Ouvir

17 Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom.

17 Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom.

14 Kako će, dakle, prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

14 I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori:

Ušima ćete čuti, i nećete razumeti;

i očima ćete gledati, i nećete videti.

15 Jer je odrvenilo srce ovih ljudi,

i ušima teško čuju,

i oči su svoje zatvorili

da kako ne vide očima,

i ušima ne čuju,

i srcem ne razumeju,

i ne obrate se da ih iscelim.

22 Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe.

22 Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe.

19 Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se.

19 Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se. 20 Jer srdnja čovečija ne čini pravde Božije.

24 Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu:

24 Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu: 25 I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i napadoše na kuću onu, i ne pade; jer beše utvrđena na kamenu. 26 A svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, on će biti kao čovek lud koji sazida kuću svoju na pesku: 27 I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše u kuću onu, i pade, i raspade se strašno.

4 A On odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.

28 A On reče: Blago i onima koji slušaju reč Božiju, i drže je.

28 A On reče: Blago i onima koji slušaju reč Božiju, i drže je.

9 što i naučiste, i primiste i čuste, i videste u meni, ono činite, i Bog mira biće s vama.

Zahvalnost i zavet Gospodu zbog spasenja od smrti.

1 Milo mi je što Gospod usliši molitveni glas moj;

2 Što prignu k meni uho svoje;

i zato ću Ga u sve dane svoje prizivati.

6 U svojoj teskobi prizvah Gospoda,

i k Bogu svom povikah;

On ču iz dvora svog glas moj,

i vika moja dođe Mu do ušiju.

15 Oči su Gospodnje obraćene na pravednike,

i uši Njegove na jauk njihov.

3 Ujutru slušaš glas moj,

ujutru stojim pred Tobom, i čekam.

8 Daj mi da slušam radost i veselje,

da se prenu kosti koje si potro.

8 Rano mi javi milost svoju,

jer se u Tebe uzdam.

Pokaži mi put, kojim da idem,

jer k Tebi podižem dušu svoju.

14 I ovo je sloboda koju imamo k Njemu da ako šta molimo po volji Njegovoj posluša nas.

15 I kad znamo da nas sluša šta god molimo, znamo da će nam dati šta tražimo od Njega.

12 Tada ćete me prizivati i ići ćete i molićete mi se, i uslišiću vas.

3 Zovi me, i odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš.

Pokvarenost bezbožnog naroda. Obricanje spasitelja.

1 Gle, nije okraćala ruka Gospodnja

da ne može spasti,

niti je otežalo uho Njegovo

da ne može čuti.

27 Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.

24 Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.

25 Zaista, zaista vam kažem: Ide čas i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božijeg, i čuvši oživeti.

20 Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom.

20 Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom.

4 Za Gospodom Bogom svojim idite, i Njega se bojte; Njegove zapovesti čuvajte, i glas Njegov slušajte, i Njemu služite i Njega se držite.

5 Koji vam dakle daje Duha i čini čudesa među vama, čini li delima zakona ili čuvenjem vere?

13 Ko odgovara pre nego čuje,

tome je ludost i sramota.

20 Ko pazi na reč, nalazi dobro,

i ko se uzda u Gospoda, blago njemu.

20 Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog,

i ne ostavljaj nauke matere svoje.

17 Ko prima nastavu, na putu je k životu;

a ko odbacuje kar, luta.

9 Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakon,

i molitva je njegova mrska.

5 Bolje je slušati karanje mudroga

nego da ko sluša pesmu bezumnih.

8 Sve je mučno, da čovek ne može iskazati;

oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati.

21 Ako mi uzidete nasuprot i ne budete hteli slušati me, dodaću vam sedam puta više muka prema gresima vašim.

2 Ako ne poslušate i ne stavite u srce da date slavu imenu mom, veli Gospod nad vojskama, tada ću pustiti na vas prokletstvo i prokleću blagoslove vaše; i prokleh ih, jer ne stavljate u srce.

27 Ali kad ti progovorim, otvoriću ti usta, i kazaćeš im: Ovako veli Gospod Gospod; ko će slušati, neka sluša, a ko neće slušati, neka ne sluša: jer su dom odmetnički.

11 Gle, idu dani, govori Gospod Gospod,

kad ću pustiti glad na zemlju,

ne glad hleba ni žeđ vode,

nego slušanja reči Gospodnjih.

25 A u ponoći behu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a sužnji ih slušahu.

9 I reče Isus sinovima Izrailjevim: Pristupite ovamo, i čujte reči Gospoda Boga svog.

3 jer šta u mraku rekoste, čuće se na videlu; i šta na uho šaptaste u kletima, propovedaće se na krovovima.

15 Ako li ti sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga među sobom i njim samim; ako te posluša, dobio si brata svog.

15 Ako li ti sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga među sobom i njim samim; ako te posluša, dobio si brata svog. 16 Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednog ili dvojicu da sve reči ostanu na ustima dva ili tri svedoka. 17 Ako li njih ne posluša, kaži crkvi; a ako li ne posluša ni crkvu, da ti bude kao neznabožac i carinik.

9 I radovaše se Jotor svemu dobru što učini Gospod Izrailju izbavivši ga iz ruke misirske.

5 Jer obuzeše me smrtni bolovi,

potoci nevaljalih ljudi uplašiše me.

6 Bolovi grobni opkoliše me,

stegoše me zamke smrtne.

7 U teskobi svojoj prizvah Gospoda,

i k Bogu svom povikah,

On ču iz dvora svog glas moj,

i vika moja dođe mu do ušiju.