A paixão de Cristo

21 Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

38 Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.

8 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

14 Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола; 15 и да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

17 Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем. 18 Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.

45 Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

55 А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;

8 Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас.

21 Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом: 22 Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим; 23 који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди; 24 који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.

3 Презрен беше и одбачен између људи,

болник и вичан болестима,

и као један од кога свак заклања лице,

презрен да Га низашта не узимасмо.

4 А Он болести наше носи

и немоћи наше узе на се,

а ми мишљасмо да је рањен,

да Га Бог бије и мучи.

5 Али Он би рањен за наше преступе,

избијен за наша безакоња;

кар беше на Њему нашег мира ради,

и раном Његовом ми се исцелисмо.