A Palavra de Deus

Večna je Reč postala telo. Svedočanstvo Krstiteljevo o Jagnjetu Božijem. Prvi Isusovi učenici.

1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

Večna je Reč postala telo. Svedočanstvo Krstiteljevo o Jagnjetu Božijem. Prvi Isusovi učenici.

1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

14 I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.

14 I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.

3 I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.

3 Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini,

3 Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.

6 Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše,

i duhom usta Njegovih sva vojska njihova.

12 Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.

12 Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.

29 Nije li reč moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen?

17 i kacigu spasenja uzmite, i mač duhovni koji je reč Božija.

16 Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi,

16 Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, 17 da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen.

16 Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, 17 da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen.

105 Reč je Tvoja žižak nozi mojoj,

i videlo stazi mojoj.

105 Reč je Tvoja žižak nozi mojoj,

i videlo stazi mojoj.

130 Reči Tvoje kad se jave,

prosvetljuju i urazumljuju proste.

89 Doveka je, Gospode, reč Tvoja

utvrđena na nebesima,

9 Kako će mladić očistiti put svoj?

Vladajući se po Tvojim rečima.

11 U srce svoje zatvorio sam reč Tvoju,

da Ti ne grešim.

160 Osnova je reči Tvoje istina,

i večan je svaki sud pravde Tvoje.

22 Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe.

22 Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe.

22 Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe. 23 Jer ako ko sluša reč a ne tvori, on je kao čovek koji gleda lice tela svog u ogledalu; 24 jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše.

21 Zato odbacite svaku nečistotu i suvišak zlobe, i s krotošću primite usađenu reč koja može spasti duše vaše.

24 Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu:

4 A On odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.

4 A On odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.

28 A On reče: Blago i onima koji slušaju reč Božiju, i drže je.

4 I odgovori mu Isus govoreći: U pismu stoji: Neće živeti čovek o samom hlebu, nego o svakoj reči Božijoj.

36 I u sve uđe strah, i govorahu jedan drugom govoreći: Kakva je to reč, da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima, i izlaze?

35 Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.

31 Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.

8 Suši se trava, cvet opada;

ali reč Boga našeg ostaje doveka.

4 Jer je prava reč Gospodnja,

i svako delo Njegovo istinito.

4 Jer je prava reč Gospodnja,

i svako delo Njegovo istinito.

5 Sve su reči Božije čiste;

On je štit onima koji se uzdaju u Nj.

6 Jer Gospod daje mudrost,

iz Njegovih usta dolazi znanje i razum.

6 Jer Gospod daje mudrost,

iz Njegovih usta dolazi znanje i razum.

31 Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji,

31 Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji, 32 i poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.

51 Zaista, zaista vam kažem: ko održi reč moju neće videti smrt doveka.

24 Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.

23 Isus odgovori i reče mu: Ko ima ljubav k meni, držaće reč moju; i Otac moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti.

3 Vi ste već očišćeni rečju koju vam govorih.

17 Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina.

22 A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reči koju reče Isus.

41 I mnogo ih više verova za Njegovu besedu.

38 Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode.

8 Neka se ne rastavlja od usta tvojih knjiga ovog zakona, nego razmišljaj o njemu dan i noć, da držiš i tvoriš sve kako je u njemu napisano; jer ćeš tada biti srećan na putevima svojim i tada ćeš napredovati.

16 Kad se nađoše reči Tvoje, pojedoh ih,

i reč Tvoja bi mi radost i veselje srcu mom,

jer je ime Tvoje prizvano na me,

Gospode Bože nad vojskama.

9 Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen. 10 Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.

4 Bogom se hvalim za reč Njegovu;

u Boga se uzdam, ne bojim se;

šta će mi učiniti telo?

30 Put je Gospodnji veran,

reč Gospodnja čista.

On je štit svima koji se u Nj uzdaju.

35 Ti mi daješ štit spasenja svog;

desnica Tvoja drži me,

i milost Tvoja čini me velika.

36 Ti širiš korak moj,

te se ne spotiču noge moje.

12 Koji čovek želi život,

ljubi dane da bi video dobro?

13 Ustavljaj jezik svoj oda zla,

i usta svoja od prevarne reči.

3 I mučio te je, glađu te morio; ali te je opet hranio manom za koju ti nisi znao ni oci tvoji, da bi ti pokazao da čovek ne živi o samom hlebu nego o svemu što izlazi iz usta Gospodnjih.

2 i budite željni razumnog i pravog mleka, kao novorođena deca, da o njemu uzrastete za spasenje;

Slagati se, biti ponizan kao Hristos i imati hrišćansku ozbiljnost. Preporučivanje Timotija i Epafrodita.

1 Ako ima dakle koje poučenje u Hristu, ili ako ima koja uteha ljubavi, ako ima koja zajednica duha, ako ima koje srce žalostivo i milost, 2 ispunite moju radost, da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednodušni i jednomisleni: 3 Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugog većeg od sebe. 4 Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih. 5 Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, 6 koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom; 7 nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek. 8 Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove. 9 Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena. 10 Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom; 11 i svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.

12 Tako, ljubazni moji, kao što me svagda slušaste, ne samo kad sam kod vas, nego i sad mnogo većma kad nisam kod vas, gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem. 13 Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno.

14 Sve činite bez vike i premišljanja. 15 Da budete pravi i celi, deca Božja bez mane usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome svetlite kao videla na svetu, 16 pridržavajući reč života, na moju hvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud trčanje i trud. 17 No ako i žrtvovan budem na žrtvu i službu vere vaše, radujem se, i radujem se s vama svima. 18 Tako i vi radujte se i budite sa mnom radosni.

19 A nadam se u Gospoda Isusa da ću skoro poslati k vama Timotija, da se i ja razveselim razabravši kako ste vi. 20 Jer nijednog nemam jednake misli sa sobom koji se upravo brine za vas. 21 Jer svi traže šta je njihovo, a ne šta je Hrista Isusa. 22 A njegovo poštenje poznajete, jer kao dete ocu sa mnom je poslužio u jevanđelju. 23 Njega, dakle, nadam se da ću poslati odmah kako razberem šta je za mene. 24 A nadam se u Gospodu da ću i sam skoro doći k vama.

25 Ali nađoh za potrebno da pošaljem k vama brata Epafrodita, svog pomagača i drugara u vojevanju, a vašeg poslanika i slugu moje potrebe; 26 jer željaše od srca vas sve da vidi, i žaljaše što ste čuli da je bolovao. 27 Jer beše bolestan do smrti; no Bog pomilova ga, ne samo njega nego i mene, da mi ne dođe žalost na žalost. 28 Zato ga poslah skorije, da se obradujete kad ga opet vidite, i meni da olakša malo. 29 Primite ga, dakle, u Gospodu sa svakom radosti, i takve poštujte; 30 jer za delo Hristovo dođe do same smrti, ne marivši za svoj život da naknadi u službi mojoj što vas nemam.

18 Ima ko govori kao da mač probada,

a jezik je mudrih lek.

25 Briga u srcu čovečijem obara;

a dobra reč razveseljava.

11 Usta su pravednikova izvor životu,

a usta bezbožnička pokriva nasilje.

Mudrost donosi spasenje, a bezumlje i grehovi propast.

1 Odgovor blag utišava gnev,

a reč preka podiže srdnju.

20 Svakom se trbuh siti plodom usta njegovih,

dohotkom od usna svojih siti se.

21 Smrt je i život u vlasti jeziku,

i ko ga miluje, ješće plod njegov.

18 A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka. 19 Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.

36 A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda. 37 Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.

34 Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta govore od suviška srca.

2 jer svi pogrešujemo mnogo puta. Ali ko u reči ne pogrešuje, onaj je savršen čovek, može zauzdati i sve telo.

3 Jer gle, i konjima mećemo žvale u usta da nam se pokoravaju, i sve telo njihovo okrećemo. 4 Gle i lađe, ako su i velike i silni ih vetrovi gone, okreću se malom krmicom kuda hoće onaj koji upravlja. 5 A tako je i jezik mali ud, i mnogo čini.

Gle, mala vatra, i kolike velike šume sažeže. 6 I jezik je vatra, svet put nepravde. Tako i jezik živi među našim udima, poganeći sve telo, i paleći vreme života našeg, i zapaljujući se od pakla. 7 Jer sav rod zverinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu čovečijem; 8 a jezik niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga.

17 Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom.

18 Nego, velim: zar ne čuše? Još ode po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionog sveta reči njihove.