hristova, koji je posredstvom večnog Duha prineo sebe neporočnog Bogu, očistiti našu savest od mrtvih dela, da služimo živome Bogu?

15 On je posrednik Novog saveza da bi oni koji su pozvani primili obećanje večnog poseda, pošto je podneo smrt radi otkupljenja od prestupa učinjenih u prvom savezu.

16 Naime, pri otvaranju testamenta*, treba najpre da se potvrdi da je onaj koji ga je sastavio mrtav, 17 budući da testament postaje važeći tek po zaveštavaočevoj smrti. Sve dok je zaveštavalac živ, testament ne važi. 18 Zato je i prvi savez postao punovažan prolivanjem krvi žrtve. 19 Naime, kad je Mojsije izgovorio sve zapovesti celom narodu u skladu sa Zakonom, uzeo je krv teladi i jaraca s vodom, skerletnom vunom i isopom, te poškropio knjigu i sav narod. 20 Onda je rekao: „Ovo je krv saveza koji vam je Bog odredio."

1 Naime, pošto je Zakon tek senka budućih dobara, a ne i sam oblik stvari, on ne može jednim te istim žrtvama, koje se svake godine iznova prinose, usavršiti one koji pristupaju Bogu. 2 Ako, dakle, oni koji su jednom očišćeni od greha ne bi više imali osećanje krivice za greh, onda se žrtve ne bi više prinosile. 3 Ovako, žrtve svake godine podsećaju na grehe, 4 zato što krv bikova i jaraca ne može da ukloni grehe.

17 Dakle, ako je ko u Hristu, on je novo stvorenje; staro je prošlo, a novo je, evo, nastalo. 18 Sve ovo dolazi od Boga koji nas je pomirio sa sobom posredstvom Hrista i poverio nam službu pomirenja. 19 Jer Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom; on nije uračunao ljudima njihove prestupe, a nama je poverio da propovedamo reč pomirenja.

20 Mi smo Hristovi poslanici, tako što Bog opominje preko nas. Zato vas preklinjemo: pomirite se s Bogom! 21 Njega koji nije iskusio greh, Bog je učinio žrtvom za naše grehe, da u njemu postanemo pravedni pred Bogom.

4 Ovakvo pouzdanje imamo pred Bogom posredstvom Hrista. 5 To znači da mi sami nismo u stanju da pripišemo nešto sebi; naša sposobnost dolazi od Boga. 6 On nas je osposobio da budemo službenici Novog saveza, ne slova, nego Duha. Jer slovo donosi smrt, a Duh daje život.

11 Zato se sećajte da ste nekada bili mnogobošci po rođenju. Jevreji, koji sebe zovu obrezanima (po obredu učinjenom na telu), zvali su vas „neobrezani". 12 Dok ste živeli bez Hrista, bili ste otuđeni od izrailjskog društva. Bili ste bez udela u zavetima utemeljenim na Božijim obećanjima, i živeli bez nade i bez Boga – u svetu. 13 Ali sada ste u Hristu Isusu vi, koji ste nekada bili daleko, dovedeni blizu krvlju Hristovom.

10 Ovo je ljubav: nismo mi zavoleli Boga, nego je Bog zavoleo nas i poslao svoga Sina da bude žrtva za oproštenje naših greha.