1 У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

1 У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

14 И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.

14 И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.

3 И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

3 Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,

3 Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

6 Речју Господњом небеса се створише,

и духом уста Његових сва војска њихова.

12 Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.

12 Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.

29 Није ли реч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен?

17 и кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.

16 Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди,

16 Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди, 17 да буде савршен човек Божји, за свако добро дело приправљен.

16 Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди, 17 да буде савршен човек Божји, за свако добро дело приправљен.

105 Реч је Твоја жижак нози мојој,

и видело стази мојој.

105 Реч је Твоја жижак нози мојој,

и видело стази мојој.

130 Речи Твоје кад се јаве,

просветљују и уразумљују просте.

89 Довека је, Господе, реч Твоја

утврђена на небесима,

9 Како ће младић очистити пут свој?

Владајући се по Твојим речима.

11 У срце своје затворио сам реч Твоју,

да Ти не грешим.

160 Основа је речи Твоје истина,

и вечан је сваки суд правде Твоје.

22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.

22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.

22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе. 23 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу; 24 јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.

21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.

24 Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену:

4 А Он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих.

4 А Он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих.

28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.

4 И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.

36 И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?

35 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.

31 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.

8 Суши се трава, цвет опада;

али реч Бога нашег остаје довека.

4 Јер је права реч Господња,

и свако дело Његово истинито.

4 Јер је права реч Господња,

и свако дело Његово истинито.

5 Све су речи Божије чисте;

Он је штит онима који се уздају у Њ.

6 Јер Господ даје мудрост,

из Његових уста долази знање и разум.

6 Јер Господ даје мудрост,

из Његових уста долази знање и разум.

31 Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,

31 Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји, 32 и познаћете истину, и истина ће вас избавити.

51 Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.

24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

23 Исус одговори и рече му: Ко има љубав к мени, држаће реч моју; и Отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити.

3 Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих.

17 Освети их истином својом: реч је Твоја истина.

22 А кад уста из мртвих, опоменуше се ученици Његови да ово говораше, и вероваше писму и речи коју рече Исус.

41 И много их више верова за Његову беседу.

38 Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.

8 Нека се не раставља од уста твојих књига овог закона, него размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путевима својим и тада ћеш напредовати.

16 Кад се нађоше речи Твоје, поједох их,

и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом,

јер је име Твоје призвано на ме,

Господе Боже над војскама.

9 Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен. 10 Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.

4 Богом се хвалим за реч Његову;

у Бога се уздам, не бојим се;

шта ће ми учинити тело?

30 Пут је Господњи веран,

реч Господња чиста.

Он је штит свима који се у Њ уздају.

35 Ти ми дајеш штит спасења свог;

десница Твоја држи ме,

и милост Твоја чини ме велика.

36 Ти шириш корак мој,

те се не спотичу ноге моје.

12 Који човек жели живот,

љуби дане да би видео добро?

13 Устављај језик свој ода зла,

и уста своја од преварне речи.

3 И мучио те је, глађу те морио; али те је опет хранио маном за коју ти ниси знао ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи о самом хлебу него о свему што излази из уста Господњих.

2 и будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;

1 Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост, 2 испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени: 3 Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе. 4 Не гледајте сваки за своје, него и за других. 5 Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу, 6 који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом; 7 него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек. 8 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове. 9 Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена. 10 Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом; 11 и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.

12 Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем. 13 Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.

14 Све чините без вике и премишљања. 15 Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету, 16 придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд. 17 Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима. 18 Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.

19 А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви. 20 Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас. 21 Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса. 22 А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу. 23 Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене. 24 А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.

25 Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе; 26 јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао. 27 Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост. 28 Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало. 29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте; 30 јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.

18 Има ко говори као да мач пробада,

а језик је мудрих лек.

25 Брига у срцу човечијем обара;

а добра реч развесељава.

11 Уста су праведникова извор животу,

а уста безбожничка покрива насиље.

1 Одговор благ утишава гнев,

а реч прека подиже срдњу.

20 Сваком се трбух сити плодом уста његових,

дохотком од усна својих сити се.

21 Смрт је и живот у власти језику,

и ко га милује, јешће плод његов.

18 А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека. 19 Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

36 А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда. 37 Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.

34 Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.

2 јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.

3 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо. 4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља. 5 А тако је и језик мали уд, и много чини.

Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже. 6 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. 7 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем; 8 а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.

17 Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.

18 Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.