Pão

11 И Господ рече Мојсију говорећи: 12 Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.

13 И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора; 14 а кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи. 15 И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете.

31 И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи.

23 Тада заповеди облацима одозго,

и отвори врата небеска,

24 И пусти, те им подажде мана за јело,

и хлеб небески даде им.

25 Хлеб анђеоски јеђаше човек;

посла им јела до ситости.

14 Дајеш те расте трава стоци,

и зелен на корист човеку,

да би извадио хлеб из земље.

15 И вино весели срце човеку,

и лице се светли од уља,

и хлеб срце човеку крепи.

32 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба; 33 јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету. 34 Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.

35 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

48 Ја сам Хлеб живота. 49 Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше. 50 Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре. 51 Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

3 И мучио те је, глађу те морио; али те је опет хранио маном за коју ти ниси знао ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи о самом хлебу него о свему што излази из уста Господњих.

4 А Он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих.

19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

16 Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог? 17 Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.

9 овако дакле молите се ви:

Оче наш који си на небесима,

да се свети име Твоје;

10 Да дође царство Твоје;

да буде воља Твоја

и на земљи као на небу;

11 Хлеб наш потребни дај нам данас;

9 Благо око биће благословено,

јер даје хлеба свог убогом.

37 А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу? 38 А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе. 39 И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави. 40 И посадише се на гомиле по сто и по педесет. 41 И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима. 42 И једоше сви, и наситише се. 43 И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.

25 Бејах млад и остарех,

и не видех праведника остављеног,

ни деце његове да просе хлеба.

5 И полазећи ученици Његови на оне стране заборавише узети хлеба. 6 А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског. 7 А они мишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хлеба узели. 8 А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели? 9 Зар још не разумете нити памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте? 10 Ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте? 11 Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског? 12 Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.

Благовремено сеј семе своје.

1 Баци хлеб свој поврх воде;

јер ћеш га наћи после много времена.

2 Раздели седморици и осморици;

јер не знаш какво ће зло бити на земљи.